петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Ердоган изгубио Истанбул

За опозицију, која је у марту победила с 13.000 гласова више, на поновљеним изборима гласало 700.000 бирача више него за власт
Аутор: Владимир Вукасовићпонедељак, 24.06.2019. у 08:19
Екрем Имамоглу (Фото Бета/АП)

Много се пута турски председник Реџеп Тајип Ердоган политички коцкао с огромним улозима и побеђивао у безмало немогућим условима, али је овог пута доживео пораз који би могао означити почетак рушења пирамиде моћи чији је врх досад неприкосновено заузимао.

Врховну изборну комисију је, под мутним правним образложењима, успео да убеди да поново распише локалне изборе у Истанбулу, које је владајућа странка изгубила 31. марта, постигавши на крају само то да становници најважнијег града Турске на јучерашњем новом гласању, и то овог пута у неупоредиво већем проценту, још једном одбију његовог кандидата.

Бинали Јилдирим признао је да је изгубио од свог супарника, представника Републиканске народне странке (ЏХП) Екрема Имамоглуа, и изјавио да ће му помагати „у свему што ради на корист житеља Истанбула”, пренео је лист „Сабах”. У том тренутку, резултати су још били незванични, али је разлика била превелика да би се крајњи исход могао променити. За Имамоглуа се определило готово 54 одсто бирача, односно 4,6 милиона људи, што је око 700.000 њих више него за Јилдирима.

На мартовским изборима делило их је свега 13.000 гласова, након чега је Ердоган парадоксално констатовао да је то недовољно да би се преузела власт у граду који настањује 15 милиона особа.

И онда је било тешко поверовати да је опозиција, потпуно маргинализована у турским институцијама и медијима, могла успети да неком преваром намакне себи и тих 13.000 гласова за победу.

С јучерашњом разликом у процентима између Имамоглуа и Јилдирима никакве сумње више нема, као, ваљда, ни изговора за још једно понављање избора, кад је и ово јучерашње очито само изиритирало грађане и побудило их да се окрену опозицији. И по истанбулским дистриктима посматрано, њен кандидат је повећао предност, са њих 16 на читавих 27, од укупно 39, колико их овај град има.

Губитак Истанбула након дугогодишње владавине Ердоганове Партије правде и развоја (АКП) тим градом није само симболички ударац за турског председника, који је свој успон почео кад је 1994. године постао његов градоначелник. Истанбул је и финансијска престоница државе, у чији бруто национални производ уноси удео од чак 31 процента.

Бројни су послови који се у овом граду склапају и који зависе од дозвола и помоћи локалних власти, тако да су оне у прилици да створе себи много корисних пријатељстава с пословним људима.

То је за Ердогана нарочито незгодно у овом периоду, када турска привреда ионако посрће, с инфлацијом као најочитијим показатељем пада, али и великом стрепњом од скока дуга, и приватног и јавног, те последичним бегом страног капитала, који се по неким мерилима већ показује.

Некада вештој економској политици Ердоган је делом имао да захвали за свој статус неупитног „султана”, како га противници често називају алудирајући на његов ауторитаризам. Губитак подршке у пословној заједници, уз већ приметно хлађење средње класе према њему, зато је за председника велика опасност, сада увећана останком без власти у Истанбулу.

Ердоган има разлога да се прибојава како ће та његова пирамида моћи након овог пораза почети да се круни и с још једне стране. У његовој странци, како се спекулише, има довољно незадовољних а утицајних фигура које само чекају прави тренутак за преврат или отцепљивање са својим кружоком и формирање нове партије. Пад Ердогана у Истанбулу могао би им бити сигнал да је „султаново” време прошло.

Успело је турском председнику да преживи и раскол с Фетулахом Гуленом, вођом покрета „Хизмет”, без чије подршке не би стекао огромну моћ. Потиснуо је противничке елементе у војсци, која је била традиционални арбитар из сенке у турској држави.

Преживео је покушај пуча. Није превише трпео ни када је оборио руски авион који је био у интервенцији на сиријском ратишту, па ни када је сам двапут послао турску војску на тај фронт у којем су се толики заглавили, наводно зато да би се борила с џихадистима а заправо да би потискивала Курде.

Већ једном је и пре овог истанбулског гласања изазвао понављање избора, и то на националном нивоу, да би добио убедљивију већину и задржао апсолутну власт, потврђену потом и на контроверзном референдуму о променама устава.

Све досад, његова фантастична политичка вештина спасавала га је сваки пут када би ставио своју каријеру на коцку. Овог пута, ни она му није била довољна.


Коментари17
6ae5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

N
Lep tekst, zaista.
Despotovic
Dovoljno je da Srbi pocnu navijati za nekog despota - to mu je pocetak kraja!
super, vijest
Super, vijest. Turski intelektualci nece Erdogana.
Мома
Ово је пообеда демократије у Турској. Ништа страшно се није десило једино демократска промена власти. И сам поражени је достојанствено примио пораз.
Boj
Imamoglu će tek sad upoznati ko je Erdogan!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља