Прошло је више од недељу дана откако је постављен војни понтонски мост до Великог ратног острва, aли Лидо и даље не ради пуном паром. Нестабилни временски услови свакако су допринели мањој посети, али утисак је и да чувена земунска плажа још није потпуно спремна за оно што следи кад упече звезда.

Шућмурасто време, а и радни дан утицали су на то да је у петак у раним поподневним сатима на острву било тек стотинак посетилаца. Неки од њих нису скривали незадовољство што многи од обећаних садржаја још не функционишу.

Терени за фудбал и одбојку нису потпуно спремни за окршаје на песку, а и сама плажа не делује баш импресивно. Додуше, још нема ни правих купача јер је Дунав леден. Особље инсталираног кафе-ресторана се уиграва за предстојеће гужве, а цене пића не разликују се много од оних на копну.

Што се тиче „Зеленила”, ово предузеће је одлично обавило свој посао када је реч о кошењу траве, међутим утисак је да су оманули код парковског мобилијара – дрвени столови и клупе који су преживели зиму у очајном су стању, а и чини се да их нема довољно.

Ако се нешто не промени у наредним недељама, може се очекивати прави „рат” посетилаца за место у дубокој хладовини изнад плаже. Лекарска екипа Дома здравља „Земун” смештена је у руинираној дрвеној колиби и просто је за не веровати да ће ту остати до краја сезоне.

Тушеви са техничком водом су постављени, али им приступ због џомбастог терена нимало није лак и безбедан. Општи утисак је да се једна од најлепших дунавских плажа још припрема за такозвани шпиц сезоне и чини се да је једино што је потпуно спремно – мост.

А тај мост већ годинама изазива супротстављена осећања код две групе суграђана – оне већинске, у коју спадају сви они задовољни што им је омиљена плажа постала лако доступна, и оне малобројније, састављене од чамџија паркираних низводно од понтона јер их сада пут до Лида води скроз око Ратног острва.