четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
МЛАДИ ДОЛАЗЕ

Амерички сан доктора за клавире

Да би финансирао живот у Њујорку, пијаниста и композитор, Димитрије Васиљевић (31), радио је као магационер, кловн, аниматор у преподневној смени, а увече свирао у Карнеги холу
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 29.06.2019. у 15:50
Београђанин који је постао џезер и композитор сад живи и предаје у Њу Орлеансу, а машта о каријери у Њујорку или Вашингтону (Фотографије лична архива)

Када цело детињство проведете иза кулиса сцене Народног позоришта, посматрајући оца како са оперским певачима и музичарима вежба за наступ, онда вам не „преостаје” ништа друго него да се бавите музиком и у 31. години постанете први српски доктор џез клавира. Управо се то десило младом и успешном џез композитору и пијанисти Димитрију Васиљевићу, рођеном Београђанину, који последњих дванаест година живи и ради у САД. Његова музика је софистицирана комбинација америчког џеза, европског класичног наслеђа и традиционалне српске музике.

Након деценије музичког одсуствовања из Србије, он је са својим бендом „Њујорк квартет” недавно наступао на 35. ваљевском џез фестивалу, потом је очарао београдску публику на Коларцу, да би музичку турнеју завршио наступом у концертној дворани Банског двора у Бањалуци.

Српској публици представио је ауторске композиције, са албума „Аксидентал номад”, у издању реномиране америчке дискографске куће „Роупадоуп рекордс”, који је био у конкуренцији за Греми номинације у четири категорије.

Од трња до звезда

На његов успех највише су поносни отац Дејан Васиљевић, тренутно најстарији члан хора београдске Опере и мама Зорица, редовна професорка Пољопривредног факултета у Београду, на чијем је клавиру Димитрије научио да свира.

„Тата је био пасионирани љубитељ џеза и док је мама била трудна стално је пуштао своју омиљену музику и свима причао да ће добити сина који ће се звати Димитрије и постати музичар. Нисам имао срца да га разочарам и не испуним његове снове”, у шали каже овај шармантни Београђанин који данас предаје на Зејвиер универзитету Луизијана у Њу Орлеансу. Међутим, прича о успешној музичкој каријери која почиње деведесетих година у Београду под санкцијама одвијала се по сценарију „од трња до звезда”.

Основну, па средњу музичку школу „Јосип Славенски”, а након тога Факултет музичке уметности завршио је у Београду.

– Иако је клавир био мој инструмент током дванаестогодишњег образовања, имао сам осећај да ме класична музика спутава да се изразим слободно и аутентично, па сам на факултету уписао одсек за општу музичку педагогију. У џез музику сам се заљубио још у средњој школи, а када сам 2001. године отишао у музички камп у Врњачкој Бањи дефинитивно сам одлучио да „сав тај џез” постане сав мој живот. Иако у Србији постоји неколико сјајних џез фестивала, као што су Београдски џез фестивал, Нишвил и Ваљевски фестивал, не постоји институционална подршка за озбиљну џез сцену. Када сам схватио да у својој земљи не могу да остварим своје музичке снове, отишао сам у земљу у којој се свира најбољи џез на свету”, прича Димитрије.

Са својим бендом "Њујорк квартет"

По доласку у Америку уписује Беркли колеџ у Бостону, мастер студије џеза завршава на Њујорк универзитету Стајнхарт, а џез клавир докторира на Универзитету Илиноис. С обзиром на то да је од Беркли колеџа добио само половину стипендије, морао је да прода бакин стан како би завршио своје музичко образовање. Како Бостон спада међу најскупље градове на свету, Димитрије је био принуђен да живи у малом стану који је прокишњавао, спава на душеку на надувавање и једе када има новац. Након тога, прелази у Њујорк на мастер студије, али после два семестра на факултету остаје без новца. Враћа се у Србију, пријављује се на биро за запошљавање и када су се стекли услови, поново се враћа у Њујорк. Овога пута, судбина је за њега имала другачије планове...

„Преко ноћи сам почео да добијам понуде за наступе на најпрестижнијим позорницама Њујорка као што је Карнеги хол. Да би финансирао живот у Великој јабуци, у преподневној смени радио као магационер, кловн, аниматор... Свој њујоршки квартет оснивам 2011. и он је сачињен од мојих добрих пријатеља и фантастичних њујоршких музичара млађе генерације”, прича Димитрије Васиљевић.

 Професор у Њу Орлеансу

Уписује докторске студије да би стекао звање професора, које омогућава стални посао, сигурну плату и распусте. Када је завршио докторат, позивају га на финални интервју за посао професора џез клавира у Њу Орлеансу. У међувремену је послао преко 250 апликација за посао. Данас предаје на католичком црначком универзитету „Зејвиер” у Луизијани и то је четврта америчка савезна држава коју је променио од када је дошао. Пут од трња до звезда трајао је од 2007. до 2017. године, али се труд исплатио: добио је већ многе награде.

На питање како му изгледа живот у Њу Орлеансу, он дипломатски одговара „веома изазовно” и објашњава да у том граду има доста кише, урагана и криминала. Људи су веома присни, али воле да знају шта се „кува” у комшијској кухињи. Иако љубитељи џеза из целе Америке и света хрле у овај град, Димитрије напомиње да је џез који се у Њу Орлеансу свира забавњачког и карневалског типа и није неуобичајено да публика музичаре полива пивом. Он ипак жели да се бави озбиљном музиком и модерним џезом и нада се да ће му овај јужњачки град бити одскочна даска за Њујорк или Вашингтон.


Коментари2
f8176
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Ko se posla ne stidi i ne boji se gladi-uspece u zivotu.Mladi gospodin Vasiljevic je vec postao(usput) profesor fakulteta i to dzeza u zemlji dzeza.Vise ga ni jedan cunami ne moze zaustaviti.Iz Luzijane(Nju Orrleans) se ide u istoriju.Dok Njujork vodi direktno u zvezde.Zato sto je konkurencija ubitacna.Proizvodi velike i osrednje gura u umetnicku ''smrt''.U njujorku mozete biti samo dve stvari-klovn ili maestro!Pare same dolaze i guraju se u dzepove.Sto tu ne stane stane u cipele...!!!
Bosa S
Svaka cast! Njegova prica treba da se cuje i da bude inpiracija za mlade. Bez truda, rada, ucenja i ulaganja u sebe nema uspjeha. Ovakvi ljudi trebaju da drze govore po srednjim skolama i fakultetima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља