петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

У 14 слободних зона Србије – 35.000 радника

Годишња вредност извезене робе која се производи у овим пословним оазама је око 2,2 милијарде евра, а вредност остварене производње око 2,5 милијарди евра
Аутор: Марија Бракочевићнедеља, 30.06.2019. у 23:30
(Фото Слободна зона „Суботица”)

Грађевинско земљиште у делу Слободне зоне „Зрењанин” на подручју „Југоисток” недавно је уступљено кинеском инвеститору, компанији „Шангдонг линглонг”, која ће на тој локацији, на површини од 500.000 квадратних метара, изградити производне погоне. Захваљујући највећој инвестицији у Војводини, вредној више од 800 милиона евра, „Линглонг” ће, како је најављено на полагању камена темељца за изградњу нове фабрике, запослити 1.200 радника у Србији. Будућа фабрика производиће гуме за путничка возила, камионе, аутобусе и пољопривредне пнеуматике и биће једна од засад девет компанија које послују у зрењанинској слободној зони. На овој стратешки одређеној и инфраструктурно опремљеној локацији за производњу, између осталог, послују и компаније из Немачке, Италије, Шведске, Словеније и Србије. На том терену производе се каблови за ауто-индустрију, металне конструкције, опрема за купатила и топловодне цеви од бакра, а у зони послује и неколико трговинских фирми.

У Србији тренутно функционише 14 слободних зона, у којима је запослено више од 35.000 радника, за разлику од 2008. када је основана Управа за слободне зоне Министарства финансија. Тада је број радника био је готово седам пута мањи – око 5.500. У управи очекују да ће у наредних пет година у слободним зонама бити запослено још 42.000 радника, имајући у виду планове постојећих и најаве будућих корисника.

У наредних пет година биће запослено још 42.000 радника, а за сада послују 204 корисника 

– У моменту оснивања у земљи је, у оквиру слободних зона, пословало осам корисника која су се бавила производном делатношћу. Сада их је 204, од којих се 82 бави производњом, а услугама 122 корисника – истичу у Управи за слободне зоне.

Компаније, које послују у оквиру слободних зона Србије, оствариле су годишње, у претходним годинама, око пет милијарди евра промета.

– Инвестициона годишња улагања крећу се нешто више од 200 милиона евра, док је вредност извезене робе око 2,2 милијарде евра по години. Вредност остварене производње износи око 2,5 милијарди евра, а 90 одсто те производње намењено је извозу – подсећају у управи.

Ове пословне оазе налазе се у близини најважнијих транспортних коридора (Коридор 10 и Коридор 7), као и у близини граничних прелаза са суседним државама. У управи откривају и да су најуспешније слободна зоне у Србији „Пирот” и „Суботица”. У граду на југоистоку земље послује 25 производних корисника, док на северу у суботичкој зони производњу организује шест великих мултинационалних производних компанија. У зони „Пирот” ради око 6.000 радника, док је у „Суботици” упослено нешто више од 4.500 радника.

– Иако је територија Србије релативно добро покривена са постојећих 14 зона, у региону источне Србије нажалост не постоји ниједна. У наредном периоду може се размишљати о могућностима проширења подручја постојећих и евентуалном формирању нових зона, првенствено у тим недовољно развијеним подручјима – истичу у Управи за слободне зоне Министарства финансија.

Погодности за инвеститоре

Пословањем у слободним зонама инвеститорима се обезбеђују специјалне олакшице и повлашћени порески режим. Ослобођени су плаћања царине и других увозних дажбина укључујући и порез на додату вредност на увоз робе, која је намењена обављању делатности и изградњи објеката у зони. Не плаћају ни порез на додату вредност на превозне и друге услуге корисника, потрошњу енергената… Држава користи ресурс који има, земљиште, а ништа не улаже, за разлику од субвенција, које се дају страним инвеститорима за новоотворена радна места. Њена улога је да, кроз стварање повољног пословног амбијента и активну промоцију слободних зона, допринесе привлачењу нових инвестиција.

У ЕУ 80, у свету око 2.200 слободних зона

Уласком Србије у ЕУ не постоји разлог да слободне зоне престану да послују јер је концепт слободних зона заступљен и у европским земљама. Најбољи пример за то су слободне зоне које послују у Пољској. У ЕУ иначе постоји око 80 слободних зона, а највише их има у Пољској – 14. У студијама и литератури, која се бави овом тематиком, могу се наћи подаци да је почетком осамдесетих година прошлог века у свету постојало око 800 слободних зона различитих типова, а процењује се да их данас има више од 2.200.


Коментари3
6cb01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др
Како је кренуло бит ће више радних места од становника Србије, само остаје питање у том великом запошљавњу имал и места за имжењере,економисте, хемичаре и таоме слично.
vox populi
Koja je zarada države od poslovanja u SZ? Nikakva. Država ne prihoduje ni dinar, jer je to "ex-teritorijalno", ne potpada pod fiskalne zakone Srbije. Osim plata radnika ništa ne unose u Srbiju, odnosno, budžet države ili lokalne samouprave. Čak ni pdv na energente, vodu.... ne plaćaju pošto je to " izvoz". Ovo je najlošiji vid investiranja, svojstven siromašnim azijskim i afričkim državama.
Milos miokovic
........ kakva ironija, nekoc su se to zvali logori a sada slobodne zone...... ali dobro sta je tu je,u zadnjem kult.dodatku Politike, clanak o Slobodanu Snajderu, njegovim razmisljanjima i delima, on se dotice ove tematike, samo krece jos od robovlasnickog društva....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља