понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Села није испразнила индустријализација

петак, 05.07.2019. у 21:52
(Фото С. Ступарушић)

Често се чују коментари да су комунисти градили фабрике и да је то разлог што су нам села опустела. Да ли то значи да би села била пуна и весела да нисмо градили фабрике.

Добро се сећам стања у нашим селима после Другог светског рата, чак и у оним у близини градова. Тада су сељаци јели дрвеним кашикама из једне посуде, вода се доносила у буцама на раменима уз помоћ обрамица из бунара ископаних у долини, веш прао у потоцима, пракљачом. У брдско-планинским селима, каквих је највише код нас, земља је смоница, тврђа од камена, а када падне мало више кише постаје лепљиво блато, које је било потребно тешком муком обрађивати од јутра до мрака. Приноси су зависили искључиво од временских услова. Колико је наших сељака гладовало због оваквих услова?

Фабрике су им донеле мир и спокој, боље куће, воду. Више нису морали да иду у пољски клозет по мразу, снегу, киши или сунцу. Доласком фабрика могли су да купе трактор и прикључну опрему, па су стизали да ураде и више код куће, на имању, него када су били без посла у фабрици. Стизали су да оду у бању, на море, а и имали су са чим. Децу су слали на школовање, али су се и враћала, запошљавала у оближњим фабрикама настављајући да раде на селу. Свако село је добило струју, пут, аутобуске линије...

Села су нам сада, када су фабрике уништене, празнија него када су радиле пуном паром. Сада младеж не иде из села у град због фабрика, већ одлази у бели свет. Поједина села у источној Србији, где није било ниједне фабрике, потпуно су празна. Становници су из тих села отишли у бели свет. Зато, када нешто тврдимо, треба пре тога добро да размислимо да ли је све тако.

Љубиша Спасојевић, Лучани


Коментари29
dba3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Djordjevic
Nasa sela jeste ispraznila industrijalizacija u Nemackoj .
Dagmar Gronberg
Sve je tacno kako je autor napisao. lako je sad sa ove distance kritikovati, trebalo je pitati te ljud kako su ziveli pre 60-70 god. bilo je to mucenje i tezak zivot, tako su mi pricali moja baba i deda.
Луди су за револуцију, а мудри за еволуцију
До 1948. нова ЈУ запала је у банкрот. На хиљаде зналаца из разних области је побијено, а многи су до 1945 избегли. Село је опљачкано, а из Србије су пресељене предратне успешне фабрике. Запад види своју прилику и новој власти милијарде долара за Титово ''НЕ!''. Почела је стихијска индустријализација Земље. Граде се стотине фабрика на лединама уз смањење обрадивог земљишта. Омладина масовно прелази из села у град и мења постојећи варошки дух, па квалитет становништа се срозава уз тзв. новокомпоноване ''народне песме''. Српски сељак је по традицији отпоран, али стихија дуго траје и губи се, уз пропадање српске саборности, и домаћински дух села. Привредном реформом из 1966. сеоска омладина масовно одлази у западне земље. Иначе, раније се уз постепен индустријски развој постепено одлазило у град (углавном они најдаровитији за градску средину), тако да су као мањина постепено добијали варошки дух.
Леон Давидович
Аутор је дао веома реалну слику села. Индустрија је била потребна селу а село са пољопривредном производњом било је потребно индустрији то јест граду тако једноставно објашњиво због размене роба, јер коме ће сељаци продати своју робу ако нема и оних других који нешто друго раде и требају им те робе. Истина је да су у доба Југославије сељаци били значајно у подређеном положају у односу на радникке али то су биле генерације вредних људи које су све подносиле и опстајале. Онда су дошле другачије генерације и другачији интереси. Само школовање у многом је променило интерес људи за разним занимањима и занимање за пољопривредну производњу је опало. Једно време је постојала и да допуна послова радник се бавио и пољопривредом и тек са та два занимања могао је солидније живети. Онда су дошла времена када је уништена и индустрија и велика пољошривредна добра, а уместо каквих таквих економских цена дпшли су подстицаји и друге мере које нису подстакле продуктивност у пољопривреди. Итд.
Леон Давидович
@ Miloš To su radili u juednom vremenu, a onda su provodili kolektivizaciju, pa jedno vreme seljacima je bila zabranjena nabavka mašina itd. Sve je to imalo svoje posledice, ali ipak još mnogi drugi faktori doprineli su današwem stawu na selu. Promenili su se interesi ljudi kako za drugim zanimanjima tako i za drugačijim načinom života.
Препоручујем 3
MilošNS
S tim da su ljudi u crnim kaputima otimali njihove proizvode, pod paskom "sve je to za narod".
Препоручујем 9
MilošNS
Da, kako da ne. Još su komunisti bili dobrotvori, a mi smo sami sebe vrteli oko malog prsta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља