понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

СЕЧА ШУМА НА ФРУШКОЈ ГОРИ – планско управљање или пустошење

Уље на ватру долила је вест о наплати посете НП „Фрушка гора” и других накнада
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 25.06.2019. у 22:55
Округли сто „НП ’Фру­шка го­ра’ – план­ско упра­вља­ње или пу­сто­ше­ње” (Фо­то Танјуг/Ј. Пап)

Нови Сад – Зашто се толико секу шуме на Фрушкој гори? Новосађани који редовно излазе на фрушкогорску „стазу здравља” не памте овакве призоре. Посечена одрасла стабла слажу се дуж пута, одвлаче механизацијом и постају приход за ЈП „Национални парк Фрушка гора”. Да ли се ово предузеће више бави шумарством, уместо својом основном делатношћу – заштитом подручја, како то тврде критичари, или се ту све ради плански, а на крају сваког плана, па и за сечу шуме, стоји некаква економија? Понегде с дрвећем „падају” и планинарске стазе, па се планинари жале и на уништавање планске маркације.

Уље на ватру долила је вест о наплати посете НП „Фрушка гора” и других накнада које од ове године омогућава нови закон о накнадама за коришћење јавних добара. После бројних примедби, управа је одложила наплату појединачне посете (одрасли 100 динара, деца 50) и уведена је обједињена – за посету и коришћење возила (300 динара за све путнике у возилу), док не буду могле да се купе годишње улазнице које би грађанима биле, како је образложено, економски повољније.

Горан Чабради, председник Зелене странке, каже да га је све ово подстакло да у Новом Саду на округлом столу „НП ’Фрушка гора’ – планско управљање или пустошење” окупи две стране које различито гледају на последња дешавања. Јавност је забринута и мора чути одговоре, а његов утисак је да управа и шумари, који иначе тврде да све иде по планским документима, посматрају шуму националног парка као сировину, док је „грађанима дрво емоција”.

Пречесто се, по мишљењу новинара Драгана Гмизића, овај национални парк третира као шумарско газдинство и ту настаје „проблем и лажна конфронтација” са шумарима. „Али шумари као људи, као професија – то је сјајан свет”, каже Гмизић.

О том свету сведочи и светска литература и кинематографија, али овде ипак није реч о томе, нити о ЈП „Војводинашуме”, него о националном парку који има свега три одсто територије или 800 хектара шуме под строгом заштитом. У односу на друге националне паркове у Србији, „Ђердап”, „Тару”, „Копаоник”, то је знатно мањи проценат шуме који не подлеже сечи.

Заменик директора НП Константин Плужаревић слаже се с тим да се може говорити о дрвету и као о сировини, али истиче да предузеће углавном све што добије враћа у заштићено природно добро. „Могли бисмо више, али економска ситуација и простор нам онемогућавају неке идеје”, каже. Од државе добију 12 милиона динара годишње, и с тим после 12 дана могу да се – угасе. Ипак, новац стиже и од накнада, за делатности на простору националног парка, што им је доносило 30 одсто прихода.

„Корисници простора нису баш били добронаклони и борили смо се да наплатимо те накнаде”, каже он и додаје да ове године, уз примену новог закона, очекује да буду издата решења на 100 милиона динара.

Сеча шума мимо планова је законом кажњива, упозорио је Звездан Нешановић, начелник шумарске и ловне инспекције из Управе за шуме при ресорном министарству. У овој области, у Војводини је надзор над применом закона поверен покрајинској инспекцији од 2010. године, а републичка може да тражи извештаје и проверава законитост рада.

„У последње три године шумарска и ловна инспекција спровела је преко 30 надзора у НП ’Фрушка гора’ и није констатовала никакву сечу мимо планова. Немам разлога да не верујем”, казао је републички инспектор.

Задњи план, по речима професора Шумарског факултета др Милана Медаревића, претпоставио је један проценат сече по површини и 60 одсто у односу на прираст, што је „у односу на искуства данас у Европи, врло умерен интензитет”.

„Старији” документ јесте план управљања у заштићеним подручјима, а њега усваја држава и, како наводи професор, опет се све завршава економском компонентом. „Држава то усваја, а онда кад дође на реализацију планова, њено партиципирање у обавезама зависи од тога колико има на столу, колико је који министар јак”, сликовит је.

Један од основних проблема не само НП „Фрушка гора” него целе Војводине јесте то што шума нема. Пошумљеност покрајине износи тек непуних седам одсто територије. Медаревић каже да га је одушевила брига за шуму, о којој је сада реч. „У Србији има 1.500 шумарских инжењера, можда нешто више техничара. Не треба њима толика шума, од 2.242.500 хектара. Они су само ту да гестикулирају наше интересе”, каже професор који је указао и на проблеме са старошћу дрвећа и сушењем шума.

Активисти и љубитељи природе знају малтене свако оборено дрво и локалитете у НП „Фрушка гора”. Новосађанин Никола Арежина чуо је да је грешком посечена шума код Кудоша, али у ЈП узвраћају да је то немогуће. Пита и зашто су „лепе шуме” посечене баш на граници Папратског дола, који је под првостепеном заштитом. Остављен је заштитни појас, одговарају надлежни, у висини једног стабла.


Коментари6
c42ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanislavsr
"Seča po planu....seča mimo planova...". Kakogod ih zvali seče u našim nacionalnim parkovima - posebno Tari i Fruškoj gori - su kstastrofalne. "Planska seča" znači, drugim rečima, "isplaniram" koliko mi para treba i sečem. I mi sedimo i gledamo. Pa mi ne da nismo za EU, mi smo za mentalnu instituciju.
Beogradjanin Schwabenländle
Миц по миц остаћете без шума без дрвећа, ићи ћете у ботаничку башту у Београду да видите дрво!
Max
Dogorilo do nokata. Otima se građa pred evakuaciju Srba iz Srijema. Za sada ne nedostaje goriva za traktore.
Rade
Oni Iz NP Tara i okolnih sela kupili makar po dva stana u BG od šume. Pa što ne bi kolege sa F Gore. Država neznalica, lažnih diploma, bahatih i zaštićenih ljudi na vlasti koji kao da organizovano muzu Srbiju na svim nivoima....
vox populi
A koliko uhleba radi u te dve kompanije? Da bi se njih platilo, trebalo bi da je Fruška gora ko Kozara. Polazi se od troškova, a ne od zaštite prirode. To sve treba razbucati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља