понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

САД и Иран ушли у хакерски рат

Напад на иранске системе за контролу ракета одговор је на обарање америчког дрона, али и на претходне дигиталне упаде агената Техерана у ресурсе Вашингтона
Аутор: Владимир Вукасовићпонедељак, 24.06.2019. у 14:31
Ирански војници на паради у Техерану (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Abedin Taherkenareh)

Уместо да лансира пројектиле, што је био наредио па онда ипак опозвао бомбардере у последњем часу, амерички председник Доналда Трамп је критичног дана, након иранског обарања америчког дрона, опалио са тастатура: наложио је сајбер напад на системе којима Техеран контролише своје балистичко оружје.

Према информацијама које су „Вашингтон посту” дали неименовани саговорници, тај напад је био успешан у „сакаћењу” мета. „Јаху њуз” је објавио да су хакери Пентагона упали и у компјутере специјалне групе унутар Иранске револуционарне гарде која је задужена за дигитално праћење бродова на пролазу кроз Ормуски мореуз. На то да Иранци покушавају да краду податке с нафтних танкера и других бродова који туда промичу амерички званичници су недавно почели да се жале, додајући тиме још ставку на списак општих иранских грехова али и појачавајући своје одједном учестале тврдње да режим у Техерану постаје све већа претња и преко хакерских насртаја.

Неке натукнице о томе се из Вашингтона деле од пре годину дана, да би се намножиле у последњим недељама, како се заоштрава сукоб између САД и Иранаца, дотеран до ивице оружане ескалације. На плану дигиталног рата, наиме, тврди се да су ирански хакери нагрнули да шаљу мејлове америчким федералним институцијама и компанијама из нафтног, гасног и финансијског сектора, приказујући се као особе с којима су ови већ имали контакта и настојећи да их намаме да отворе лажне сајтове препун вируса за ископавање поверљивих информација. Ти напади су наводно покренути након што је Трампова администрација завела још жешће санкције на ирански извоз нафте, с намером да потпуно блокира енергетске послове од којих зависи буџет те државе.

И влада Велике Британије је крајем прошле године саопштила да је открила ирански сајбер напад усмерен на њене и комерцијалне компјутерске системе, подсетио је „Форбс”. „Џерузалем пост” пише како је режим у Техерану пре седам година лансирао вирус на „Арамко”, нафтну компанију свог главног регионалног непријатеља, Саудијске Арабије, и „спржио” готово 30.000 њених компјутера. За Иранце се, пак, зна да су дигиталне системе у њиховим нуклеарним постројењима, где се радило на производњи атомске бомбе, почетком ове деценије уништили Израелци, којима је тако пошло за руком да спрече ајатолахе у прибављању најразорнијег оружја, све док они 2015. нису пристали на међународни споразум којим су се одрекли те могућности на десетак година. Из тог споразума је Трамп повукао САД, наставивши потом да га поткопава, претећи санкцијама и страним компанијама ако продуже сарадњу с Ираном, којем је опоравак привреде сатрвене ембаргом и био мотив за прихватање договора са светским силама.

У хакерске ратове с Ираном могла би се сврстати и епизода окончана тако што је у мају израелска војска из ваздуха гађала зграде у појасу Газе из којих су, како је објављено, оперативци Хамаса, милитантног палестинског покрета који прима помоћ из Техерана, покушали да поведу „сајбер офанзиву” на израелске мете.

Не би било изненађење да у неком тренутку питање иранских хакерских капацитета у Вашингтону повежу и са Северном Корејом. Њен „отпаднички режим” је често сумњичен за хакерске нападе на Западу а верује се да је помагао и развој иранских војних снага, у које данас незаобилазно спадају и ратници који битке воде преко компјутерске тастатуре. О томе сведочи и недавно откриће „Њујорк тајмса” да се Американци убацују у енергетску мрежу Русије како би је могли саботирати ако се, односно када се за тим укаже потреба. У споровима САД и Кине, улазак дигиталног гиганта „Хуавеја” на западна тржишта једна је од најосетљивијих тачака и Бела кућа се изузетно труди да убеди савезнике како би морали прибећи истој мери као она: забранити приступ тој компанији, оптуживаној да је „тројански коњ” кинеских шпијуна.


Коментари10
f3732
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
Ko seca Venecuele jos?
Стварно
То што пише у неким новинама од неименованог (влада наложила тако?) извора, није никаква вест.
Zeljko Adzic
U Holandiji pala mreza za hitne pozive policiji itd.A jos ako i Gugl eksplodira...
Lado Zulj
No za Rat trebaju 2 slicne strane. Iran pod sankcijama 20 godina mogu uvest samo Zrak
Lado Zulj
NASTAVAK. Sad zamislite koju hakersku tehnologiju Iran ima? :-))) Inace je u Svjetu odavno poznato da su Iranci najbolji Hakeri :-) Nije to rat to je izivljavanje Amerike na sirotinjom koja NAZALOST ima naftu
Препоручујем 3
Dragoljub
Izgleda da mogu da pokazuju misice jos samo nad Srbima,Palestincima i po kojem Crncu ako ga uhvate na prepad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља