недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Расхлађивање и хлад штите од топлотног удара

Особу која је доживела колапс треба изместити на проветрено место и дати јој да попије благо засољени напитак, а уједно је важно да јој се око врата и са унутрашње стране руку ставе хладне облоге
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 05.07.2019. у 11:15
(Фото А. Васиљевић)

Због врелог „таласа” који је захватио Србију ових дана и температура које ће достизати 38 степен Целзијусове скале, доктори упозоравају да је веома важно да грађани воде рачуна о здрављу како не би завршили у ординацији лекара у тешком стању. Највише се треба пазити наглог пада крвног притиска, колапса организма, сунчанице и топлотног удара.

Како истиче др Радмила Шехић, из београдског Завода за хитну медицинску помоћ, на великим врућинама најчешће долази до потпуног колапса организма, када се људи жале на презнојавање, вртоглавицу, нагон за повраћањем, општу малаксалост... То се јавља због пада крвног притиска који настаје услед наглог ширења крвних судова и смањеног дотока кисеоника у мозак а све под утицајем високих температура. Особу која је доживела колапс треба изместити на проветрено место у хладу и дати јој да попије благо засољени напитак. Хладне облоге јој треба ставити око врата и са унутрашње стране руку.

Осим тога, на високим температурама човек може да добије сунчаницу, која настаје постепено као последица вишечасовног излагања главе сунцу у ситуацији када се борави на отвореном у време када је напољу најтоплије, од 12 до 16 сати.

Топлотни удар се одликује замућеним видом и убрзаним пулсом, дезоријентисаношћу а обично се пацијент може препознати по бледој и презнојеној кожи која у неком тренутку постаје сува

– То се дешава људима који раде напољу док су изузетно високе температуре, али и онима који су се затекли на улици. У случају сунчанице јавља се оток можданих опни и ширења крвних судова мозга. Пратећи симптоми су продорна главобоља, вртоглавица, извесна омамљеност, слаб вид, нагон за повраћањем. У малобројним случајевима, ипак, долази до губитка свести. У тим ситуацијама особа мора да се измести у хлад, да се раскомоти, а важно јој је дати млак воћни сок или воду коју треба да пије гутљај по гутљај. Хладну облогу јој треба ставити на чело и дати јој лек против главобоље. Уколико има болове неколико дана после тога, мора што пре да оде код лекара на даља испитивања – додаје др Шехић.

За разлику од сунчанице, топлотни удар настаје нагло услед прегрејаности целог тела када особа изненада на улици „падне као свећа”. Често се појављује када је човек изложен високој температури и повећаној влажности ваздуха, када се блокира процес знојења и тело се прегрева. До топлотног удара долази, на пример, када особа дуго борави у прегрејаној просторији, попут аутобуса, када дуго стоји на једном месту, а уједно има „неизбаждарен” центар за терморегулацију и неадекватну гардеробу у којој кожа не „дише”. Особа која доживи овај удар има замућен вид, дезоријентисана је и има убрзан пулс а обично се може препознати по бледој и презнојеној кожи која у неком тренутку постаје сува.

– Томе додатно погодује то што људи на врућини једу масну и тешку храну, много слаткиша, облаче синтетичку гардеробу... Реч је о опасном стању па је важно да се особа одведе у хлад, раскомоти и уједно јој се поставе хладне облоге по целом телу. Уколико је при свести, треба јој давати гутљај по гутљај младе воде, никако хладну јер може да дође до грча једњака. То је исто као када би прегрејана особа улетела у хладну воду и доживела шок. Човек који је доживео топлотни удар треба да лежи неко време са ногама које су благо подигнуте, а треба га подићи тек када почне разумно да одговара на постављена питања – додаје др Шехић.

Да би се спречила појава ових стања, важно је да грађани не проводе много времена напољу у време највеће врелине, од 10 до 17 сати, да не једу јаку храну, да носе са собом флашицу са водом и повремено се расхлађују, али и да на глави имају капу или шешир а у рукама лепезу. Алкохолна пића треба избегавати, као и боравак у загрејаним просторијама.


Коментари0
134e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља