понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:53
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

„Знак питања” коначно враћен власницима

Управни суд одбио тужбу Угоститељског предузећа „Варош капија” и доделио кафану браћи Павловић
Аутор: М. Јанковићпонедељак, 01.07.2019. у 21:21
Одо­ле­ва­ла зу­бу вре­ме­на, ра­то­ви­ма, про­ме­на­ма вла­сни­ка… (Фо­то­ A. ­Васиљевић)

Пропао је и последњи покушај Угоститељског предузећа „Варош капија” да у свом поседу задржи ресторан „Знак питања”. Наиме, Управни суд је одбио њихову тужбу, чиме је практично потврђено да се култна градска кафана враћа у власништво потомцима некада чувеног београдског занатлије и трговца Ивана Павловића.

– Још када сам пре неку годину Агенцији за реституцију поднео захтев за враћање „Знака питања” у власништво браћи Павловић, био сам сигуран да читав случај треба и мора овако да се заврши. Управни суд је одбио тужбу „Варош капије”, у чијем је досад власништву био овај ресторан, и потврдио првостепену и другостепену судску одлуку. По Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, „Варош капија” још има право да користи простор у Улици краља Петра, али не дуже од три године, осим ако се другачије не договори са власницима – објашњава адвокат Милош Влаховић, правни заступник браће Павловић.

(Фото З. Анастасијевић)

Подсећања ради, правну битку за ресторан уз помоћ адвоката Влаховића водили су Велимир Павловић, универзитетски професор математике, Иван Павловић, дипломирани електротехничар и фармацеут Милан Павловић, који је у међувремену преминуо, па ће тај посао морати да заврше његови наследници. Наравно, сада је главна дилема шта ће се убудуће догађати са „Знаком питања” – да ли ће и даље бити једна од најпопуларнијих градских кафана, или ће променити намену. На ово питање засад нема одговора.

Кућу у Краља Петра број 6 саградио је 1823. године Наум Ичко, трговачки конзул и син Петра Ичка, једног од организатора Првог српског устанка. Касније је кнез Милош Обреновић објекат поклонио свом лекару Ећим-Томи Костићу, који је у њој направио, према неким информацијама, прву београдску кафану у коју су почеле да свраћају многе познате личности, укључујући и Вука Караџића. Ускоро је „Ећим-Томина кафана” променила име у „Код пастира”, а пред крај деветнаестог века требало је да се зове „Код Саборне цркве”. Чак је и била постављена фирма. Због противљења црквених власти, ово име није заживело, а власник је у недоумици, као привремено решење, изнад улаза исписао упитник. После Другог светског рата, у доба експропријације и национализације приватне својине, комунисти су кафану одузели трговцу Ивану Павловићу, претворили је у друштвено власништво и дали на управљање угоститељском предузећу „Варош капија”. После 2000. године кафана је изузета из приватизације као споменик културе и додељена граду Београду на управљање.

Забележено је да је, упркос многобројним понудама, Павловић упорно за живота одбијао да прода кафану. Желео је да она остане његовим наследницима, који ће је очувати управо онаквом како је изгледала с краја 19. века. Ускоро ће се знати да ли ће његова жеља бити испуњена.


Коментари25
10c09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Dobro je sto je drzava vratila kafanu pravim vlasnicima,naslednicima gos.Pavlovica.Privatna svojina je neotudjiva i bez nje ne moze da postoji civilizacija.Jos u pecinskoj zajednici ljudi su posedovali privatnu svojinu i plemenske zabrane za lov.Na drugoj strani znak''?"je biser beogradske i srpske kulture.Treba samo uvesti klauzulu da ga naslednici mogu eksploatisati ali ne i otudjiti.To jest mogu ga prodati samo drzavi.Godine 1979 sam sedeo u znaku''?"za drugim stolom bio je Edgard Alan Po....
Драган П.
Beogradjanin Schwabenländle: Кућа у којој је кафана саграђена је још 1823, што значи да је, теоретски, могуће да је По вратио на кафу и ратлук. Ако је мој имењак стар као корњача са Галапагоса, постоји могућност да су се тамо срели и да су прозборили коју...
Препоручујем 1
Beogradjanin Schwabenländle
Edgar Alan Poe, је јадан умро још 1849 године у Балтимору.
Препоручујем 2
milorad
Не знам где се налази-ла ова кућа. Видим да то није тамо где се сада налази"?"
Aleksandra
Uzas. Sad ce da poruse ovaj spomenik nase istorije i sagrade veliku zgradu staklenjarku, kao sto rade po Knez Mihajlovoj....
Marija
Nece nista da poruse. Ljudi ce da zadrze sve kako jeste. To je izuzetna poridica intelektualaca svesna vrednosti objekta i njegovog kulturnog znacaja.
Препоручујем 17
MP
Restitucija majka svih prevara??? Samo pod uslovom da proces vode direktni potomci počinioca pljačke iz 1945.god.
Милош Лазић
Због неких коментара у којима се скривају пакост и незнање, спомињем да је "?" (Знак пшитања) најстарија "жива" престоничка кафана, коју је три године после "Господарске механе" (1823.) изградио неимар Веселин. Па и само здање је међу најстаријима у Београду, зато је под заштитом. Она је, иако само кафана, и културно добро, јер су кроз њене сале минуле силне генерације студената Ликовне, и Академије примењене уметности, писци и песници, обичан свет... Због тога ће јој и намена остати иста.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља