недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Колико се разликују верзије Ван Гогових „Сунцокрета”

Ипак није реч о идентичним сликама, иако је основна палета иста коришћене су различите боје, постоје несагласја у текстури али и потезима четке, објавили су стручњаци
Аутор: М. Димитријевићнедеља, 30.06.2019. у 20:00
„Сунцокрети”, 1889. (Ван Гогов музеј у Амстердаму)

У Ван Гоговом музеју у Амстердаму до првог септембра траје изложба „Ван Гог и сунцокрети” чија је окосница, уз двадесетак приказа цвећа из сталне колекције, сторија о чувених једанаест слика на којима се налази биљка поменута у наслову, а које је велики уметник насликао у Арлу (седам) и Паризу (четири) у временском размаку од неколико месеци. Једна верзија чува се управо у овој кући и она je, заједно са варијантом која се налази Националној галерији у Лондону, на специфичан начин била предмет опсежне стручне анализе, о чему је за „Њујорк тајмс” непосредно пре отварања поставке говорила Нинке Бакер, кустоскиња ове амстердамске институције.

Поред ова два рада, а како даље наводи Бакерова, познато је да се од слика насталих у Арлу још по једна налази у Минхену, Токију и Филаделфији, једна је настрадала у пожару у Јапану током савезничког бомбардовања Осаке за време Другог светског рата, док је једна у приватном власништву. Сматра се да су примерци који се могу видети у главним градовима Уједињеног краљевства и Холандије уједно и најлепши из ове серије али се налазе у таквом стању да се не препоручује њихово дуго путовање ван здања у којем се налазе.  Лондонски музеј позајмио је слику само три пута – два пута управо Ван Гоговом музеју, а тренутно се може погледати на великој изложби посвећеној овом уметнику у Тејт Британ. Музеј у Амстердаму, пак, одлучио је прошле године да дело које му је поверено више не шаље ни на какав пут, јер је микроскопом установљено да су жути пигменти рада прилично нестабилни и да постоје индиције преласка тоналитета у браон или зелену. Због света тога истраживање на тему колико се и у чему две верзије „Сунцокрета” разликују спроведено је посредством најновије технологије којом је превазиђен проблем физичке раздаљине међу делима.

„Лондонски” примерак настао је раније и сматрало се да је „амстердамски” у неку руку његова једноставна репродукција, пошто је и сам Ван Гог на тај начин слику окарактарисао. Занимљиво је да је прво дело урађено лета 1888, док је друго насликано у јануару 1889, али под интригантним околностима. Наиме, прво поменуто дело красило је собу француског уметника Пола Гогена, Ван Гоговог тадашњег пријатеља, са којим је он боравио у истој кући у Арлу те јесени, а након што се њихово двомесечно дружење завршило неславно –посвађали су се, Ван Гог је доживео нервни слом и себи је одсекао уво – Гоген је, након повратка у Париз, у писму замолио Холанђанина да му, ипак, ако може, пошаље баш „Сунцокрете” као „савршен приказ његовог оригиналног стила”. Ван Гог, после свега, није био вољан то да учини и урадио је исти мотив поново, али ни ту варијанту никада није уручио Гогену.

Након трогодишње студије у којој су учествовали конзерватори из Националне галерије и Ван Гоговог музеја закључено је да „слика која је настала касније ипак није идентична копија претходно насликаног дела, иако је основна палета иста, коришћене су различите боје, постоје несагласја у текстури али и потезима четке”. Како је истакла Ела Хендрикс, професор конзервације и рестаурације на Универзитету у холандској престоници, која је и водила цео пројекат, мада широј јавности то може бити минорно, за историју уметности то су важна сазнања, посебно имајући у виду значај аутора и дела опуса о којем се ради, али и чињенице да можда свих осталих „Сунцокрета” не би ни било да Гоген није затражио оригинал.


Коментари4
9edea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragoljub
Jedan je original, ostalo su plagijati !
Jozo
@Dragoljub...ne mlati
Препоручујем 5
Dragan Pik-lon
Samo je jedno remek delo(prvi ''suncokreti'') svi drugi su proizvod malaksalosti inspiracije.Zato je veliki van Gog kaznio senbe odsecanjem uveta.Nije mogao da se pomiri da umentost pretvoti u novac.Da moze da ustane iz groba,upotrebio bi onaj zardjali pistolj protiv sebe.Ono sto je Dostojevski u klnjizevnosti to je van Gog u slikarstvu.....!!!
Dragan Pik-lon
Dakle,Gogen je taj koji je naterao genijalnog van Goga na eksta produkciju.Da od 'suncokreta''napravi traku za tancovanje novca.Pitam se,zasto je sebi odsekao uvo?Da li je to odbijanje da cuje poruku Gogena ili je to potvrda da on ima pravo?Oba umetnika su genijalna i sa svojim delima su usli u istoriju umetnosti za sva vremena.S'tom razlikom sto je Gogen bio dobar majstor ali i dobar kriticar.Dok je van gog bio ekstremno senzibilan-otuda i dominacija zute boje.Gogen i van Gog su izvaredan tim..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља