уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:50

На шабачкој цркви опет „избија време”

Мајстори из Великих Радинаца поправили су механизам сата који је 1924. са још седам звона стигао из Немачке као ратна одштета
Аутор: Мирољуб Мијушковићпонедељак, 01.07.2019. у 19:19
Саборна црква Светих апостола Петра и Павла у Шапцу (Фото М. Мијушковић)

Шабац – Сат на скоро 50 метара високом звонику Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у центру Шапца после пуних 25 година поново се оглашава звоном. Заслуге за то припадају Александру Јелићу и Јовици Ковачевићу из Великих Радинаца у Срему, који су у својој мајсторској радионици успели да поправе механизам стар више од девет и по деценија.

Урађен 1923. у немачкој фабрици „Ј. Ф. Војле” у Бокенему у Доњој Саксонији, овај торањски сат у Шабац је стигао годину дана касније, као део одштете за страдања у Великом рату. Бројчаник и казаљке сат има на све четири стране звоника.

Шабачка црква грађена је од 1826. до 1831. године на плацу који је поклонио овдашњи златар Јован Куртовић, а главни неимар био је Коста Димовић из Охрида. Изнад улазних врата на северној страни налази се плоча од белог мермера на којој је уклесано да је храм изграђен у царевини султана Махмуда Другог, под покровитељством императора Николаја Павловича (тадашњег руског цара, краља Пољске и великог кнеза Финске), а у време државне управе Милоша Обреновића, књаза српског.

Звоник је дозидан 1858. године, под владавином књаза Александра Карађорђевића, о чему сведочи плоча од црвеног мермера изнад врата на западној страни. Истовремено с градњом црквеног торња урађен је и иконостас, који је осликао познати сликар Павле Симић, чијих су руку дело и иконостаси у манастирима Кувеждин и Ораховица (Славонија), као и у црквама у Ђурђеву, Башаиду, Сенти, Новом Саду, Глини, Сомбору...

На почетку Првог светског рата, у августу 1914. године, црква и звоник тешко су разорени у аустроугарском бомбардовању Шапца. У рушевинама храма окупаторски војници су потом држали око 200 талаца, од којих је убијено најмање 157, а њима је 1933. године у црквеној порти подигнут споменик, дело Франа Менгело Динчића из Котора.

Повлачећи се из града након пораза на Церу и Колубари, окупатор је са собом понео и свих седам звона Саборне цркве, урађених 1858. у крагујевачкој тополивници. Највеће од њих било је поклон Томаније Обреновић, супруге Јеврема Обреновића, брата књаза Милоша, који је поставио темеље модерном Шапцу.

После Великог рата, на име репарације, немачка држава је из својих ливница послала такође седам звона: по једно од 1.700, 1.430 и 400 килограма и по два од 1.300 и 500 килограма, али и црквени сат. Звона и сат на торњу први пут су се огласили 11. јула 1924. године, уочи црквене славе Светих апостола Петра и Павла (Петровдана).

Протођакон др Љубомир Ранковић, уредник „Гласа цркве”, подсећа да је у то време епископ шабачки био Михаило Урошевић, рођен у Брестовцу код Крагујевца, који је на епархијском трону две и по године раније заменио Јефрема Бојовић из Мишевића код Чачка. Владика Јефрем је био старији брат чувеног војводе из Великог рата Петра Бојовића, команданта Прве армије, а са српском војском је такође пешке прешао Албанију.

На црквеном сату у Шапцу „време је избијало” све до средине деведесетих година прошлог века, када се механизам покварио.

„Дуго није било мајстора, а онда смо, на иницијативу епископа шабачког Лаврентија (Трифуновића) и старешине Саборне цркве протојереја Славише Марковића, успели да дођемо Јелића и Ковачевића. Они су заиста ретки стручњаци у нашој земљи, који сличне сатове поправљају и на торњевима широм Европе” истиче Ранковић.

Компанија за сатове и ратну опрему

Фирму „Ј. Ф. Војле”, чији је назив изливен на механизму сата у звонику шабачке цркве, основао је 1836. године у Бокенему, градићу из 12. века, часовничар Јохан Фридрих Војле, као фабрику за израду торањских сатова и ливницу звона. Две деценије касније ова фирма је успела да за торањ Цркве Светог Петра у Букстехудеу изради сат којег је требало само једном седмично навијати, после чега су наруџбине почеле да стижу и изван Доње Саксоније. Крајем 19. и почетком 20. века компанија своје производе већ извози широм света, а један од познатијих биће јој карилон за Олимпијске игре у Берлину 1936. године.

Током Великог рата фирма из Бокенема израђивала је гранате и другу ратну опрему. За стратешку фабрику, такође, проглашена је и у Другом светском рату, када је 120 радника овде правило артиљеријску муницију од десет и по милиметара и уређаје за Кригсмарине (Немачку ратну морнарицу). Посебну радну станицу чинило је око 30 совјетских заробљеника.

Убрзо после рата компанија је са осамдесетак радника обновила производњу торањских сатова и звона, али је ипак банкротирала 1953. године. У Бокенему од 1970. године постоји музеј који прикупља и излаже Војлове сатове и звона.

Власник ливнице ватрени присталица Хитлера

Фридрих Војле (млађи), који је компанију „Ј. Ф. Војле” водио њене последње четири деценије, добровољно се пријавио 1933. године за функцију градоначелника Бокенема, пошто је његов претходник био присилно отпуштен. Као ватрени присталица Адолфа Хитлера, путовао је у Берлин да канцелару понуди титулу почасног грађанина. Ипак, после седам месеци Војле је поднео оставку на функцију, како би имао више времена за свој посао.


Коментари1
9137a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lara
Predivno... Caroban zvuk sata podseca me na raskos detinjstva u Sapcu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља