четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:52

Како је пропала Дојче банка

Реструктурирање банке било одавно потребно због неуспешног ширења пословања у инвестиционо банкарство са планом да постане један од глобалних банкарских гиганата
среда, 10.07.2019. у 11:07
Дојче банка се "враћа коренима" (Фото ЕПА .- Ф.А.)

Најава радикалне консолидације Дојче банк уз укидање њеног глобалног одељења за трговање акцијама и отпуштање 18.000 запослених до 2022. означава крај неуспелог излета највеће немачке банке у инвестиционо банкарство где је била суочена с гигантима с Волстрита и другим глобалним банкама, оцене су светских медија које преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Радикално и болно реструктурирање Дојче банк крај је дугог и неуспелог покушаја те банке да се надмеће с глобалним гигантима у инвестиционом банкарству, оцењује агенција Асошиејтид прес (АП).

Највећа немачка банка је у недељу најавила план за „повратак коренима” - усредсређивање на традиционалне послове као што је опслуживање корпорација и богатих појединаца, гашењем одељења за трговање акцијама и смањивањем одељења за инвестиције с фиксним приходом.

Банка је крајем марта имала скоро 91.500 запослених широм света, од чега око 41.600 њих у Немачкој, с тим да је већина инвестиционих операција била у Њујорку и Лондону.

Аналитичари, како наводи АП, оцењују да је реструктурирање било одавно потребно због неуспеха њеног плана о ширењу пословања уласком у инвестиционо банкарство у оквиру амбициозног плана да постане један од глобалних банкарских гиганата као што су Џеј-Пи Морган или ХСБЦ.

То је помогло јачању профита после 2000. али је и с финансијском кризом 2008. створило проблеме за Дојче банк, истиче АП.

Банка се после годинама борила с високим трошковима, слабим профитом и ниском ценом својих акција, док је морала да плати милијарде долара у казнама и поравнањима због проблематичног пословања пре и после глобалне финансијске кризе.

Акције Дојче банк у два дана после најаве о реструктурирању пале су више од 10 одсто пошто инвеститори сумњају у план оживљавања банке вредан 7,4 милијарде евра, преноси агенција Ројтерс.

Ситуација с Дојче банк има последице и по европску политичку економију, оцењује уреднички тим Фајненшел тајмса.

Европска унија би с позиције системског ризика могла поздравити смањење Дојче банк. Али, ако европске компаније, како је предложила ЕУ, треба да се за финансирање окрену тржиштима капитала уместо да се ослањају на позајмице банака, онда би локална инвестициона банка била природан партнер. Утолико повлачење највеће инвестиционе банке пореклом из Европе долази у лоше време за ЕУ, баш када се повећава притисак на тржишта капитала у ЕУ, наводи британски лист.

Дојче банк је једна од последњих банака које су реаговале на промене тржишта и прописа, изазване финансијском кризом, али би њено реструктурирање могло одредити план и за друге банке, оцењује Фајнешел тајмс и додаје да одлука да изађе из трговања акцијама одржава не само слабости њеног одељења, већ и ширу истину о смањеном значају те области банкарства.

Последњих година је значајно смањен број компанија које се ослањају на инвестиционе банке за трговање њиховим деоницама. У САД се, према подацима Светске банке, број компанија на берзи скоро преполовио у последњих 20 година, док је у Немачкој тај број смањен за трећину у последњих 10 година, па зато, указује лист, ни друге банке нису имуне на притиске с којима се суочава Дојче банк.

Иза проблема с Дојче банк постоји политичка прича о покушају углављивања глобалне инвестиционе банке у европску привреду и како регулатори погоршавају ситуацију, пише уреднички тим Волстрит џурнала.

То је, додаје лист, делимично и прича о упитним пословним проценама у претходне две деценије током којих је Дојче банк желела да се такмичи у инвестиционом банкарству с ривалима с Волстрита, док је њен традиционални фокус био комерцијално банкарство за немачку индустрију.

Немачка нема енергично финансијско тржиште и њена највећа банка се ширила аквизицијама у Великој Британији и САД које се тешко апсорбовала. Амерички лист који се залаже за слободно тржиште оцењује и да се немачка влада мешала у рад банке с лошим последицама, као што је наговор да купи поштанску штедионицу Постбанк или неуспели покушај спајања с Комерцбанком.

Ипак, Немачка нема енергично финансијско тржиште и њена највећа банка се ширила аквизицијама у Великој Британији и САД које се тешко апсорбовала. Амерички лист који се залаже за слободно тржиште оцењује и да се немачка влада мешала у рад банке с лошим последицама.

Канцелар Герхард Шредер је 2004. покушао да наведе Дојче банк да купи поштанску штедионицу Постбанк, како би настала глобална немачка банка. Дојче банк је коначно купила Постбанку 2010. када Шредер већ одавно није био на власти, и после се мучила да интегрише ту куповину или да је прода када је почела да цеди њен профит.

Берлин није одустао од консолидације своје велике банке и ове године је потрошио недеље покушавајући да организује спајање Дојче банк и Комерцбанке, при чему су се политичари и синдикати опирали смањивању надувене радне снаге.

Берлин такође одбија да консолидује скоро 1.300 мањих штедионица или банака у власништву локалних и државних влада, пише лист и додаје да та екстремна фрагментација, с већином компанија без брига о профиту али у обавези да кредитира омиљене компаније, објашњава зашто је Дојче банк тешко стварала профит у највећој европској привреди.

Уз то, додаје Волстрит џурнал, део кривице сноси и Европска централна банка која је у оквиру мера подстицаја увела негативне камате на депозите како би приморала банке да више позајмљују, што је онемогућило Дојче банк да зарађује новац на традиционалан начин.

Драстично резање радних места је последње поглавље у 149 година историје банке и означава драматичан пад банке чије је пословање цветало до кризе 2008. године, пише Гардијан, указујући да је Дојче банк била један од ретких кредитора председника САД Доналда Трампа пре него што је ушао у Белу кућу.

У годинама уочи краха 2008. Дојче банк је била лидер у пословању с хартијама од вредности подржаним хипотекама, претварањем дугова власника кућа у пакете које је препродавала инвеститорима, али је наставила да продаје токсичне инвестиције засноване на хипотекама и после пада на тржиштима, па се и сама кладила против тих производа, наводи британски лист.

У септембру 2016. њене акције су оштро пале после вести да јој прети казна од 14 милијарди долара због неприкладне продаје хипотекарних обвезница и на крају је постигла погодбу од 7,2 милијарде долара с Министарством правде САД. Претходно је у САД и Великој Британији кажњена с 2,5 милијарде долара због намештања међубанкарске камате Либор.

У САД је кажњена и с 258 милиона долара због пословања у земљама под санкцијама као што су Иран и Сирија. Пре две године је кажњена с више од 630 милиона долара зато што није спречила прање 10 милијарди долара руског новца, подсећа Гардијан, преноси Танјуг.

Лист пише и да је Дојче банк била један од највећих Трампових кредитора, држећи се могула на тржишту некретнина када су друге банке у САД одбијале да му позајмљују новац пошто је прошао кроз низ банкрота.

Верује се, како пише Гардијан, да је позајмио од ње две милијарде америчких долара, при чему јој и даље дугује 300 милиона долара. Одељење Дојче банк за некретнине и Трамп били су у спору око заосталог дуга што је решено погодбом 2010, али је банка наставила да му позајмљује новац.

Конгрес САД позвао је Дојче банк да достави документе у вези с пословањем с Трампом, пошто је објављено да су директори банке спречили запослене да обавесте федералне власти о сумњивим активностима повезаним с Трампом и његовим зетом Џаредом Кушнером 2016. и 2017. године.


Коментари16
db2f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sajber
Raozlozi propasti DB su u sustini jednostavn, bila je amerski privezak. Valjda ce nekada neko shvatiti amerski nacin razmisljanja I uspeti da sacuva svoju drzavu I narod. ko god da je u pitanju.
Догодине у Призрену
Када би мало мање слушали либералне медије а више Београдски Синдикат .
Beogradjanin Schwabenländle
@ Pedja Mihajlovic´, господине изгледа да стварно слабо познајете бројеве, суме, финансије и привреду. Да ли Ви знате колико је то један googol ? То је сума од 1 + 100 нула. Један трилион су милион билиона, а један билион су 1000 милијарди. Колики је дуг САД је овде било потпуно неважно, овде је реч о Deutsche Bank, а колико је мени познато ни једна банка на свету не поседује трилион $. Чак и ако користите амерички систем, билион уместо милијарде је нонсенс. Највећи губитак DB су 6.7 мрд
slavkoD
Otpusta se takodje i tehnoloski visak,zvog AI.To sto je banaka "malo"u krizi,je pesak u oci.Uvek cu ponavljati....KINA je Nemacki nacionalni projekat zivotni rad Helmuta Smita. Sta se desava sa Nemackim kapitalom u Kini Niko ne zna. Usput,gradjani Nemacke imaju preko 4000 milijardi u Nemackim bankama plus 2000 milijardi u raznim papirima.Dakle sta je 80 milijardi,nista!
crknuta krava
Kada se Srbi raduju jer im zemljaci u Nemackoj ostaju bez ustedjevine - to je ona prava Srbija!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља