среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА ОЏАЦИ

Црвенокоса богиња из бачке вароши

Статуа пронађена 1989. године, висока тек 38 сантиметара, постала је, у међувремену, заштитни знак градића смештеног на путу Нови Сад – Сомбор
Аутор: Жарко Ракићнедеља, 07.07.2019. у 10:00
Некада су Оџаци били јак индустријски центар (Фотографије Ж. Ракић)

На карти Војводине Оџаци се могу пронаћи на крајњем западу панонске равнице. Истоимена општина с око 30.000 становника – према последњем попису из 2011. године – ушушкана је уз леву обалу Дунава и преко њене територије пролази важна магистрала која повезује Нови Сад и Сомбор.

Општински центар је насеље Оџаци, основано 1522. године. Први пут помиње се 1557, када се за Оџаке каже да је реч о насељу које су основали Турци за време војних операција које су водили у јужној Угарској.

У 17. веку Оџаци су опустели, становништво се масовно иселило на север. Током 18. века насеље је обновљено и тада је у Оџацима живело стотинак српских и шокачких породица. Хабзбуршка монархија одлучила је 1775. да овај простор колонизује, па је те године на подручју данашње општине Оџаци насељено око три стотине немачких породица.

Богатство од кудеље

Од доласка првих немачких колониста креће и вртоглави привредни развој Оџака, који се пре свега ослањао на производњу кудеље. Немачки дошљаци углавном су се бавили пољопривредом и тада креће масовни узгој конопље. Ова једногодишња биљка, за коју се верује да је пореклом из средње Азије, Кине и са северозапада Хималаја, у свету је познатија по свом латинском имену канабис (cannabis) и већ вековима се користи у индустријске, медицинске, духовне и уживалачке сврхе.

Земљиште у Оџацима и околини било је идеално за гајење ове биљке – пре свега због реке Мостонга, која се често изливала, а њене воде биле су идеалне и за мочење конопље.

Најзаслужнији за развој индустријске производње конопље био је барон Котман, који је известио власти у Бечу да ова биљка добро успева на територији Оџака. Он је веома брзо окупио произвођаче кудеље – влакна добијена од конопље од којих се прави конопац, тканина и одећа – обезбедио им средства за рад и обавезао се да ће од њих откупити пет хиљада лаката тканине годишње.

Производња се брзо омасовила и Оџаци, готово преко ноћи, постају један од највећих центара за производњу кудеље у Европи. Према старим записима, у Оџацима је 1779. почео да се одржава вашар кудеље који, веома брзо, добија на значају. Према цени кудеље у Оџацима формирана је њена европска цена.

У аналима града записано је да је 1907. отворена фабрика за прераду кудеље и производњу ужади. Фабрику су отворили Јохан Ертл и његов брат Франц. Број запослених брзо је растао, а производња је проширена, па су се у асортиману, осим ужади, нашли и јутани теписи, а од 1933. вунене и свилене тканине.

Фирма Ертл је 1906. отворила прву електричну централу за потребе млина, али су тада струју добили и Оџаци.

Раст фабрике имао је позитиван утицај на развој места: отворени су грађевинска школа, клизалиште, базен, формирани су фудбалски и тениски клуб.

Мала, али упечатљива кућа у центру вароши

Град је ослобођен од немачке и мађарске окупације 22. октобра 1944, али је ослободиоце дочекала пуста варош – немачки живаљ је пре тога напустио и Оџаке и земљу.

Стижу колонисти

По окончању Другог светског рата долази до колонизације становништва како би се населио простор где је пре рата живело немачко становништво. У општини Оџаци насељени су углавном колонисти из јужне Србије: у Каравукову су насељени колонисти из Врањске котлине и Горње Пчиње, у Раткову из Топлице и околине Лесковца, у Српском Милетићу из Јабланице, Власотинаца и Суве реке, у Дероњама из околине Пирота, а у Оџацима из Пирота и Ниша. У Бачки Брестовац и Бачки Градац насељени су колонисти из Босне и Лике.

Након распада СФРЈ Оџаци губе значај као јак индустријски центар. Већина фабрика престаје с радом, што због лоших приватизација што због застареле технологије и плиме вештачких влакана која су преплавила светско тржиште.

У овој краткој историји Оџака посебно место заузима 1989. година. Тада је на археолошком локалитету Доња Брањевина пронађена статуа црвенокосе богиње. Висина фигуре старе више до седам хиљада година је 38 сантиметара. Јединствена је у свету, јер је потпуно очувана и у њој су сједињени симболи женске и мушке плодности.

Фигура црвенокосе богиње, која је, у међувремену, постала симбол Оџака, чува се у градском музеју. Велика фигура богиње краси данас плато испред зграде општине.

Манифестације за Подунавске Швабе

Енергична и предузимљива председница општине Оџаци Латинка Васиљковић уз осмех каже да посла има за све који желе да помогну, да се вредно ради и да се промене виде на сваком кораку. Главни циљеви градске власти, коју успешно води, јесте обнављање индустријских капацитета, санирање и изградња путне мреже, регулација површинских водотокова, унапређење животних услова у осам месних заједница, подстицање културне и економске сарадње с Немачком – пре свега преко одржавања манифестација за Подунавске Швабе – развој етнолошког, ловног и верског туризма...

„Ленкине” тајне ткања

Већ више од десет година у Оџацима постоји занатска радионица за ткање и ваљање вуне „Ленка”. Радионица је основана 2008. године на иницијативу групе незапослених жена. Занимљиво је да, поред жена, ови традиционални занати привлаче велики број младих. У „Ленки” нам кажу да ученици из околних школа редовно свраћају и уче тајне ткања.


Коментари3
06eb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Maksimovic
@Nebojsa Joveljic. Covece da li ste procitali da je originalna figura stara preko sedam hiljada godina i da je izvrsno ocuvana. Zasto takvu lepotu ponizavate. Kako bi se bi osecali da vas kojim slucajem prozovu "sepavi Nebojsa".
Nebojša Joveljić
Zašto ova figura na spomeniku izgleda kao da je šepava u jednu nogu (mislim na šipku ispod jedne “kraće noge”)? Je li moguće da je stvarna “crvenokosa boginja” zaista bila šepava? Ako je tako, čovjek bi očekivao i da je zovu “šepava boginja” jer ko zna kakve boje joj je kosa bila. Ne bih se iznenadio da je omladina u Odžacima tako i zove (“vidjet ćemo se kod šepave boginje”).
Bosa S
Prirodna vlakna ce ponovo zameniti vestacka. Sve je vise kupaca koji zele kvalitet. Prirodna vlakna su skuplja. To je sansa za obnavljanje proizvodnje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља