четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 25.05.2008. у 22:00 Зорана Шуваковић

Неславни крај најстаријег герилца

Мануел Маруланда (Фото АФП)

Иако се још као момак одметнуо у шуме, шеф најстарије и најопасније „револуционарне војске” на свету, Мануел Маруланда (око 76 година) умро је природном смрћу, по свему судећи од ослабелог срца. Вест да је вођа Фарка (Револуционарне оружане снаге Колумбије) који се терети за убиство 200.000 људи у растрзаној Колумбији, најзад заиста умро, објавио је министар одбране Хуан Мануел Сантос. Подаци које је званичној Боготи доставила обавештајна служба још крајем марта, добро су проверени и потврђени, пре него што је министар одбране решио да објави светску вест у интервјуу недељнику „Семана” који је изашао у суботу увече.

Откако се, потичући из многобројне сиромашне сељачке породице из Хенове, предела са плантажама зрна кафе, као четрнаестогодишњак латио оружја придружујући се „сеоској самоодбрани” Маруланда је „сахрањиван” на стотине пута. Сваки пут је поново васкрсавао. Овога пута, како тврди министар одбране, „он је сигурно у паклу”.

Ујаци су га научили да пуца, чим је честито проходао, а због свог прецизног нишана стекао је још касних четрдесетих (око 1948. године) надимак Тирофихо ( на шпанском Сигуран стрелац). Тада су се по џунглама и недођијама латиноамеричке земље, међусобно истребљивали „либерали и конзервативци”, а свом званичном биографу Маруланда се поверио да се приклонио либералима зато што је цела његова породица припадала овом покрету, па је то за њега био „природан пут”. Тек 1964. „либерална герила” претвара се у Фарк и под вођством „сигурног искусног стрелца” прихвата марксистичку идеологију и оружану борбу са циљем да освоји власт. На свом врхунцу, касних деведесетих, Фарк је бројао 15.000 оружаних бораца, а битке са званичним војним снагама су се из недоступних провинција приближиле самом срцу колумбијске престонице. Марксизму се тада већ увелико придружила много профитабилнија идеологија: Фарк су , попут „непријатељске деснице” почели да финансирају моћни наркотрафикантски кланови. Кокаин и отмице постали су главни финансијски партнери „револуционарне армије”. На њеном челу до краја живота остао је Мануел Маруланда, иако се говорило да његов утицај опада и да се Фарк распада на фракције. Колумбијска армија међутим оповргла је ове гласине када је у марту прешавши на еквадорску територију извршила препад на успавано логориште гериле. Тада је убијен Раул Рејес (други човек Фарка) , задужен за преговоре са страним челницима, око ослобађања талаца. О заплени и садржају његових компјутера и данас се воде полемике. Интерпол је наиме недавно потврдио да су досијеи у заплењеним машинама веродостојни. Они су открили блиску везу, финансијску па и оружану подршку Венецуеле која је побуњеничкој герили великодушно уливала преко потребну инфузију. Шеф нафтоносне Венецуеле, подсмехнуо се тим поводом Интерполу, називајући их гринго полицајцима и страним плаћеницима.

Како год да је, тек из компјутера је постало јасно да се Маруландина реч и пред саму смрт поштовала као закон. Своје наредбе потписивао је кратко, као „Шеф”.

Верује се да у тамницама по џунгли Фарк држи око 700 талаца, међу којима је најпознатија Ингрид Бетанкур са двојним француско колумбијским држављанством. Некадашња кандидаткиња за председницу Колумбије, отета је пре шест година, а Николас Саркози, обећао је у својој председничкој кампањи да ће учинити све да је ослободи. Сви досадашњи покушаји у којима је посредовао и сам Уго Чавес, остали су без успеха, док се говори да је несрећна заробљеница на самом крају снаге.

Но, иако сигуран стрелац у свом дуговечном „дружењу са ђаволом” није усмрћен противничким метком, он је у суштини умро поражен. Јер никада није успео да придобије масе на свом крвавом путу. Верује се да је његовим одласком Фарк знатно ослабљен. Тешко је данас наћи адекватну замену за таквог команданта. Маруланда никада није осетио градски живот. Из сељака се претворио у герилца, а ретке фотографије говоре да је преко рамена носио увек малени убрус: једино средство за брисање зноја из вреле и влажне џунгле. „Никада нисам тражио рат, рат је потражио мене”, рекао је свом биографу. Сада када је у паклу, постоји нада да више таквог неће моћи да нађе.

Коментари0
2dda5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља