понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59

Француским шефовима суде због самоубиства радника

Седам руководилаца „Франс телекома” оптужено је за систематско психичко узнемиравање које је 2008. и 2009. допринело таласу самоубистава и покушаја самоубистава у њиховој фирми
Аутор: Јелена Кавајасреда, 10.07.2019. у 20:00
​ Бивши кадровски менаџер Оливије Барберо (у средини) стиже у судницу (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Yoan Valat)

Приводи се крају суђење некадашњим директорима „Франс телекома”, који би могли да заврше у затвору ако се утврди њихова одговорност за талас самоубистава пре десет година. Тужилаштво тражи да се прогласе кривим за психичко узнемиравање и да уз позамашне новчане казне добију и максималну затворску казну од годину дана.

За месец дана суђења чули су се детаљи како су запослени трпели систематске мере застрашивања које су имале циљ да их натерају на отказ. Искусни инжењери и техничари премештени су у кол-центре, некада и 450 километара далеко од породице. Други су бомбардовани имејловима с предлогом да напусте компанију и отворе приватан бизнис.

Случај против некада државног „Франс телекома”, који од 2013. послује као интернационална компанија „Оранж”, могао би да буде први у свету у којем су менаџери једне компаније проглашени кривично лично одговорним за стратешко узнемиравање како би се радници натерали да оду, пише „Гардијан”.

Од 2008. до 2009. године 35 запослених је извршило самоубиство. Компанија је већ била приватизована, у процесу реструктурирања током којег су шефови зацртали да се ослободе више од петине радне снаге – око 22.000 радних места. Међутим, процедура раскида уговора, углавном потписаних на неодређено време, била је дуга и заморна, па су применили другачију стратегију.

Из милион страница судских докумената сазнало се, између осталог, да је један од оптужених, генерални директор Дидије Ломбар на састанку 2007. године рекао да ће их „избацити на овај или онај начин, кроз прозор или врата”. У судници у којој су седели представници синдиката у мајицама с натписом „Кроз прозор или врата”, негирао је да је то рекао и порицао је било какву одговорност менаџмента.

„Пословне трансформације које се морају обавити нису пријатне, то је просто тако. Ништа нисам могао да урадим”, рекао је Ломбар.

Протест радника испред зграде „Франс телекома” у октобру 2009. године (Фото: ЕПА/IAN LANGSDON)

Многи од оних који су извршили самоубиство, укључујући жену која је пред колегама скочила с петог спрата, у опроштајним порукама су навели да им је компанија учинила живот неподношљивим. Владина истрага је установили да је компанија игнорисала упозорења лекара о психичком стању запослених.

Седморо тадашњих руководилаца оптужено је да су применили „токсични менаџерски систем институционалног узнемиравања” како би отерали раднике. Сви су негирали наводе оптужнице. У фокусу истраге је било 19 самоубиства, 12 покушаја и осам случајева тешке депресије радника.

Током сведочења чланова породице, ћерка Ремија Луврадуа рекла је да самоубиство њеног оца представља облик „корпоративног убиства које су извршили његови шефови спроводећи стратешке циљеве”. Рекла је да је „Франс телеком” уништио очев живот, не остављајући му излаз. Убио се неколико дана пре њеног 18. рођендана, у својој 57. години.

Случај Луврадуа, према опису адвоката, најбоље одсликава неподношљиво радно окружење у фирми. Он је напредовао у компанији од најниже позиције ка вишим, али му је 2006. радно место укинуто. Четири пута за три године је био принуђен да промени позицију унутар фирме, трудећи се сваки пут да ради што боље како би избегао нове премештаје. Пожалио се у писму шефовима 2009. да проблем има ендемске размере, да се ништа не предузима и да самоубиство остаје једино решење. Спалио се у априлу 2011. испред зграде у којој је радио на периферији Бордоа. Директор Ломбар је рекао да никада није добио писмо и да је највероватније завршило у кадровској служби.

Син Ремија Луврадуа рекао је новинарима да након овог процеса „страх мора да пређе на другу страну”:

„Ови људи не смеју више да осећају да су недодирљиви да не би ово поновили и да други шефови у другим компанијама никада то не ураде јер ће знати да ризикују затвор.”

Удовица Мишела Бигоа, још једног радника који је одузео себи живот, посведочила је да је и њен супруг писао имејл менаџменту да искаже забринутост.

Тужилац Франсоаз Бенезе рекла је да не сумња у то да су директори знали да ће тако великим кресањем радних места и премештајима дестабилизовати запослене. Уз казну затвора затражена је и новчана казна од 75.000 евра. Суђење се завршава сутра, а пресуда се очекује за неколико седмица.


Коментари11
4df04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan Markovic, Paris
Nadam se da ce sad neki od "1 od 5 miliona" shvatiti realnost i mnogi ostali gde hrle svojom zaslepljenoscu Evropskom Unijom i "zapadnom blagostanju".
Jelena
Ovakvo je stanje i kod nas od kad su nam došle "demokratske" promene iz EU, do nedavno nisam ni znala šta znači reč mobing, ali sam naučila. Na radnom mestu trpimo sve gore maltretiranje, a zarade su nam apsurdne. U koncentracionom logoru su ljudi dobijali hranu ali ne dovoljno za preživljavanje, tako ni naša zarada nije dovoljna za biološko preživljavanje porodice. Ljudi su očajni i naravno da nisu u stanju da podižu decu. Zato je stopa nataliteta najtačniji pokazatelj stanja jednog društva.
Jelena
Zarada koja je nedovoljna za biološku reprodukciju radničke porodice ima isti rezultat kao što je i "sledovanje" koje su dobijali logoraši, a to je, kao što nam je poznato - izumiranje. Ljudi po ceodan rade do poslednjeg atoma snage, nemaju novca ni vremena ni snage za zasnivanje porodice Kada se jedni narodi "potroše" - dovode se drugi, sveži. Tako se sada dovode migranti umesto poluizumrlog evropskog naroda. Robovi su nekada bili skupi pa su vlasnici morali da ih dobro hrane i podižu mlade.
Препоручујем 8
May
Jelena, u redu je da se žalite, ali poređenje sa koncentracionim logorom je krajnje licemjerno, bezobrazno i odličje nepismenog. Znate li šta je koncentracioni logor? Niste nikada vidjeli ni jednu sliku ili gledali film? Sramota i užas vašeg prokletstva.
Препоручујем 3
Ђура
Радници света уједините се!
Odusevljen Mrav
Jooj Evropo mila i draga, zato te volim! Pa kod nas ne odgovaraju ni uz snimak ubistva bahatom voznjom niti uz svedocenje celog sela. A tek u vecim firmama ( i drzavnim i privatnim) - uvek se funkcija docepa najveca fukara i spletkarosi pa onda prave klanove, dovlace "svoje ljude", opterecuju budzet pa se onda vade i dokazuju svaljivanjem dodatnog posla i obaveza na one koji rade. Poltronisanje, namestaljke, eksploatacija, nepravda, mobing - ma nema ovde ni smene a kamoli suda i zatvora.
Polako
Mrave, ne žuri. Presudom ćeš tek biti "oduševljen".
Препоручујем 8
Mam
Mrav, presudom ćeš se tek "oduševiti". Sve što ste napisali je svakodnevna pojava na Zapadu, ali osim otkaza pogođenom radniku i novinskom natpisu, ništa se više ne dogodi.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља