понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Притисак накупаца на воћаре из централне Србије

У Мерошини за килограм „облачинске” вишње, нуде свега 30 динара што није довољно ни да се покрију трошкови производње
Аутор: И. Албуновићуторак, 25.06.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Воћари из Мерошине, који узгајају чувену „облачинску” вишњу, запретили су да ће обуставити бербу. Са откупном ценом, која је за само неколико дана са 50 динара по килограму пала на 30, тврде да немају интереса за даљу производњу овог воћа.

Професор др Зоран Кесеровић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство каже да је понуђена цена за произвођаче у централној Србији неприхватљива.

– Понавља се прошлогодишња ситуација. Тада је у Војводини вишња плаћана 50 до 55 евроценти. Док су произвођачи из Мерошине, Прокупља и Врања, такође због ниске цене, обустављали бербу. Апелујем и да се у том делу Србије више ради на квалитету овог воћа јер је прошле године било проблема – истиче Кесеровић. Он не очекује да ће се ишта значајније променити докле год произвођачи, посебно они из централне Србије, не схвате да је потребно да побољшају технику производње и повећају површине под засадима.

– Пре свега да се удружују и набаве сопствене хладњаче за дубоко замрзавање воћа како би избегли „накупце” – истиче наш саговорник. Уз куповину заједничких савремених тресача вишања такође би остварили значајну уштеду. Како објашњава, највећа ставка у производњи вишања је берба. Уз ову опрему трошак би био два до три динара по килограму а не 15 и више колико сада траже берачи. Ова опрема, како истиче, јесте скупа али морају да се удружују и да преко локалних самоуправа и надлежног министарства конкуришу за државни новац који је за то опредељен.

– Не могу да поверујемо да једна Мерошина или Прокупље немају ниједан центар (тунел) за дубоко замрзавање вишања. Једини начин да се воћари одупру снажном притиску откупљивача јесте да они буду власници прерађивачких капацитета. У супротном, воћари из централне Србије биће у све већем проблему – истиче Кесеровић и додаје да је конкуренција из Војводине све већа што би додатно могло да погорша њихову позицију. Како каже, неки од јаких пољопривредних произвођача из Војводине, који улазе у посао са вишњама, планирају засаде на великим површинама. Уз савремену механизацију такви произвођачи ће, упозорава наш саговорник, бити конкурентни и са актуелном понуђеном ценом.

„Облачинска” вишња је изузетно цењена у Европи има добар квалитет, због великог процента суве материје (18 до 20 одсто) и специфичне ароме. Потекла је управо у овом делу Србије где постоји претња да ишчезне. Од ње је квалитетнија једино вишња „мараска”, која се гаји у Далмацији. Последњих неколико година, међу 10 извозних пољопривредних производа, вишња се налази на седмом или осмом месту што указује да је ово воће стратешки производ Србије.

Kонсултантска кућа SEEDEV објавила је 2017. године анализу по којој би у конкуренцији четрдесетак пољопривредних производа из Србије успех на европском и светском тржишту у наредним годинама могло да оствари само неколико. Уз кукуруз, добру перспективу имају још и рано поврће и воће. Најбољу прогнозу ипак има управо – вишња, чији је индекс конкурентности већи чак и од малине.

Како се наводи у Студији о трендовима, конкурентности и очекивањима у домаћој пољопривреди разлог томе је што је конкуренција у производњи вишње на европском тржишту мала. Испред нас су само Шпанија и Мађарска. Ипак последњих година ово воће има лош тренд производње, а истраживачи наводе да вишња има перспективу, под условом да се производња интензивира. Предвиђања су да ће конкуренција одустајати од тог посла у потрази за профитабилнијом производњом због чега се може очекивати раст тражње за овим воћем. Већ сада, по тврдњи читалаца, у многим државама Европске уније практично је немогуће купити свежу вишњу на пијацама и у радњама јер највеће количине одлазе у прераду.

Хладњача у Мерошини не ради због спора око својине

Обнављање мерошинске хладњаче „Воћар” помогло би у решавању вишедеценијског проблема произвођача вишања топличког краја, које уцењују откупљивачи „убијајући цену црвеног злата”, због чега су стално тражили помоћ од државе и локане самоуправе, рекао је јуче председник општине Мерошина Саша Јовановић, а преноси Бета. „Има више заинтересованих за поновно покретање хладњаче, али проблем праве нерешени својински односи”, изјави је Јовановић и додао да очекује да ће ускоро то бити решено и да ће већ за следећу бербу произвођачи имати велике откупне и смештајне капацитете у самој Мерошини.


Коментари10
9efa2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Višnja ove godine izuzetno kvalitetna,jeste manji rod.Pomalo sam u struci takodje i u praksi ali kvalitet vojvodjanske i Topličke nikad neće moći da se meri.Radiće se u Vojvodini i na većim površinama i intenzivnije ali će biti i većeg prisustva bolesti,izmrzavanja.Nije ravnica područje,dodatno se poskupljuje proizvodnja.Problem u Toplici jeste što proizvodjači ne mogu da se udruže,otkupljivači to koriste.Svi to znamo I ćutimo.Džaba vam nacionalni tim za spas sela .
Братимир
Воће се не гаји у равницама већ на сунчаним падинама. У равницама иду житарице и поврће.
Препоручујем 1
Zedd
Jedan iPhone je 105000 dinara, to znaci da treba nabrati 3,5 tona visnje za jedan smartphon. Najgore od svega sto i dalje pricaju o nekakvom udruzivanju seljaka, kao ono u vreme Tita o zadrugarstvu. Ovde je problem o konkurenciji i zakonima. Seljaka neki opasno koriste i ne treba biti iznenadjen sto sela izumiru. Najgore od svega sto premijerka prica o cetvrtoj industrijskoj revoluciji i digitalizaciji a drzava nije u stanju da stvori uslove za preradjivacku industriju voca.
Beogradjanin Schwabenländle
Накупци и прекупци су увек били ноћна мора за српског сељака, без обзира шта је узгајао. Ти су давали мало ту и мало тамо, и држава је жмурила на оба ока, ни у СФРЈ то стање није било боље само о томе се није причало, због здравља.
Moravac
Ne slazem se sa konstatacijom profesora da se sve ovo desava zbog slabog kvaliteta i sitnih parcela, pa i na zapadu ima sitnih parcela ali seljaci nisu ucenjeni i ostavljeni sami sebi nego drzava stoji iza njih, a ne iza nakupaca, prekupaca i ostalih gulikoza. I vrapci na grani znaju da cenu formira par ljudi dogovorom a ne trziste to je tako godinama i to svi znaju cak i nadlezni ali ili nisu sposbni ili nece da to rese.
Nebojša
Прказана гајбица вишања тешко може да изгледа овако после машинског трешења, и онда наравно не би упала у првукласу. Питање је како се то одражава на стаблјику вишње. Како би се то одразило на буџет берача вишања можемо да замислимо. Колико све то нема везе са реалношћу, потпуно залудан текст, јер ће реч накупаца бити последња. Волео бих да видим сиже радног искуства овог стручњака.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља