Некадашњи председник Европске фудбалске уније (УЕФА) Мишел Платини је протекле недеље приведен на саслушање, у вези с истрагом за доделу организације Светског првенства у фудбалу 2022. у Катару. Његови адвокати су саопштили да није имао никакве везе с незаконитим радњама пре девет година које су допринеле да Катар постане домаћин. Према „Франс фудбалу”, 23. новембра 2010. у Јелисејској палати у Паризу дошло је до састанка Платинија (тада председник Уефе), Николе Саркозија (тада председник Француске) и Тамима бин Хамада ал Танија (тада катарски принц). Недељу касније, Фифа је доделила Катару организацију „Мундијала 2022”, што је – према тадашњем председнику Фифе Јозефу Блатеру (поднео оставку у јеку скандала и серије хапшења због корупције) – био плод аранжмана између Француске и Катара. 

Корупција у спорту није изум новијег доба и зато би било наивно веровати да је спорт – као омиљено игралиште свих политика и власти – родно место корупције. Кључна разлика је у томе што у античко време спортски догађаји нису били тако велики бизнис и што нису постојала ТВ права! Управо се она најчешће доводе у везу с хапшењима функционера Светске фудбалске федерације (ФИФА) последњих неколико година. „Форбс” процењује да ће вредност спортског тржишта само у Северној Америци премашити 75,7 милијарди долара у наредној години, чему највише доприноси раст у области телевизијских права (21,3 милијарде).

Олимпијске игре су вековима, само формално, биле место на којем су се аматери борили за славу и престиж, па зато устаљено мишљење – да је „Барселонa 1992” године донеле заокрет ка професионализму (Међународни олимпијски комитет званично отвара врата професионалцима) – треба узимати с резервом. Познато је да су и победници древних олимпијских игара имали значајне повластице и вредне награде (попут коња и бронзаних предмета), а неки нису бирали начине да се попну на највиши трон. Најбољи пример за то је римски цар Нерон (први век нове ере) – који је побеђивао на играма иако ни физички (повећег стомака, витких ногу) ни у поимању спорта није био оличење олимпијског духа. Користио је своје богатство и политичку моћ да осигура себи спортске победе. Подмићивао је судије, па кад му и то није било довољно, проглашавао је самог себе за победника.

Пошто велики спортски догађаји руше рекорде у висини буџета и прихода, јасно је зашто је толико важно бити њихов организатор. После афере око Зимских олимпијских игара у Солт Лејк Ситију 2002. године (организатори куповали гласове чланова МОК-а), као на траци се ређају хапшења и судски процеси због сумњивих радњи у вези с ТВ правима и доделом организације највећих спортских догађаја, а пре свега светских првенстава у фудбалу. Зашто таквих сцена нема у ватерполу или рукомету? Зато што су ту организатори такмичења срећни само да не буду на губитку! Ту нема астрономских уговора, па самим тим ни много простора за корупцију.

Фифа је у претходне три године само од ТВ права остварила приход од три милијарде долара, а „Форбс” предвиђа да ће организатори Светског првенства 2026. године – Канада, Мексико и САД – инкасирати 14 милијарди долара, док ће Фифа имати профит од 11 милијарди долара.

Годину пре своје смрти, некадашњи председник Фифе Жоао Авеланж (1916–2016) тврдио је да је његов наследник Јозеф Блатер био умешан у мито од 100 милиона долара (92,5 милиона евра) за ТВ права, који је спортска маркетиншка компанија ИСЛ платила неколицини бивших функционера Фифе. Би-Би-Си у документарцу „Фифа, Блатер и ја”, аутора Ендруа Џенингса, доноси, поред осталог, писмено сведочење Авеланжа (писмо су добили и Еф-Би-Ај и швајцарски истражни органи). Дугогодишњи први човек Фифе (владао од 1974. до 1998. године) објашњава како је примао мито, али и открива да је Блатер „имао потпуну информацију о свим активностима” и да је „увек био обавештен”. На основу његових изјава, Еф-Би-Ај је почео пре четири године да истражује улогу Јозефа Блатера (79) у том скандалу. Блатер је у време Авеланжове владавине у Фифи обављао улогу генералног секретара пуних 17 година (1981–1998), у време кад је доказано да је цветала корупција.

Када је швајцарско правосуђе пре неколико година доказало да су Авеланж и његов некадашњи зет Тешеира узимали мито од ИСЛ-а (41 милион долара, за обезбеђивање уговора за ТВ права), Етички комитет Фифе узео је здраво за готово Блатерову изјаву да није имао појма о чему се ради.

Од пролећа 2015. године, процесуирано је 18 личности, укључујући девет Фифиних функционера. Међу њима су и Хосе Марија Марин (Бразил), Хуан Анхел Напут (Парагвај) и Мануел Бурга (Чиле), који су ухапшени међу првима, под сумњом да су примили вишемилионски мито да би заузврат обезбедили уносна ТВ права у вези са светским шампионатима. Бивши маркетиншки маг из Аргентине Алехандро Бурсако, кључни сведок тужилаштва, саопштио је да је његова компанија дала 160 милиона долара за мито и да је део тог новца завршио у џеповима Фифиних функционера који су тражили компензацију за подршку приликом гласања за домаћина Светског првенства 2022.

У једној од својих чувених изјава по одласку из Фифе, Јозеф Блатер је покушао да објасни како је дошло до оваквих потреса: „Да смо организацију Светског првенства 2022. године доделили Сједињеним Америчким Државама, данас не бисмо имали ову ситуацију.”

И Јапанци на „скенеру”

Председник Олимпијског комитета Бразила Карлос Нузман пре две године је ухапшен у Рио де Жанеиру и избачен из чланства МОК-а неколико часова пошто су бразилске власти, на сугестију швајцарског правосуђа, отпочеле истрагу у вези с куповином гласова за доделу Олимпијских игара у Рију 2016. У јануару ове године, председник Олимпијског комитета Јапана Цунеказу Такеда био је под истрагом у Паризу због сумње у корупцију. Такеда је демантовао писање „Монда” да је давао мито (1,8 милиона евра) да би Токио постао домаћин Олимпијских игара 2020, изјавивши да има недвосмислене доказе да је та сума плаћена једној сингапурској компанији на начин „који нема везе с подмићивањем”.

Привремена фудбалска „власт” у Африци

Фифа је средином протекле недеље увела ванредно стање у Афричкој фудбалској конфедерацији (КАФ), што је одговор на хапшење због корупције председника КАФ-а Ахмада Ахмада у Паризу. Ахмад је био истакнути члан Извршног комитета Фифе која је пре четири дана овластила свог генералног секретара Фатму Самуру из Сенегала, некадашњег званичника Уједињених нација, да у наредних шест месеци преузме улогу „Фифиног генералног делегата за Африку”.