среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ПОГЛЕДИ

Нормализације неће бити

Опозиција је зимским протестима успела само да се „врати у меч”, а далеко од тога да је била у позицији да „сервира за победу”
Аутор: Ђорђе Вукадиновићнедеља, 14.07.2019. у 18:00

Стегнимо своја пристрасна срца и погледајмо истини у очи. Опозициона ствар у Србији тренутно стоји доста лоше. Могло би се чак рећи, отприлике онолико лоше колико, генерално, српска национална ствар стоји лоше у међународним релацијама. С тим да у оба случаја постоји фактор „објективних околности” (односно, објективне немоћи), али и елемент субјективне одговорности и кривице.

Реално, као што смо већ говорили на овим страницама, зимски протести су опозицију дигли из мртвих и зауставили тенденцију претварања Србије у једнопартијско и једноумно друштво. Показало се да постоји немали критички потенцијал и озбиљно незадовољство актуелном влашћу. Али онда су неки превише узлетели, погрешно проценили ситуацију, помислили да су већ победили и већ видели себе у министарским и другим фотељама. Другим речима и спортским жаргоном речено, опозиција је зимским протестима успела само да се „врати у меч”, а далеко од тога да је била у позицији да „сервира за победу”.

Иако то, наравно, неће јавно признати, у Савезу за Србију су сматрали да масовност и енергија протеста, директно или индиректно, иду на њихов конто. Као највећа и најорганизованија опозициона формација с разлогом су рачунали да ће флуидна опозициона маса која се зимус ваљала улицама Београда и стотинак српских градова пре или касније да се улије у највећи опозициони ток. Али то се није догодило.

С друге стране, неки важни људи („јавне личности”) који су дали импулс протесту сматрали су да им политичари, генерално, само сметају и да би без тог „баласта” народни бунт много боље процветао и довео до толико жељене „револуције”.

Непосредно након врхунца протеста, односно у тренутку када су се тек почели појављивати први наговештаји замора, кризе и концепцијског лутања, неки опозициони активисти су постали неподношљиво арогантни („Шетај! Не зановетај!”) и агресивни према неистомишљеницима, скоро ништа мање од режимских „ботова” и таблоида – што је изазвало додатно незадовољство у редовима страначки неорганизованих „шетача”. А када је коначно постало очигледно да је протест у дубокој кризи, предуго је трајала фаза негирања, а потом – очекивано – узајамно пребацивање одговорности с једне на другу страну.

Вучић се почетком овог лета поново нашао у позицији у којој је био након председничких избора 2017. Односно, у прилици да окрене нову страницу. Спољни притисак је, стицајем околности, нешто слабији, опозиција у релативном дауну, протести усахнули... Али ће, по свему судећи, и ова прилика за какву-такву нормализацију и друштвени компромис остати неискоришћена. И то је, очито, више ствар карактера него политичке принуде и околности.

Власт (читај, Александар Вучић) у овом тренутку ужива активну подршку око трећине (укупног) бирачког тела, односно пунолетних грађана с правом гласа, док опозиција (читај, они који су против Вучића) има подршку нешто више од четвртине. (Друго је пак питање ко ће од њих изаћи на изборе, а ко разочаран остати код куће – и ту је режим у знатној предности.)

Опасна је заблуда доброг дела опозиционих активиста да „СНС не подржава нико” и да су проценти које та странка добија на изборима само резултат „манипулације, страха и крађе”. Али још је нетачније и по власт потенцијално још опасније уверење које се као дрога шири по режимским редовима и медијима о томе како се актуелној власти (читај, Вучићу) противи само „шачица” заведених или поткупљених „издајника, лопова и тајкуна”.

„Ми – или они!” („Добро или зло.”) СНС је на тој поларизацији јахао и на њој је – изузмемо ли одређено „намигивање” према спољним центрима моћи да ће бити „конструктивни” и да неће превише затезати око Косова – и дошао на власт. Али када си на власти, логично је да се тежи стабилизацији и нормализацији политичких прилика. А Вучић као да управо то не жели или не уме да створи. Или се можда плаши да би у том случају, уколико нестане те поларизације и атмосфере ванредног стања, рејтинг почео да му се урушава?

Шта хоћу да кажем? Вучић и СНС би вероватно победили (само са знатно мањом разликом и, можда, Ивицом Дачићем поново као „језичком на ваги”) и на неким релативно поштеним изборима. Али, упорним игнорисањем процедуре, фер-плеја и чињенице да их велики број грађана не подржава и не подноси, једнога дана ће доћи у позицију да неће моћи да победе чак ни на непоштеним. Демократске и апсолутистичке власти се, поред осталог, разликују и по томе што ове друге не мисле о „дану после”, то јест о томе шта ће бити онда када једном више не буду на власти. А тај дан, пре или касније, увек дође.

Осим ако се не зовеш Мило.

Уредник сајта НСПМ и народни посланик

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
 

Коментари11
5dc26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanimir
Problem je psihološki. Biti vlast ili biti opozicija nije posao (plemeniti - za dobro države ) . Biti vlast ili biti opozicija je nadogradnja naše taštine ( vidite li kako smo pametni). Onome ko glasa preostaje da bira izmdeđu dvije taštine i da glasa za manju.
Ненад Рајковић
релација = однос јел се мени чини или се аутор прави важан употребом страних речи и израза?
Alex
Sa ovakvom opozicijom ni Milov rekord nije nedostižan. Nema ozbiljnog političkog programa, nema neukaljanih ljudi spremnih da to što obećaju sprovedu.
električar
Osnovni problem kod nas je to što je, nažalost, naš izbor sveden na to da se opredeljujemo isključivo za "manje zlo". A ovo zlo je, izgleda, manje od svih drugih. Neće tu biti promena ni u narednim decenijama!
Petar
Protestne šetnje je trebalo iskoristiti za skupljanje potpisa da se promjene izborni zakoni, ovako guslamo sve po starom.Previše je niskih udaraca po opoziciji kao da je ona najveći problem u državi, a ona nije na vlasti i nemamo priliku da čujemo te ljude.To je kao da ne date protivniku da izađe na teren , a treba da odigrate meč. U autorskom tekstu AV izbrisali ste sve komentare, što nikako nije u redu.Vlast se mora uvjek kritikovati , a rekon. vlade se samo najave i nikad ne sprovedu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља