среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:02

Олујна пијавица уништила тополе на око 200 хектара

За неколико минута ишчупано је на хиљаде стабала са бруто запремином од око 66.000 кубика. – Материјална штета износи више од 500.000 евра (око 60.000.000 динара) и односи се само на поновно пошумљавање
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 12.07.2019. у 18:00
(Фотографије ЈП „Србијашуме”)

Потез дуж леве обале Дунава уз насеља Борча, Ковилово и Падинска Скела ових дана изгледа као да је претрпео нуклеарни удар. На око 200 хектара једнo до другoг леже разбацана стабла као да их је неки небески секач покосио у трену.

А управо то догодило се тополама посађеним пре петнаестак година у оквиру Шумске управе „Рит” ЈП „Србијашуме”. У недељу је овај део града погодио јак олујни ветар, такозвана пијавица, који је изазвао огромну штету. За неколико минута ишчупано је на хиљаде стабала са бруто запремином од око 66.000 кубика. Материјална штета износи више од 500.000 евра (око 60.000.000 динара) и односи се само на поновно пошумљавање овог дела Палилуле.

– Да је ветар почупао дрвеће уз обалу приметили су прво наши људи на терену, али размере нису могле ни да се наслуте све док није подигнут дрон. Тек тада смо видели шта се стварно догодило у овом шумском појасу подигнутом да насеља на левој обали Дунава штити од воде – каже Адиба Џудовић, самостални референт за заштиту шума у ЈП „Србијашуме”.

Ова шума је, истовремено, била и моћна баријера која је штитила становништво и имовину од удара ветра. А ту улогу одиграла је управо у недељу.

Нематеријална штета због ветролома не може да се изрази у новцу јер се ови губици односе на оно шта је шума значила насељима у овом делу Палилуле, али и местима која се налазе насупрот – Батајници и Новим Бановцима – када је реч о животној средини. Она је била извор кисеоника, а представљала је и велики санитарни и хигијенски појас између реке и насеља.

– У шуми преовлађује топола, а она има способност да упија огромне количине воде. Али не упија воду само дрвеће, већ улогу сунђера има и хумусни тепих који настаје испод њега. Када напуни своју зрелост, топола се користи у дрвној индустрији и то за израду палета, гајбица, целулозе, папира....

Стабла која су почупана у недавној олуји била су стара између 14 и 19 година и нису доспела до своје пуне зрелости да би се употребила на прави начин. За то им је требало још времена јер се топола у индустрији употребљава када има између 20 и 25 година. Због свега овога штета коју је пијавица начинила још је већа – напомиње Џудовићева.

А „Србијашумама” сада предстоји огроман посао. Потребно је дрвеће уклонити из овог подручја, очистити терен, а потом посадити нове засаде.

– У наредна три месеца морамо направити комплетан план како ћемо ово извести и што пре кренути у уклањање ишчупаних стабала. Један део дрвећа биће искоришћен, али не на начин на који је то било планирано. Та стабала су оштећена, нека су ишчупана из корена, нека поломљена. Што се тиче пошумљавања, наше предузеће обезбедиће потребне саднице, али ће бити потребне године да ова шума добије првобитни изглед – истакла је Џудовићева.

Богат биљни и животињски свет

Дуж појаса земљишта између речног корита Дунава и спољашњег дела насипа који обилује водом изразито је богат биљни и животињски свет, а има и доста врста птица.

Међу њима се издваја већи број парова и активних гнезда орла белорепана који је строго заштићена врста са међународним значајем.

Уз орла белорепана, ово станиште насељава и велики број других строго заштићених и заштићених врста, на првом месту птица, а онда и других животињских и биљних врста.

Ово је и ловно и риболовно подручје, што је такође важно становништву које живи у близини или се бави овим видом спорта.

Магнет за јаке ветрове

Слично невреме у коме је такође уништен део шуме нешто мало даље од места где је сада страдало дрвеће догодило се у септембру 2017. године. Тада је захваћено око 90 хектара шуме. Уз велика улагања и рад запослених из „Србијашума”, све површине које су тада страдале саниране су и пошумљене. Изгледа да је овај простор рита магнет за јаке ветрове. Готово на истом месту као сада, пре 15 година олуја је уништила хиљаде стабала.


Коментари10
67c67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da da
Da su zasadili hrast, to se ne bi desilo. Topola je jeftino drvo, a tako i prolazi u vremenskim neprilikama. Osim toga glavni je alergen.
Zoran Starić
A koliko godina treba hrastu lužnjaku da dostigne ovu veličinu? 50 umesto 15
Препоручујем 0
Козјера
Близу воде је некад растао лужњак, врста храста која је данас доста ретка (неких 3% свих шума у Србији). Овај храст је због одличног дрвета и због тога што расте на земљишту погодном за пољопривреду скоро искорењен у нашој земљи. Има га на територији Београда на Ади Циганлији, Ади Међици, у Макишу, Бојчинској шуми, у Сурчину крај Сурчинске баре и баре Тврдењаве. Данас су далеко чешћи брдски храстови, пре свега цер и китњак, па се храст више не повезује ни с водом, ни с равницом.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Milos Sekulic
" У наредна три месеца морамо направити комплетан план како ћемо ово извести и што пре кренути у уклањање ишчупаних стабала." Што је брзо то је кусо, прво план на тенане три месеца па онда полако на реализацију, али што пре!?!?
Анонимац
Између шине и железничког прага поставља се дрвена плочица - тополов уметак, како би вожња била комфорнија. Ту је топола незаменљива. Даље, та маца од тополе није алерген! Она само физички надражује слузнице! Полен (микроскопски мален) делује као алерген.
Dr Dragomir
Svuda se topole uklanjaju jer su najveći raznosač alergena (mace) od kojih pate najviše asmatičari. Jedino im mi "gajimo"
Стефан Стојановић
Ово су хибридне тополе, размножене вегетативно и све су мушки клонови. Нема маце. Иначе, погрешно је ово звати шумом, и садњу ове тополе звати пошумљавањем. Ово је била плантажа, то су били клонови еуроамеричке тополе посађени у редове. Посађена је из економских разлога, исто као кад се сеје кукуруз. Немам ништа против, само нек се ствари зову правим именом. И нек се оригинална вегетација не уништава да би се правиле плантаже.
Препоручујем 22
Palinolog
Doktore, mace nisu alergeni. Polen je alergen, a ovaj od topole i ne jako bitan.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља