уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ИНТЕРВЈУ: НЕДА КНЕЖЕВИЋ, директорка Музеја Југославије

Актуелизацијом историје боље разумемо садашњост

Само у току првог дана трајања изложбе „Тито у Африци – слике солидарности” у Венде музеју у Лос Анђелесу продато је двадесет истоимених књига, пратеће публикације ове наше гостујуће поставке
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 05.07.2019. у 22:10
(Фото Музеја Југославије)

Место дешавања је Лос Анђелес, конкретније Венде музеј. А наредни детаљ само је један у низу који говори о томе колико Јосип Броз Тито још увек изазива пажњу чак и преко океана: само у току првог дана трајања изложбе „Тито у Африци – слике солидарности” продато је двадесет истоимених књига, пратеће публикације ове наше гостујуће поставке, од чега је приход, иначе, намењен као помоћ Школи за девојчице у Акри, у Гани. Реч је, заправо, о прилагођеном избору артефаката из колекције Музеја Југославије које је публика у Београду, а потом и у Оксфорду, могла да види током 2017. године. Тада смо се, посредством обиља фотографија снимљених од педесетих до седамдесетих година прошлог века, подсетили Титових путовања у афричке земље и његових сусрета са значајним историјским личностима, међу којима су етиопски цар Хајле Селасије, египатски председник Абдел Гамал Насер и први премијер и председник Гане Кваме Нкрума.

За разлику од београдске варијанте, коју је овде за четири месеца обишло више од 50.000 људи, посетиоци ван наших граница ускраћени су за увид у поклоне које је наш тадашњи председник добијао током тих обилазака. Аутори пројекта и текстова су Радина Вучетић, историчарка (Филозофски факултет Универзитета у Београду), Ана Сладојевић, независна кустоскиња и теоретичарка уметности, Пол Бетс, историчар (Универзитет у Оксфорду) и Радован Цукић, кустос историчар (Музеј Југославије), док кустоски тим чине Ана Сладојевић и Мирјана Славковић, кустоскиња Музеја Југославије. Свечано америчко отварање било је уприличено 23. јуна, а наша делегација, на челу са Недом Кнежевић, директорком Музеја Југославије, вратила се пре који дан у земљу и пуна је утисака.

Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије (Фото: Ј. Стојадиновић)

Прошле је године поставка у њујоршком Музеју модерне уметности коју су организовали странци, а која се бавила архитектуром Југославије од 1948. до 1980. била прави „хит”, ваша је изложба у Пит Риверс музеју у Великој Британији имала одличан одзив, а како кажете, интересовање у Америци је заиста велико. Шта је то што ове просторе из Титовог времена и њега лично чини тако интригантним и то посебно у западним земљама?

Тито је још у време Другог светског рата израстао у значајну фигуру европског антифашистичког покрета, о богатој државничкој активности и томе колико је био признат најбоље говоре подаци да се од 1941. до 1980. сусрео са око 350 председника држава и влада, учинио 169 државних посета и боравио по позиву у 73 земље света, а његовој популарности на западу допринео је, свакако, сукоб са Стаљином. Први значајнији политичар којег је Тито примио у посету био је Ерик Џонстон, при чему не чуди да је он уједно био и чувени амерички произвођач филмова, с обзиром на то да је Тито био пасионирани заљубљеник покретних слика. Када говоримо баш о овом делу света не смемо да заборавимо да је он био и домаћин највећим холивудским звездама друге половине 20. века – Денију Кеју, Симон Сињоре и Иву Монтану, Вивијен Ли и Лоренсу Оливијеу, Кирку Дагласу, Софији Лорен и Карлу Понтију, Јулу Бринеру, Хардију Кригеру, Сергеју Бондарчуку, Елизабет Тејлор и Ричарду Бартону, Ђини Лолобриђиди, Бреду Декстеру, Орсону Велсу... Чак је и на посебној табли у Плаза хотелу на Беверли Хилсу истакнут Титов боравак у тој кући. Педесет година касније, и поред драматичних догађаја у којима је нестала и земља којом је Тито владао скоро половину њеног укупног трајања, и он али и све у вези са њим што чува Музеј Југославије и даље је популарно међу публиком, како оној из бивших република, тако и из иностранства. Најбројнија посета је управо из САД.

Рекли сте да је све било и медијски изузетно пропраћено, а да је концепт отварања био занимљив?

Тога дана програм је био готово целодневан, веома амбициозно замишљен и, морам рећи, импресивно изведен. У овој кући, специјализованој за хладни рат и земље источне Европе у том периоду, свој живот почеле су истовремено две изложбе, наша и још једна под називом „Watching Socialism: The Television Revolution in Eastern Europe”, будући да се телевизија као масовни медиј појављује кад и хладни рат, готово истовремено са обе стране гвоздене завесе. Оба пројекта, између осталог, приказују моћ фотографије и телевизије и њихову улогу у пропаганди тога времена, па су у својеврсној релацији. Ми смо се потрудили да парирамо и да уз фотографије понудимо и избор филмова из продукције Филмских новости о Титовим посетама које баштини фото-материјал, као и кратко филмско остварење Душана Чавића и Душана Шапоње које је продуцирао наш музеј у склопу рада на изложби. Све је пропраћено и текстом Таџа Фрезијера са Универзитета Јужне Калифорније, а институција која нас је угостила одлучила је да пред јавност истовремено стави и неколико предмета из сопствене колекције.

 Део поставке у Музеју Венде (Фото Музеја Југославије)

Како је дошло до сарадње са Венде музејом?

До договора је дошло још приликом премијере изложбе у нашим просторијама, у нашој престоници. Архив фотографија Музеја Југославије има важну улогу у проучавању друге половине 20. века због чега су Радина Вучетић и Пол Бетс предложили да се у оквиру међународног пројекта „Социјализам постаје глобалан” организује поставка која ће домаћој и међународној јавности понудити још једно читање ове богате архивске збирке. Данас видимо да је фотографија повезала универзитете, музеје и окупила историчаре не само у Србији и Великој Британији, већ и у Америци.

На који начин функционише ваш прекоокеански домаћин, може ли се нешто од њихове добре праксе применити и код нас?

Пошто се ради о приватном музеју, он сасвим другачије послује од наших државних музеја. Не може се повући паралела, осим што се може размишљати о евентуалној примени искуства у осмишљавању изложби и жељи да се приближимо њиховим стандардима у начину планирања и избору сарадника. Стратегије се, рецимо, раде годинама па је и успех загарантован. Поред тога, они су у могућности да ангажују стручне сараднике из свих делова света и из свих области не размишљајући о финансијском моменту, то није занемарљиво.

Хоће ли се сарадња између два музеја можда наставити када је већ почетак био овако успешан?

Наша изложба трајаће све до 20. октобра ове године. За Музеј Југославије ово гостовање је веома значајно, а због концепцијске повезаности сигурно ћемо наставити са разменом идеја и замисли. Заједничко нам је чување уметности, културе и историје као и допринос широком разумевању одређених историјских периода. Њиховом актуелизацијом боље разумемо садашњост.

 


Коментари11
9973a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Čestitke za izložbu. Treba uraditi i serijal emisija o Titu i tim vremenima da se razbije zabluda onih koji su rođeni između 1970-1985g. To su "izgubljene" generacije za veliki broj zatrovanih nekada propagandom razbijača YU a kasnije pučističkom koja je Srbiju uvela u period daljeg rastakanja i razbijanja, te po nalogu Arčibalda i CIA za sve okrivljivala Miloševića i Tita. I jedni i drugi su bili u svoje vreme premladi da shvate o čemu se radi a po prirodi revolucionari naseli najgrlatijima.
Miloš
Ništa ova država nije dobila dok je Tito bio na vlasti. Čak i dok smo imali reputaciju sile, to se nije odnosilo na život građana, osim koliko bismo primili nesrećnika iz Trećeg Sveta. Plus, što je Jugoslavija rasturena od Titovih kadrova, ne od nacionalista i pravih patriota.
Dosadni ste sa Titom
I jedan clanak je bio previse, zasto opet o ovome? Kakve veze ima Tito sa Srbijom?
Tasa
2-Pre 3 godine na bozicnom rucku, kod komsinice na Kipru, iznenadula me je starija engleska ledi, slikar pejsaza. Kad je cula da sam iz Srbije rekla je “Tito je moj heroj”. Slicno se desilo i na veceri u Dubaiu. Ugledni biznismen Piter, ocarn lepotama Dubrovnika i narocito Crne Gore, kaze sa zaljenjem, da je samo tako harizmticna licnost kao Tito mogla da drzi ove narode zajedno.
Slavisa
Primer kada Srpkinje iz dijaspore zaglave mentalno u osamdesetim godinama. Proslo je dosta vremena i dosli smo do saznanja da je Brozoca vladavina bila losa za Srbe. Ovo je 2019 i za ovakve afirmisuce tekstove za Broza u Politici ne bi trebalo da ima mesta. Gospodo, ubijanje ljudi u emigraciji radi svoje politicke vlasti je diktatura i najcrnji fasizam. To je Broz radio, samo jedan deo zlodela tog austrijskog vojnika.
Vladija Sarac
Slavisa, ubijala je ta emigracija po inostranstvu nase diplomate i gastarbajtere koji nisu bili na njihovoj strani, i podmetala bombe u Beogradu u bioskopu i na zeljeznickoj stanici. U emigraciji je bilo mnogo ratnih zlocinaca koji su posle rata izbegli zasluzenu kaznu. Izgleda da zalis za Luburicem ... Ubijaju politicke protivnike izvan maticne zemlje i Amerika, Izrael, Rusija, Velika Britanija. Francuzi potopise brod na Novom Zelandu da zastite svoj nuklearni program. Pametnome dosta.
Препоручујем 12
Tasa
@Бранко Срб Козаковић Dok je bilo Tita i komunista, Srba je bilo i u Hrvatskoj i na Kosovu. Kosovo bilo u Srbiji. Niko Srbiju iz sveta nije uzimao u usta. Kada su devedesetih vi i vasi “usrecitelji” ustali da ispraljate istoriske “greske i nepravde” Srbija je dovedena do ruba ambisa. Kad je Tito bio tako los, zasto Vucic nudi pomirenje, mir i saradnju u region, EU i sire?
Препоручујем 19
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља