среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ПОГЛЕДИ

Експерименти су поучни

Ако су САД и ЕУ за решење проблема имена македонске државе потрошили 30 година, за КиМ (Србију) и Српску (БиХ) биће им потребно бар три пута више
Аутор: Ненад Кецмановићсреда, 17.07.2019. у 18:00

Ердоган ономад у Сарајеву рече да „Турска не може себи да допусти луксуз да се не умеша у балканске послове”. Русија најављује чвршћи наступ у региону. Кинески пут свиле пролази истом трасом. Ако је све то малигно, шта је са бенигним?

„Европа и Сједињене Државе су покушале да консолидују западни Балкан, и то им није пошло за руком. До сада је пропао сваки покушај да се дође до великог пробоја кроз измену устава БиХ. Сада је јасно да овај приступ неће функционисати.”

Коаутори цитираних редова Марк Визнер, Младен Прелец и Камерон Мантер нису ни високи политички функционери нити академске звезде, али јесу значајне дипломате и истраживачи, са искуством у региону. Објавили су их крајем маја у угледном часопису „Национални интерес”, који прате они који одлучују у САД, као што и редакција прати пулс администрације. Ево, утврдили су да је политика Запада у региону безуспешна, што није ништа ново, иако то суперсила и вазална ЕУ тешко признају, а њихови представници на терену тек када им истекне мандат или оду у пензију.

Ново, међутим, јесте што решење не траже у повећању погрешне терапије. За разлику од Сервера, Петрича, Коена и сличних, који увек траже додавање гаса у кривом правцу, Визнер, Прелец и Мантер сматрају да је неопходна промена приступа. Најприје, како објашњавају, зашто актуелни приступ не функционише?

„Већ дуги низ година Европа и Сједињене Државе охрабрују локалне лидере да пажњу преусмере са најтежих проблема, који су их довели у жустар међусобни сукоб, на технички и аполитични рад на интеграцијама у Европску унију (ЕУ) и НАТО. Постојала је нада да ће на тај начин неугодни сукоби омекшати и постати решиви. Сада је постало јасно да неће.”

У две цитиране реченице садржана је нелогична претпоставка да би људи могли да занемаре своје најтеже политичке проблеме да би се бавили аполитичним техникалијама. Дакле, очекивало се да три народа који су три и по године гинули за независност БиХ или за самосталност РС и ХБ своје жртве ставе у заграду и баве се интеграцијом у једну међународну војну организацију којом командују САД и у једну унију држава којом диригује Немачка. Исте земље које су кумовале разбијању СФРЈ (Геншер у Мастрихту) и избијању грађанског рата у БиХ (Цимерман у Сарајеву). Као да су Срби, Хрвати и Муслимани у БиХ лоботомијом изгубили сећање на своју мртву браћу и на своје живе ране, те на то ко је споља бацио шибицу у већ политички прегрејану Југославију и њену минијатуру. Шта тек рећи за стање мозгова оних који су се „надали” да је такав приступ реалан? Хтели су диктатуром протектората оно што није успело ни диктатуром пролетаријата ни шестојануарском диктатуром? Ступидност очекивања да ће народима у БиХ бити примарно оно што им је маргинално признају накнадно и сами аутори:

„Претходни покушаји су оманули или зато што су стварни проблеми игнорисани, или због тога што је покушано да се сувише брзо постигне много тога. Потребан је нови приступ, који препознаје озбиљност проблема и прихвата да ће за његово решавање бити потребно пуно времена, значајних средстава и кадрова. У БиХ је реч о проблемима државног идентитета и опстанка, који сежу далеко уназад пре минулог рата, фаворизују фундаментална питања идентитета и дубоко су емоционални.”

Елем, досадашњи приступ је био неозбиљан: занемаривани су стварни проблеми и покушавало се све на брзину. Међутим, то „на брзину” траје већ четврт века, а за нови озбиљнији приступ „биће потребно још много времена”. Ако су САД и ЕУ за решење проблема имена македонске државе потрошили 30 година, за КиМ (Србију) и Српску (БиХ), биће им потребно бар три пута више. Проблем ће се прелити и у 22. век, и то под оптимистичком претпоставком да ће протекторат напокон престати да „игнорише стварне проблеме”. Али, боже мој, ако не буде ваљао ни тај нови приступ, биће и трећи...

Њима се не жури јер последице промашаја сносе локални народи, а експерименти су поучни чак и ако је резултат негативан. Како рече Вучић, Срби и Албанци би се без њихове медијације лакше договорили, а Додик од њих грчевито брани оно што су се Срби, Бошњаци и Хрвати у Дејтону договорили још 1995. Ауторски трио је открио, добро јутро Колумбо, да политички инжењеринг пре/обликовања народа и држава не пали. Шта ли ће тек открити када се удубе у историју, идентитете, колективне емоције.

Утврдиће да прошлост БиХ никада није била идилична мултикултурна хармонија која је прекидана спољним агресијама и окупацијама, него историја грађанских ратова прекидана интервалима мира. Толико дугим колико су Калајевићи, Кардељићи, Микулићи могли да држе под тепихом све оно што је три народа делило и сукобљавало. Злопамћење, осветољубивост, мржња, жудња за доминацијом, једнако су природне особине људских група као и појединаца. Више него жеља за истином и помирењем, праштањем и заборавом.

Дакле, неуспех се признаје и приступ се мења. Довољно од Визнера, Прелеца и Мантера. Кључно питање, међутим, остаје изнад њиховог хоризонта: с којим правом би Вашингтон и Брисел имали монопол да се баве БиХ, чак и да нису вукли лоше потезе. Можда би други то боље. Најзад, нису ли ипак народи који ту столећима живе једини надлежни да одлуче шта ће и како ће, са собом и међусобно. Па и с ким ће, укључив и право на погрешан избор.

Професор емеритус

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику лист

Коментари13
39618
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marin
Vrlo realan prikaz anatomije BiH i njene historijske pozadine od strane profesora. No, nažalost, nitko od 'sijedih glava' ne nudi rješenje. Koliko god Srbima to godilo, spajanje Rep. Srpske sa Srbijom je naprosto nemoguće jer ni ta ideja nema historijsko utemeljenje, ali ni geopolitičke uvjete danas ni u budućnosti. BiH je toliko prostorno-etnički fragmentirana da se RS, sve da i svi to žele, ne može ujediniti sa Srbijom jer tu ne bio zadovoljen ni osnovni kriterij - teritorijalna kompaktnost
Amir Čamdžić
Kakvi bre dogovori akademiče? Potpuno suprostavljene neprijateljske politike na Kosovu i Metohiji i u BiH? Da su se mogli međusobno dogovoriti, ne bi ratovali? Drugo kakav dogovor u Dejtonu? Kakav dogovor u Kumanovo? Nametnuti "dogovor" pod pritiskom, a niko nije bio za takav "dogovor"? Prekinut je rat oružanim sredstvima a nastavljen političkim sredstvima, do idućeg rata oružanim sredstvima nažalost.
Amir Čamdžić
Mislim da je strateški najveća greška stvaranje "zajedničke države" na "krvavim temeljima" , temeljima na kojima su nastale i Kraljevina Jugoslavija i socijalistička "Titova" Jugoslavija, nakon krvavog iskustva međusobnih ratova. Situacija je još i gora jer ne postoji ni "idelogija" koja bi "stvari usmeravala" da se barem zaboravi "da ništa nije dobro". Na šta će to dugoročno izaći? Na dobro sigurno neće. Sve propada, situacija je sve gora i gora, nešto se samo čega. Ne valja ni najmanje.
Nikola Nesic
Ovakvo razmišljanje podseća na višedecenijskog pušača, koji narušenog zdravlja odluči da tuži državu što mu je prodavala cigarete. I još naplaćivala akcize. Prošlost na koju Balkanski analitičari vole da se pozivaju, više nego da planiraju budućnost, nam govori da smo se sa uživanjem makljali među sobom, sa susedima, imperijama, ali da su nam uvek krivi stranci. Suviše jednostavno, i neodgovorno, istorijski nedokazano, ali za buduće masakriranje opravdano.
Felipe
Drzava koja pouzdano zna da je pusenje stetno po zdravlje i pri tome nastavi sa prodajom cigareta je sirektni saucesnik u zlocinu prema svom stanovnistvu. Tako su i stranci na Balkanu uvek govorili kako je pusenje stetno po zdravlje dok su istovremeno delili duvan sakom i kapom.
Препоручујем 12
Trifun
Vreme,najbolji sudija,je pokazalo da je BiH disfunkcionalna drzava i neuspeo eksperiment zapada.Opstaje zahvaljujuci volji strnaca,a ne volji 3 njena konstitutivna naroda.BiH je protektorat koja ima visokog predstavnika,OHR,strane sudije u sudovima..,skoro 3 decenije od "Dejtona".BiH je bila moguca jedino u Jugoslaviji.Zapad je YU rasturio,pod izfovorom,da njeni narodi nece da vise zive zajedno.A iste naroda gura u BiH da zive zajedno.Odrzivo RESENJE za BiH je razgranicenje naroda,kao i za KiM..
Amir Čamdžić
Mislim da previše dajete značaja "stranom faktoru" u odnosu na ono što je samo "stanje na terenu", raspored teritorija, razuđenost granica , nedostatak dubinske pozadine, teritorijalni koridori i džepovi i dr. Da je kojim slučajem Republika Srpska kompaktna teritorija od Drine pa naprimer uzdužnim tokom reka Bosna i Neretva, nema tog "vanjskog i unutrašnjeg faktora" koju bi sprečio ujedinjenje Republike Srpske i Republike Srbije (bio bi dovoljan refrendum ili odluke Skupštine o ujedinjenju).
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља