среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Црквена имовина у Црној Гори није била државна до 1918.

недеља, 23.06.2019. у 14:28
Подгорица (Фото Пиксабеј)

ПОДГОРИЦА Митополија црногорско-приморска оспорила је данас тезу да је црквена имовина у Црној Гори до 1918. године била у власништву државе.

„Увидом у архивски документ о попису Државне имовине, током трајања независне државе Краљевине Црне Горе до 1918. године, јасно се види да ниједна православна, ни римокатоличка црква, ни џамија нису биле имовина државе”, наводи се у саопштењу које је Митрополија објавила на свом сајту.

Митрополија оцењује да се, како се наводи, атакујући безобзирно на храмове и имовину Цетињске Митрополије најновијим Предлогом Закона о слободи вероисповести, „државни центри моћи у Црној Гори” служе кривотворењем историјских чињеница, преноси Танјуг.

„Државни званичници у Подгорици иступају са нетачном и необјективном тезом да је имовина Цетињске Митрополије и њених храмова пре 1918. године наводно била својина државе Црне Горе”, додаје Митрополија црногорско-приморска и оцењује да је то, како се наводи, исконструисано становиште формулисано за потребе дневне политике и да нема упориште у историјским чињеницама и сачуваним архивским актима,

У саопштењу се објашњава да чињенице управо говоре супротно и да су још у средњовековној Зети, господари који су били изданци народних династија Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића, уступали владарским повељама бројне и богате земљишне поседе манастирима и црквама.

„Даровани поседи постајали су власништво храмова, односно Цркве, а не државе или двора”, наводи Митрополија.

У саопштењу се наглашава да су све државне власти у Црној Гори, како националне, тако и окупационе, барем до 1946. године, поштовале и уважавале имовинска права и власништво Цетињске Митрополије и њених храмова, и нису узурпирале њене поседе.

Додаје се да су се ствари промениле и доласком комуниста на власт, када су, према Закону о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији из 1946. православни манастири у Црној Гори лишени већег дела својих земљишних поседа.

Према истом закону, објашњава Митрополија, манастири су категорисани у две групе манастира тзв. већег историјског значаја, у које су сврстани Цетињски манастир, Острог, Пива, Морача и Савина, и остали манастири.

„Манастирима 'већег историјског значаја' закон је оставио у својину 30 хектара земље и 30 хектара шуме, док је осталим манастирима оставио у право својине и коришћења 10 хектара обрадиве земље и шуме”, каже се у саопштењу.

Додаје се да тај закон није национализовао храмове и минимум земљишног поседа, који се није нашао на удару аграрне реформе, већ их је оставио у право својине и слободног располагања Цетињској Митрополији и њеним подручним храмовима.

„Никад ни једна државна власт у Црној Гори није покушавала нити реализовала подржављење православних храмова и целокупне њихове имовине. Садашње настојање државних центара моћи у Подгорици јединствен је такав случај у целокупној историји Црне Горе и њене државно-правне традиције”, истиче се у саопштењу.

Митрополија наводи да таква, како се наводи, изразито насилна идеолошка и политичка доктрина нема утемељења у правном и целокупном историјском наслеђу Црне Горе.

Митрополија на крају апелује на поштовање завештања народних великана, као што су господар Иван Црнојевић и Св. Василије Острошки и додаје да је народ који „флагратно крши и несавесно игнорише аутентично духовно и правно наслеђе минулих покољења”, неминовно осуђен на духовну деструкцију и биолошко нестајање.


Коментари15
ecf39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Blagota
Šumadija je stara i vekovna Crnogorska zemlja. I tamošnje crkve treba da budu pod upravom CPC.
Александар Михаиловић
Некоме је имовина СПЦ пала за око и он би да то на неки начин приватизује и стави у службу државне цркве регистроване у полицији, самим тим и све вернике у службу дневне политике оних на власти који би да ту остану вековима. Пре 1918г ни Бока није била у КЦГ, а Метохија јесте. КиМ су ове власти у ЦГ признале као отето и као државу "К", дакле, брату нека се крчми све јер тако хоће ментори са Запада, а ја ћу да отимам и оно што никада није било државно, тако ми се може. Опасна игра ватром је то.
Danilo
@Zlatan Ima da se uspostavi stanje od prije raskola kada nije bilo Srbije, SPC i svetosavlja ali je bila Duklja.
Djetic
Mitropolija je u pravu. Crkvena imovina nije bila državna, ali nije bila niti od SPC . Treba se uspostaviti stanje kakvo je bilo prije 1918.
Zlatan
A po kom zakonu i osnovu treba da se vracamop 100 godina unazad? Da li je mozda Srbija okupirala CG 1918 i do sada je drzala kao svoju koloniju pa po tom osnovu trazite da se imovina otme od SPC i dodeli CPC. Hajde onda da se vratimo o vreme Herceg Scepana i Svetog Save pa da delimo???
Препоручујем 15
nikola andric
Emocije nisu imovinsk0 pravna kategorija. Imovinsko pravo je, kako je deda Marks formulisao pravna nadradnja nacina proizvodnje. Imovina je skup (trzisnih) vrednosti koja odgovara za dugove drzaoca. Nije lice nego njegova imovina odgovorna za dugove. To je vrlo prozaicna istina koja se kod svakog stecaja moze videti. Takozvana neprikosnovenost privatne svojine je iluzija. Svaka drzava za sebe osigurava pravo prisvajanja privatne svojine u javnom interesu. Bez toga nema izgradnje infrastrukture

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља