У саставу репрезентације Мадагаскара, једно до другог пише Ромарио Бађо и ако то није нека афричка магија која је именом 23-годишњег фудбалера који на тржишту вреди само 50.000 евра, привукла славу велике сцене, тешко је објаснити како је 108. селекција света са Фифине ранг-листе сада у четвртфиналу Купа нација у Египту, у којем нема домаћина са Салахом, доскорашњег првака Камеруна, Гане „нашег” Овусуа итд.
Некадашње суперзвезде, Бразилац Ромарио де Соуза Фарија и Италијан Роберто Бађо, били су актери незаборавног финала Светског купа 1994. које је решио промашени пенал овог другог, годину и по пре него је у Антананариву рођен играч који је добио име по њима. На острву око 400 километара удаљеном од источне обале Африке, на којем 69 одсто од 25 милиона становника живи испод границе сиромаштва, са мање од долара дневно. Ова земља је последња на свету у просечном приходу по становнику, од 33 долара месечно.
Да би имао од чега да живи, селектор Мадагаскара Николас Дупуи, 51-годишњи Француз који је живот провео радећи упоредо као тренер нижеразредних клубова и професор, у својој отаџбини и даље води четвртолигашки Флери. Неколико чланова националног тима је и рођено у Француској, у чијим лигама је њих 12 од 23 (укључујући прекоморске територије попут острва Ријунон надомак Мадагаскара), али је невероватно да је селекција која никада пре није играла на Првенству Африке, на 32. континенталном турниру освојила групу уз победу против Нигерије од 2:0, па у осмини финала елиминисала Конго, на пенале.
Сада на путу стоји Тунис и у евентуалном полуфиналу можда Сенегал који је први фаворит после испадања Египта, али Мадагаскар је прошле године одиграо 2:2 са Сенегалцима и играчи тврде да могу у финале. Председник државе Андри Раџоелина (у децембру повукао признање тзв. Косова), после успеха против Конга којем је присуствовао, рекао је да је судбина – титула.
„Фудбал који играмо је посед лопте, техника коју прате тактика и дисциплина у одбрани. На почетку прве утакмице је било стреса и играчи су лако губили лопту, али на полувремену смо разговарали о потреби да се не оптерећују. Сада играју са уживањем, једноставно, са самопоуздањем. Везао сам се за Мадагаскар, упркос патњи и немаштини народ је пресрећан због победа фудбалера и за нас су ти људи апсолутни приоритет. Ми смо наш Куп нација већ освојили”, каже Дупуи који је кормило преузео пре две године, једно након што је код куће претрпљен пораз од Конга са 6:1, а три од заузимања 190. позиције на Фифиној листи.
Египат је страдао у осмини финала, против Јужне Африке пред 75.000 гледалаца у Каиру (0:1, гол у 85. минуту) што је селектор Хавијер Агире, Мексиканац који је некада водио и тим своје земље, Јапан и низ шпанских клубова на челу са мадридским Атлетиком, платио отказом три године пре истека уговора. Отишао је и председник фудбалског савеза, а почело је да слаби обожавање нападача Мохамеда Салаха, који због негативних реакција публике није прославио један свој гол у првој фази турнира. Без домаћина, АФКОН 2019 ће извесно сасвим разочарати посетом на трибинама, где је просек 16.000 људи.
Самуел Овусу је одиграо 107 минута у осмини финала које је Гана изгубила од Туниса на пенале. Нападач Чукаричког (23) је наступио на четири меча од којих је два почео, одигравши у просеку 73 минута, без гола и асистенције.
Четвртфинале: Сенегал – Бенин (данас, 18), Нигерија – Јужна Африка (данас, 21), Обала Слоноваче – Алжир (сутра, 18), Мадагаскар – Тунис (сутра, 21).
Финале првог афричког првенства које се не одржава у јануару и фебруару на програму је 19. јула, два дана након годишњице оног финала мундијала са Ромаријом и Бађом, из чије земље је и потекла она латинска изрека „име је предзнак”...
