петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:53
50 ГОДИНА ОД КАДА ЈЕ ЧОВЕК КРОЧИО НА МЕСЕЦ

Човек и бактерија – два хероја свемирске саге

У свету је током јула почело обележавање педесетогодишњице „малог корака за човека, а великог за човечанство”. Србија се прикључила обележавању овог јубилеја трибином на Коларцу
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 07.07.2019. у 21:30
(Фото НАСА)

Нил Армстронг, први човек који је корачио на Месец, несумњиво је прва звезда свемирског програма „Аполо”, у чијем је фокусу Земљин природни сателит био од 1968. до 1972. године. Друга звезда месечеве саге је неупоредиво мања, не по значају, већ по величини – реч је о једноћелијском организму, бактерији steptococcus mitis. Њен двогодишњи опстанак у екстремно негостољубивој средини за човечанство је корак велики као и отисак Армстронгове стопе у Месечевој прашини.

Зато не чуди што је трибина на Коларцу, поводом педесетогодишњице спуштања људске мисије на Месечево тло, започела посветом том микроскопском хероју.

„Посада ’Апола 12’ која је на Месец стигла 19. новембра 1969, имала je и задатак да покупи делове сонде ’Survivor 3’. По повратку на Земљу, у објективу камере, откривене су бактерије steptococcus mitis, које су живнуле на собној температури. Дакле, није их уништио боравак у окружењу без атмосфере, где је температурна разлика током обданице 400 степени Целзијусових”, испричао је проф. др Милан Ћирковић из Астрономске опсерваторије. Тема његовог предавања била је панспермија – теорија да су „споре живота”, жилаво опстајући на метеоритима чак и милионима година, стигле на Земљу преваливши међузвездане и међупланетарне удаљености. А ова идеја иде и корак даље: да би човек, смишљено или нехотично, као у случају steptococcus mitisа, могао да „извезе” микробе у космос. Да посеје живот...

Ако је ова теорија тачна, ко су наши праочеви, коме дугујемо захвалност што су „оплодили” нашу планету? Имамо ли „браћу и сестре” расуте у бескрају? Да ли су млађи или старији од нас, да ли међусобно личимо? Можда нас посматрају, па чак и тајно посећују, можда они једни с другима комуницирају и причају и о нама, али ми једини нисмо на том свемирском фејсбуку па то не знамо...

„Постоји најмање стотинак научних дефиниција живота, што показује да одговор на наизглед лако питање уопште није једноставан. А ако немамо дефиницију живота, нећемо знати где да га тражимо у свемиру и како да га препознамо. Ми верујемо да универзални закони физике и хемије важе у читавом космосу, али шта ако није тако када је у питању биологија”, запитала је Анђелка Калезић, молекуларни биолог и физиолог. Парадоксално је, како је рекла, да је на Земљи живот бујао и буја у толико облика, а да је свуда около само хладан и мртав свемир.

Заправо, такав је докле наш поглед сазнања досеже. А то је као када бисмо захватили чашу воде из океана и закључили да у њему нема риба, пошто нису уловљене чашом...

Нема сумње, у потрагу за ванземаљским животом мораће да се путује много даље од Месеца, тог првог иностранства људског рода. Мотив није само знатижеља, већ и проналажење планета-уточишта, ако једног дана климу Земље начисто упропастимо, а природна богатства оглођемо до костију. Невоља је што су прижељкиване дестинације због своје удаљености недостижне садашњим технолошким, финансијским, па и биолошким моћима људског рода.

Ово последње чини се као непрелазна препрека, пред којом нису устукнули само ретки визионари и сањари. Неке од њих надахнуо је наш велики биолог Иван Ђаја (1884–1957), утемељитељ у свету познате Београдске школе физиологије. За њихова истраживања о одбрамбеној улози хипотермије (температура тела далеко испод нормалне) почетком шездесетих година прошлог века знала је и америчка Национална ваздухопловна и свемирска агенција (NASA). У њеним редовима тада је радио Војин Поповић, истакнути члан Београдске школе физиологије, а НАСА је огромна средства улагала у програм истраживања хибернације. Стремило се проналажењу начина да се космонаути уведу у стање „зимског сна” и да тако, широм затворених очију, уз смањену потрошњу кисеоника и других извора енергије, превале чак и вишегодишња космичка путовања.

„Хибернација је једна од фасцинантних адаптација организма, која нам може помоћи у стремљењу ка том циљу. Могућности бивствовања у граничним условима су несагледиве, али морамо најпре да спознамо механизме који то регулишу на молекуларном нивоу. Истраживања која је шездесетих спроводила НАСА нису стигла до експеримената с људима”, објаснио је др Бато Кораћ, професор Биолошког факултета у Београду.

Ипак, биће да идеја о свемирским спавачима није отуђена у корист аутора СФ романа и филмова. Пре отприлике годину дана, вођа Пројектне групе Руске фондације за напредно истраживање Анатолиј Ковтун је изјавио да тамошњи научници развијају медикаменте који могу да изазову вештачку хибернацију космонаута. Иначе, 2018. је почела и реализација петогодишњег руско–америчког програма припреме посада за међупланетарне летове. Први такав, на Марс, НАСА је најавила за 2033. годину.

У међувремену, амерички космонаути ће 2024. поново летети на Месец. Руска свемирска агенција „Рускосмос” је почетком фебруара ове године објавила да ће своју прву посаду на Месец послати 2031, а да ће потом тамо почети градња истраживачке базе.

Дакле, Месече, ево нас опет. А после, само је небо граница. Видећемо изнад којих све планета...


Коментари21
fea02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jimmy
Ljudi planiraju misiju na Mars, zive normalnim zivotima, putuju, uzivaju, a Srbi se raduju kada Amerikance pogodi tornado i ne veruju u njihova naucna dostignuca samo jer su u pitanju Amerikanci. Zato nam i ide tako kako nam ide.
Stevic Srdjan
Pogledajte na Jutjubu dokumentarac -Lazno sletanje na Mesec,u kome izmedju ostalog govore KIsindzer i Ramsfeld,kao i supruga pokojnog rezisera Stenlija Kjubrika pa ce vam sve biti jasnije.
toni
Steptococcus mitis nije naziv te bakterije, kako je nekoliko puta navedeno u tekstu. Porodica bakterija je Streptococcus (streptokoka).
andrijasevic
Mikic@To je u ono vreme bila informacija za mas populi.isto vam je za Rankovica objasnjeno narodu da je prisluskivao Tita i da je zbog toga smenjen. Jeli to bas tako?Desavanja su s razlogom ali objasnjenja.......
Boki B.
Mislim dabi Amerikanci debelo platili kada bi mogli da se nekako izvade iz ove velike laži da su sleteli na Mesec.Firma Kodak je potvrdila da ne postoji "specijalan" film koji bi mogao da izdrži veliku radijaciju kao i firma Hasselblad da njihova kamera nebi funkcionisala na takvim ekstremnim temperaturama(noć do -160 C,dan do+ 120C.)To je nemoguće ni danas a ne davne 1969 godine.Kamere su navodno bile pričvršćene na grudi kosmonauta a kadrovi su perfektni kao da je kosmonaut koristio"tražilo".
Jimmy
Gramatika ti je izgleda podjednako jaka kao i argumentacija. Obicno ide jedno sa drugim kada su urnebesne teorije zavere a la "sio mi ga Djura" u pitanju.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља