среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ПОГЛЕДИ

Да се грађанин пита

​Локалне самоуправе први пут су укључивање грађана схватиле као засебан део посла у који је неопходно уложити време, људске и материјалне ресурсе
Аутор: Др Бранислав Милићуторак, 16.07.2019. у 18:00
(И. Гатало)

Навршило се тачно годину дана откако је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи. Овим Законом први пут су грађанима додељена права да одлучују о локалним инвестицијама, а општинама и градовима обавеза да грађане питају.

Швајцарска влада већ шесту годину заредом пружа подршку Србији у области реформе пореза на имовину. Као предуслов, од локалних самоуправа се очекује да поштују закон и да развију и примене начине домаћинског управљања прикупљеним новцем. Локалне самоуправе први пут су укључивање грађана схватиле као засебан део посла у који је неопходно уложити време, људске и материјалне ресурсе. Ово је резултирало формалним усвајањем плана рада на учешћу грађана у процесима одлучивања у 41 локалној самоуправи.

Да ли се ови планови поштују, да ли се грађани осећају укљученим, где су кључне тачке спотицања у примени законских права и обавеза, шта је са општинама и градовима који нису део наведене подршке, питања су која су још отворена, а одговори специфични за сваку општину или град.

Швајцарска је једно од оних друштава за која сви знамо да свака важна одлука мора да прође верификацију грађана, обично кроз референдум. Одлуке које се доносе на нижим нивоима донесене су у још тешњој коалицији између власти и грађана. Међутим, треба имати у виду да је ово традиционални грађански културни модел који је захтевао време и који се и даље развија.

Наше општине сада примењују различите моделе информисања и консултација са грађанима. Начини информисања прилагођавају се различитим категоријама грађана, млади – стари, сеоско – градско становништво, жене – мушкарци. Неке општине, нпр. Пирот, Параћин, Ћуприја, Бојник, Темерин, Сомбор, Оџаци, Кула, одлучују се да шире консултују грађане. Ово подразумева да се грађани изјашњавају два пута. Први пут грађани имају прилику да изнесу све своје приоритете, а други пут бирају један од одабраних приоритета. С друге стране, локалне самоуправе као рецимо Мало Црниће, Пећинци, Ужице грађане позивају да заједно одлуче о приоритетима у појединачној области. И један и други начин подразумевају доста промена у досадашњем начину сарадње са грађанима, што, свакако, захтева ентузијазам људи који раде на овим пословима и време.

Један од примера осмишљене промене сарадње са грађанима је Ужички програм локалног партнерства, за који је у 2019. години издвојено пет милиона динара прикупљених кроз наплату пореза на имовину. Током припреме консултовано је више од 250 грађана и представника грађана кроз четири јавне расправе и укупно девет састанака са групама грађана. Грађани су одлучивали о финансирању мањих јавних површина које су у власништву града. Како би се изашло у сусрет сеоским месним заједницама, грађани су предложили да је довољно 20 грађана у партнерству које би предложило пројекат. Критеријуме за одабир пројеката такође су предложили и одобрили грађани. Пројекти ће се подржавати са максимално 500.000 динара, тј. максимално 90 одсто укупне вредности, док су грађани спремни да кроз сопствени волонтерски ангажман уложе преосталу вредност пројекта. Град Ужице има у плану да овај програм развија и унапређује, у складу са интересима грађана. Из овог примера се може видети комплексност послова које је локална самоуправа преузела, али и спремност грађана да ојачају поверење у локалне власти и да преузму улогу која им припада.

Неспремност грађана да се укључе у ове процесе и неповерење у сопствени утицај често се наводе као једна од кључних препрека у примени Закона. Међутим, важно је имати у виду да се поверење гради директним, отвореним и сталним интеракцијама.

Искуства швајцарског програма „Реформе пореза на имовину” наводи на закључак да је развој демократске културе и укључивање грађана у доношење одлука од јавног интереса процес који не може бити преузет. Укључивање грађана у одлучивање мора бити развијено тако да одговара самом друштву, па чак и на нивоу једне локалне самоуправе. Важно је да се овом процесу посветимо са много ентузијазма и стрпљења, на свим нивоима. Да као грађани постанемо свесни својих права, али и обавеза да креирамо окружење какво нам одговара. Ако ништа друго, плаћамо за то окружење. Да као носиоци власти будемо довољно свесни да смо и сами грађани и да препустимо део контроле грађанима. Ако ништа друго, за оно за шта грађани плаћају. Да креирамо амбијент за задовољне грађане, које добро чујемо и са којима добро комуницирамо.

Социолог, сарадник на швајцарском програму „Реформа пореза на имовину”

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари5
19253
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Socijalisti nikako da se oslobode mitologije Robin Huda. I u ovom clanku se navodi porez na imovinu. On se uglavnom svodi na porez na nekretnine. Svedjani nebi uvodili progresivne poreze na dohodak kad bi prihodi od poreza na imovinu bili dovoljni za , kazimo, socijalno osiguranje ukljucujuci i zdravstvenu brigu za sve gradjane . Najvisa tarifa je bila 90% a u Holandiji 72% . Praksa je pokazala neizvodljivost projekat pa su te tarife prvo bile spustene na 50% ali iznad prihoda od 60 hiljada
Бранислав Станојловић
Суверени грађани бирају представнике да извршавају њихову вољу, не да раде по својој вољи. Тачка.
Slobodan Petrovic
Naravno, samo me je u cudu pogledao. Sto bi seljaci rekli "ko krava mrtvo tele". Koliko mi je poznato ni Opstina Kragujevac nema svoj list. I ovde u UK ima puno "kibicera" ali ima i preduzimljivih osoba koje pored koristi koriste i drugima. Vrlo kvalitetan list izlazi vec preko 18 godina koga finansiraju donacije/reklame domacih firmi, preduzetnici svih mogucih bransi itd i svi pored stanovnika imaju koristi. Zasto to ne bi bilo moguce i u Srbiji? Da li uvek mora da se ceka na "drzavu"?
Slobodan Petrovic
Od odlaska u penziju (2002) poceo sam da provodim pola vremena u Srbiji a pola u UK , gde sam jos od 1970 godine. Selo je 8km od Kragujevca sa oko 500 zitelja. Po ugledu na mesto iz UK (od malog mesta koje je blizu svih autoputeva, zeleznicom do centra Londona za 40 minuta itd sada vec broji preko 25.000) predlozio sam tadasnjem predsedniku mesne zajednice da mu pomognem da izdajemo makar mesecni podlistak kojim bi bili obuhvaceni svi relevantni podaci/informacije koji bi koristili svima u selu
коруп ција
"Наше општине сада примењују различите моделе информисања ..." Општина Чукарица, на пример, примењује ВЕОМА СКУП начини информисања грађана - општински часопис на веома луксузном папиру. Потпуно непотребно, али, некоме од тога иде корист, вероватно. Информисати се може и преко интернета (на службеном сајту), и путем јефтинијих појединачних листова или паноа у самој згради општине и месних заједница. Исти такав ВЕОМА СКУП начин практикује и странка на власти. Има се, може се.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља