уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Архитектура као мајка свих уметности

Чак осам здања која је пројектовао прослављени Американац Френк Лојд Рајт нашла су се, по одлуци Унеска, на листи заштићене светске баштине
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 09.07.2019. у 20:33
Музеј Соломон Гугенхајм у Њујорку (Фото: EPA / JUSTIN LANE)

Част да се, поред древног града Вавилона, исландског националног парка Ватнајокул и региона Охрида, нађу као новопримљена на листи заштићене светске баштине Унеска добило је током викенда који је за нама чак осам здања која је пројектовао прослављени амерички архитекта Френк Лојд Рајт (1867–1959). Тако ће у друштву Кинеског зида и пирамида у Гизи од сада бити, између осталих, и Музеј Соломон Гугенхајм у Њујорку, једна од његових грађевина. Одлуку о томе донео је у Бакуу, у Азербејџану, Комитет за светску баштину на свом заседању, пренели су светски медији.

Подсећајући да се на списку од значаја налази више од 1.100 локација широм планете – што културних што природних богатстава, понека и у обе категорије – „Њујорк тајмс” оцењује да је ово проглашење значајно „признање за америчку модерну архитектуру и за пејзаже ове земље који су били Рајтова честа инспирација”. Истакнуто је и то да је сам процес текао готово петнаест година, будући да је фондација која носи име овог градитеља и која се стара о више од 400 зграда које је за живота подигао, кандидатуру поднела још 2004. Рајтов допринос модерној архитектури био је до те мере изузетан да није било могуће допустити да га репрезентује само једно здање, истичу у тој њему посвећеној институцији, а агенције преносе и образложење Унеска у којем се каже да су „његова дела имала снажан утицај на развој модерне архитектуре у Европи, а да је свако нудило иновативне идеје које су доприносиле испуњавању потреба становања, богослужења или разоноде”.

Френк Лојд Рајт (Фото: Wikipedia)

Рајт је убрзо након студија и сарадње с Луисом Саливеном, познатим „оцем облакодера”, на сцену ступио управо у добу када се Америка трудила да пронађе и дефинише свој идентитет на пољу архитектуре, па је отварање сопственог студија са само 26 година био посебан изазов. Испоставиће се прави потез, а убрзо је почео да испољава и свој самосвојан стил. Поред два маркантна објекта која су обележила његову каријеру – уз поменути Гугенхајм, изграђен 1959, који карактерише специфичан спирално организован галеријски простор – ту је и Јунити храм у предграђу Чикага, налик прерији у чијој се близини и налази, а завршен 1908. године – Унеско је признао и домове приватних власника. Почевши од Холихок куће у Лос Анђелесу, преко Фолингвотер здања у Пенсилванији, па до Џејкобс куће у Висконсину. Сви заједно, како их струка процењује, а чиме се бави и Си-Би-Ес, јесу примери „органске архитектуре, чије су границе између ентеријера и екстеријера замагљене, уз јединствену употребу челика и бетона”. Осим посетом, утисак о томе о чему се тачно ради може се стећи најсликовитије када се погледају фотографије и анализирају имена која је давао својим замислима: дом назван „Фолингвотер” издигнут је буквално изнад речног водопада, у стеновито-шумском окружењу, док је вила „Холихок” именована по једној врсти слеза који доминира како оближњим биљним екстеријером, тако и стилизованим ентеријером саме куће.

„Мисија архитекте је да помогне људима да разумеју на који ће начин моћи да учине живот лепшим и свет бољим за живљење, и да тако дају животу сврху, риму и значење”, забележене су његове речи изречене две године пре него што ће преминути, а које се данас могу пронаћи и на бројним сајтовима и у новинским написима, као реминисценција на његов стваралачки кредо.

О томе колико је Рајт признат и популаран у земљи у којој је рођен говоре и две чињенице: Амерички институт за архитектуру прогласио га је „највећим америчким архитектом свих времена”, док ће просечан Американац, упитан да наведе најзначајнијег архитекту из САД, навести управо Рајта. Човека који је архитектуру доживљавао као „мајку свих уметничких дисциплина”.


Коментари3
39801
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Arhitektura jeste možda NAJ kompleksnija umetnost ali taj pridev "majka" svih umetnosti je problematičan. Najstarija umetnička dela nastala su u grnčariji- terakoti, pećinski crteži ( Altemira ), film kao simbioza svih umetnosti scena, kostim, muzika, scenario, gluma... Svakako da je savremeni svet urbanizovan i arhitektura lice savremenih gradova - mega polisa, primenjuje tehnologiju i naučna dostignuća u svojim kreacijama i samim tim zaslužuje status koji ima u savremenom svetu.
Dana
Malo se zna da je Rajtova treća supruga bila unuka Marka Miljanova i da je veoma uticala na njegov kasniji rad.
Mitar Mitrovic
Образложите молим Вас на који начин је утицала?
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља