Овог лета, 135 година од како се бицикл први пут појавио на нашим улицама и 40 година од изградње прве бициклистичке стазе, град Београд расписује тендер за постављање система јавног бицикла. У наредне три године наш град ће добити 150 станица са 900 јавних бицикала и 120 километара нових бициклистичких стаза.
Прва бициклистичка стаза у Београду, од хотела „Југославија” до Ушћа, изграђена је 1979. године. Мрежу бициклистичких стаза одредио је Мирко Радованац из Урбанистичког завода Београда. Oд шездесетих година прошлог века, од када је градоначелник постао Бранко Пешић, Београд се убрзано развијао и градило се на сваком кораку. Метрополе тог времена градиле су велике саобраћајнице пошто је нагло повећан број аутомобила због велике производње и ниских цена па је Београд добио „Газелу” и ауто-пут кроз град. Међутим, људи који су тада водили наш град знали су да ће доћи време када ће метрополе избацивати саобраћај из центра града, правити пешачке зоне и повећавати зелене површине, а све с циљем смањења загађења ваздуха.
Тако је Пешић одлучио да пресели главну железничку станицу из центра града на Прокоп, његови наследници су градили бициклистичке стазе и претворили Кнез Михаилову и Обилићев венац у пешачку зону коју смо ми протеклих година проширили и први пут у историји града у хијерархији саобраћаја предност дали пешачком и бициклистичком саобраћају.
Имао сам ту част да градим другу бициклистичку стазу, 18 година после прве, 1997. године. Идеју да се од СЦ „Милан – Гале Мушкатировић” до Аде Циганлије изгради бициклистичка стаза дао је легендарни новинар Студија Б Ђоко Вјештица. То се веома свидело тадашњем градоначелнику Зорану Ђинђићу који је мени, као тадашњем члану градске владе задуженом за спорт и омладину, дао задатак да изградим стазу. Није било лако направити je јер су наше обале биле запуштене и узурпиране. Највише проблема сам имао на делу речне обале од Бранковог моста до „Газеле” где је обала била или незаконито заузета претежно стовариштима или је дивље растиње и шибље требало крчити као прашуму или је обала била отворена дивља депонија. Стаза је направљена, а само бициклисти знају колико је била безбедна, односно колико пута су их нападали чопори паса луталица. Нисам ни сањао да ћу 17 година касније бити део градске власти која ће рашчистити Савски амфитеатар и да ће се на том месту развијати највећи пројекат на Балкану – „Београд на води”.
Бицикл се прво звао велосипед. Велосипед је бицикл чији је предњи точак много већи од задњег. Када су се точкови изједначили, велосипед је постао бицикл. Прво српско Велосипедско друштво основано је пре 135 година, 23. децембра 1884. године. Друштво је имало само 20 чланова јер је у то време велосипед вредео мало богатство. Годину дана касније то друштво постаје члан међународне организације коју је чинило 23.000 велосипедиста из свега 36 најразвијенијих земаља света.
Прва трка организована је у Београду, 2. јуна 1986. године на стази Београд – Топчидер, а у њој су учествовали грађани и војници. Годину дана касније одржано је прво првенство Србије, а возило се од Београда до Смедерева. Када су се наредне године у Београду појавили бицикли чији су точкови имали једнаки пречник, дошло је до праве експлозије у развоју бициклизма. Велосипедом је било веома тешко управљати, док су се бициклима који су били и јефтинији постизале велике брзине. Основан је „Велосипедски лист” за који су писали Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Драгомир Брзак и глумац Чича Илија Станојевић који су и сами били љубитељи бициклизма. Исте године, члан Друштва, индустријалац Ђорђе Вајферт уступа свој плац на месту садашњег Дома војске за изградњу прве писте, односно велодрома. Изграђена је модерна писта од бетона, а ту су биле просторије Друштва. Касније, 1953, изграђена је дрвена писта на стадиону Радничког на Доњем Дорћолу, али је после десетак година уништена.
Већ 1924. године на Олимпијским играма у Паризу учествовала је бициклистичка репрезентација Југославије која је заузела 11. место. Прво Првенство Београда одржано је 10. јуна 1931. на стази до Авале. Већ 1939. и 1940. године одржава се Трка кроз Србију, која је трајала девет дана, по угледу на чувени Тур де Франс. Установљена је Трка кроз Југославију која се пре рата возила 1937, 1938. и 1940. године да би била обновљена 1947. и трајала је све до 2000. године.
Забележено је да је касније премијер СР Југославије Милан Панић са неколико пријатеља побегао бициклом из тадашње Југославије тако што се пред границу убацио међу такмичаре који су возили трасом преко Трста, а који су држали Британци. Панић је побегао са пријатељима, а југословенски граничари који су пребројавали бициклисте зауставили су неколико последњих правих такмичара.
Бициклизам није само спорт, већ и потреба грађана у данашњем свету. Зато метрополе шире пешачке зоне, граде нове паркове и бициклистичке стазе да би одговориле потребама становништва за здравим животом и смањиле загађеност.
Београд је од 2014. до данас изградио 80 километара бициклистичких стаза. После увођења јавног бицикла, обичног и електричног, које ћемо видети на улицама већ на пролеће 2020, и изградње 120 километара нових стаза, већи број грађана моћи ће да користи бицикл. Биће то велика победа не само бициклизма, већ и здравог начина живота и допринос смањењу загађености ваздуха.
