понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24
ОД ШЕСТ ЖЕНА – ЈЕДНА ОБОЛИ ОД РАКА ДОЈКЕ

Рана дијагноза – већа шанса за излечење

Налазимо се на средини европске листе по стопи оболевања од ове врсте рака, али по смртности смо на другом месту – јер се жене касно јаве лекару
Аутор: Ана Вуковићпонедељак, 24.06.2019. у 21:00
(Фото Раде Крстинић)

У свету је све више жена оболелих од рака дојке, годишње се региструје два милиона нових случајева, а из ове страшне статистике није изузета ни Србија, објашњава проф. др Зорица Милошевић, редовни професор Медицинског факултета и начелница Одељења радиолошке дијагностике Института за онкологију и радиологију Србије.

– Од шест жена једна ће у току живота добити рак дојке, а медицина још не може да предвиди тачно која жена ће да оболи. Два основна ризика су женски пол и животна доб већа од педесет година – истиче проф. др Милошевић.

Да је и у свету и код нас све више жена које се боре с овом дијагнозом каже и др Марко Бута, асистент и доктор медицинских наука на Медицинском факултету у Београду, шеф Одсека ендокрине хирургије на Институту за онкологију и радиологију Србије.

Према статистици „Глобокан”, просечна европска стопа оболевања је 94 пацијенткиње на 100.000 жена, док, појашњава он, у Србији од 100.000 жена оболи њих 60 до 70. Према његовим речима, налазимо се на средини европске листе по стопи оболевања од ове врсте рака, али по смртности смо на незавидном другом месту – јер се жене касно јаве лекару.

– Ако се тумор дијагностикује у почетној форми, како се у народу каже, док није пробио чауру или опну (базалну мембрану), шанса за излечење је 100 одсто. Када се неко појави с тумором у дојци величине пет или 10 центиметара, шансе за излечење су знатно мање него код оног ко је дошао с милиметарском променом – наглашава др Бута.

Огромну улогу у раном откривању рака дојке имају организовани превентивни мамографски прегледи дојки. Како каже проф. др Милошевић, државе које су прве увеле овакве скрининге, попут САД и Шведске, бележе пад смртности од 30 одсто, док у Србији смртност расте, због чега смо на другом месту у Европи по броју умрлих од овог тумора.

– Организовани мамографски скрининг рака дојке уведен је 2012. године. Обавља се код жена без икаквих тегоба, од педесете до седамдесете године живота, на сваке две године. Мамографије тумачи радиолог из дома здравља, а потом се оне преносе у Институт за онкологију и радиологију или сродне установе где их анализира други радиолог, а по потреби и трећи јер тачност се повећава ако мамографије независно тумаче најмање два стручњака – појашњава проф. др Милошевић.

Недавно спроведена студија у Србији, наводи саговорница, показала је да више од 90 одсто жена сматра да скрининг јесте ефикасан у раном откривању рака дојке. Али истовремено, трећина се плаши да се њима не открије рак, исти проценат сматра да не спада у ризичну групу, четвртина и не зна где се одвија скрининг, док свака пета сматра да је довољан преглед дојки које саме обављају. Све то може негативно да утиче на реалан одзив на превентивне прегледе.

– Жене у Србији су свесне проблема, али одазив на скрининг програме је врло мали, односно недовољан, за разлику од других европских земаља. Жене долазе и траже да их прегледамо, али не иду на организоване скрининге који и служе да се канцер открије у најранијој фази – објашњава др Бута.

Зато проф. др Милошевић поручује женама да никако не чекају појаву симптома или тренутак када напипају промену на дојци.

– Жена треба да се код изабраног лекара информише о могућностима мамографског скрининга у својој здравственој установи и да се одазове на позив за скрининг. Између две такве мамографије увек треба да обрати пажњу на дојке, а ако је у недоумици тражи преглед код свог доктора – истиче проф. др Милошевић.

Одлуку о томе да ли ће се канцер лечити операцијом или на неки други начин доноси се тимски, на конзилијуму, кога чине, како објашњава др Бута, доктори различитих специјалности.

– На основу свих претрага одређујемо у ком је болест стадијуму и од тога зависи и одлука о томе која је терапија најбоља. При лечењу се држимо Националнoг водича добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дојке, који je урадила радна група при Министарству здравља, на челу с професором Џодићем, а који се ослања на модерне европске и америчке водиче. Све је строго дефинисано и заиста се трудимо да третман буде униформан у целој Србији. Имамо сву потребну опрему, лекари су веома образовани и не заостајемо за светом – објашњава др Бута.

Он додаје да успешност лечења зависи од стадијума болести, односно од тога колики је тумор, ког је типа и да ли су захваћени лимфни чворови.

У првих пет година ризик да се болест врати је највећа и зато се тада контролише чешће. Од тога када се канцер открије, зависи и дужина лечења.

– Ако је пацијенткиња дошла с великим тумором, који има неповољан биолошки профил и захтева примену терапије пре операције, лечење ће трајати и до годину дана. Када жена дође на време, деси се да се све заврши у једном дану, за само неколико сати – истиче др Бута.

Када даме чују своју дијагнозу и сазнају шта их чека најбитније је да не изгубе наду и да имају вољу да се боре. У томе је веома важна и улога лекара.

– Лекар пре свега мора знати како да приђе пацијенту и да му помогне да схвати целу ситуацију, да га подржи и емоционално и медицински. Жене не треба грдити зато што су се касно јавиле, већ им треба пружити наду у излечење. Важно да се изгради поверење између лекара и пацијента, пошто се и пацијенти који се успешно излече контролишу и неколико деценија касније – истиче др Бута.

Он наводи да је уклањање дојке веома стресно за жене, и да постоје тимови за психосоцијалну подршку, посебно обучени за овакве ситуације.

– Однос пацијента и лекара треба да буде заснован на поверењу. Пацијент мора да зна ризике операције и лечења, шта се очекује, шта може да се искомпликује... У излечењу је важна и подршка родбине и пријатеља, јер хирурзи су релативно кратко у контакту с пацијентом – објашњава наш саговорник и додаје да се управо због поверења није дешавало да пацијент одбије да послуша лекара и не сагласи се с његовим мишљењем и предложеним начином лечења.


Коментари2
7edb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetlana NS
U najrazvijenijim zemljama mamografija je proglašena za invazivnu, štetnu proceduru i zato se retko upotrebljava ili je potpuno izbačena. Ona često daje i lažnu sliku da postoji promena u dojci, a posledica toga je veliki broj nepotrebnih operacija kod žena koje nisu obolele. Postojao je nekad, pre 10-15 godina termograf koji je tačno i bez ikakvih zračenja davao sliku dojke. Termografija je bila pouzdana i nije bila štetna. Sad termograf ne možete naći ni u jednom domu zdravlja. Zašto?
dr Slobodan Devic
Rana dijagnoza povecava sansu za izlecenjem, to je tacno. Medjutim, ne postoji ni jedna 100% metoda za otkrivanje raka dojke. Mamografija se smatra standardom, mada je osetljivost metode oko 60%; to ono, kada se citaju "rezutati" izmedju redova. A sta je bilo sa prevencijom? E pa savremena medicna to ne priznaje, jer sta bi onda radila armija ljudi koji od toga zive???? Za pocetak, savet pripadnicama lepseg pola - smanjite na najmanji moguci minimum (20% od obroka) unos secera i/ili skrobova ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља