уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
У СРБИЈИ ПОПЛАВЕ, У ЕВРОПИ СУША

Планета као стаклена башта

То што је недавно код Чачка падао град величине тениске лоптице и што је у Борчи пало више кише од месечног просека за јун, наши стручњаци не сматрају знаком да се клима у Србији мења
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 30.06.2019. у 22:00
Освежење у фонтани у Риму, јун 2019. (Фото EPA-EFE/Massimo Percossi)

У тренутку када читате овај текст, читава западна Европа се бори с незапамћеним тропским таласом. Нама у Србији, који смо се донедавно носили с пљусковима, градом и бујицама, рекордне жеге у Француској, Немачкој, Италији или Шпанији можда делују као да причамо о другом континенту. Али, чини се да деформисање ауто-путева услед паклене врућине у Немачкој и удар града величине тениске лоптице у Горњој Горевници код Чачка имају нешто заједничко. А то су – климатске промене.

Човечанству у 21. веку стиже на наплату вишедеценијска небрига о планети, оличена у сагоревању фосилних горива, емисији штетних гасова и крчењу шума. Отуд глобално загревање, пораст нивоа мора, промене у падавинама и екстремније суше, па и изумирање појединих врста услед температурних осцилација. Отуд и трансформација Земљине кугле у џиновску стаклену башту. А можда и у стаклено звоно, ако се обистине најаве известилаца УН о планетарном климатском апартхејду, у којем би се богати благовремено заштитили од последица глобалног загревања, док би сиромашни остали жртвовани на климатској ветрометини.

Да ли је у тој бизарној једначини 45 степени Целзијуса у париским предграђима једнако 104 литара кише по метру квадратном у Борчи? У западној Европи научници сложно приписују актуелни тропски талас климатским променама. Институт за климатологију у немачком Потсдаму је утврдио да је од 1500. године до данас свих пет најтоплијих лета на континенту било у – 21. веку. Што се тиче питања колико је наша земља изложена глобалном загревању стручњаци су, чини се, опрезни у процени да ли су недавне смене пљускова и сунчаних периода у Србији условљене баш тим фактором. Штавише, према мишљењу метеоролога Недељка Тодоровића, та дешавања су превасходно последица устаљених смена циклона – поља ниског притиска за која су својствени облаци и падавине – и антициклона, односно подручја високог притиска која доносе суво и сунчано време.

Одрон после невремена на Бановом брду у Београду  (Фото Н. Неговановић)

„Димензије циркулација циклона и антициклона су око четири пута мање у односу на димензије нашег континента. Зато је немогуће да истовремено над читавом Европом буде искључиво циклон или антициклон. Они, заправо, деле континент. Тако је и ових дана изнад југозападне и западне Европе преовладавао висок притисак с високом температуром, а изнад севера и у југоисточном делу континента циклон с променљивим временом”, наводи Тодоровић за „Политику”.

Управо зато смо, додаје он, и претурили преко главе недавне „краткотрајне, пљусковите падавине с грмљавином, на малој површини, али јаког интензитета у виду непогода”, као устаљену последицу смене циклона и антициклона у ово доба године на нашем поднебљу.

С друге стране, проф. др Владимир Ђурђевић, професор Института за метеорологију на београдском Физичком факултету, потврђује да не можемо да тврдимо како без климатских промена не бисмо имали дане пуне кише, попут минулих. Али, додаје он, шанса да се такав дан деси или да нам дође топлотни талас је двоструко већа него раније. И то због – глобалног загревања.

„Глобална атмосфера је тренутно за један степен у просеку топлија, што значи да у ваздуху има седам одсто више водене паре. Зато се очекују чешће екстремне падавине у краћим интервалима. То значи да је начин на који добијамо падавине промењен, јер имамо дуге сушне периоде, уз интензивније и чешће суше, а кад имамо кишу, имамо је више него раније. Читав наш регион је подручје где се јасно види слика климатских промена као процеса који може да има врло негативне последице”, наводи Ђурђевић.

Што се тиче непосредних последица падавина у последњих недељу дана – лева обала Дунава у Београду била је под водом, због чега је у овом делу града уведена ванредна ситуација. У тамошњем насељу Борча је за мање од два сата пало 104 литра кише по метру квадратном – један и фртаљ пута више од месечног просека за јун, који износи 85 литара по квадрату. Невреме је широм града обарало дрвеће, понегде је нестајало струје, а у појединим улицама су се формирали гејзири високи и по неколико метара. Читава деоница ауто-пута на Новом Београду је била под водом, једна улица на Бановом брду је дословно пукла од бујица, а аутомобили, аутобуси и трамваји су као амфибије плутали по поплављеним саобраћајницама. У Крагујевцу се излила кишна канализација а вода је улазила у подруме, дворишта, стамбене и пословне објекте, школе... У Прокупљу део брда се обрушио на магистрални пут. Села су страдала од града који је уништавао усеве, црепове и пластенике око Чачка, где је проглашена и ванредна ситуација, као и око Горњег Милановца.

(Фото EPA/Money Sharma)

Ипак, ни сви ови догађаји не упућују на то да у карактеристикама климе на нашем поднебљу долази до суштинских промена, наводи Недељко Тодоровић.

„Да нема промена потврђују и максимуми дневних падавина у претходних 130 година, колико се те појаве мере у нашој земљи”, каже он.

Према речима професора Ђурђевића, ни то што је учесталост падавина на годишњем нивоу последњих година повећана на нашем поднебљу није статистички значајна. Али, ако се погледају екстремне падавине у краћим интервалима, њихова бројност је код нас, од средине 20. века до данас, отприлике удвостручена, додаје он, износећи став да би управо то могло да се припише климатским променама. Осим тога, управо на примеру најаве изградње канализације на левој обали Дунава, наш саговорник илуструје тезу да последице глобалног загревања нису само еколошке, већ укључују и економске, политичке, па и социјалне консеквенце.

„Имали смо екстремне кише у Београду, а мрежа за регулацију атмосферских падавина није била одговарајућа, није одржавана, нити је предвиђена за ту количину падавина. Морате, дакле, да направите мреже које одговарају новим климатским условима, уместо да за тај новац побољшате квалитет живота људи у неком другом аспекту. Дакле, због климатских промена нећете имати новац да направите обданиште, школу или културни центар, већ ћете морати сва средства да утрошите да крпите рупе и поправљате неадекватне ствари. Зато су климатске промене ризик за друштво, јер многе земље економски неће моћи да се носе с њиховим последицама, да не говоримо о бројним потенцијалним социјалним потресима, попут могућности појаве климатских избеглица. Промене, дакле, нису опасне зато што ће да збришу живот с планете за пет дана, као у холивудском филму, већ зато што гурају свет у те нестабилне ситуације”, напомиње Ђурђевић.

Управо је спречавање таквих ситуација, додаје он, суштина Париског споразума, усвојеног 2015. године, којим су се „све земље света обавезале да до 2060. или 2070. сведу емисију угљен-диоксида на нулу”.

„Ако се то деси, планета ће се загрејати за још један степен, али стање неће бити драстично погоршано, јер ћемо моћи да се прилагодимо. Уколико не испунимо Париски споразум, загревање ће износити четири или пет степени и свет ће веома тешко моћи да се прилагоди драстичним променама климе, јер би новац потребан за спречавање последица био знатно већи него што глобално друштво може економски да истрпи”, упозорава Ђурђевић. 


Коментари2
4a874
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zabrinuti pojedinac
Navedeni meteorolog je nedavno u jednoj tv emisiji tvrdio da nije tacno da postoje klimatske promene na planeti. Da nema globalnog zagrevanja planete , efekta staklene baste kao posledice delovanja coveka. Da su sve meteoroloske pojave danas normalne ,prirodne i u granicama normale. Nije pomoglo ni kada mu je sagovornik rekao da globalno otopljavanje potvrdjuju najeminentniji naucnici , naucne i druge institucije sveta. Ostao je uporan u svojoj apsurdnoj tvrdnji. Da nije opasno bilo bi smesno.
Mavashi
U svakom istraživanju se razlikuju procenti i količine emisije gasova krava, vulkana, automobila itd. Zašto je zelena Sahara i planeta bez pustinja loša stvar? Zašto i Tramp i Putin tvrde da su krivi Milankovićevi ciklusi, a ne ljudi? Zašto je cilj ukidanje nerazvijenim zemljama jeftinih elektrana (ugalj, gas) i prelazak na mnogo skuplju "obnovljivu" energiju, kada se zna da je ta proizvodnja štetnija po količini proizvednih gasova od "neobnovljivih"(proizvodnja solarnih panela, nuklearki, ...)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља