Од извештача „Спортског журнала”

Све је било против њега, а он је опет најбољи. С друге стране мреже рекордер Вимблдона у броју титула, две меч лопте, публика у навијачком делиријуму за противника, скоро сваки одељак статистике готово потпуно на страни супарника, он без свог најбољег ударца више од пола финала…

Али, у тенису није рекет најважније оружје, него срце у јунака. То је јуче Новаку Ђоковићу донело пету вимблдонску титулу. У једном од својих најдраматичнијих финала био је бриљантан само у једној категорији – најбољи када је најтеже. Само један ударац је био на изузетном нивоу, када је срцем требало победити.

Ђоковић је тако и пети пут грицнуо вимблдонску траву, овог пута теже него икада – 7:6 (7:5), 1:6, 7:6 (7:4), 4:6, 13:12 (7:3). Када се овоме дода да је Федерер у сва три сета која је изгубио био ближи победи, онда је Ђоковићев успех још већи. Да се меч завршио са 3:0 за Швајцарца нико не би могао ништа да приговори, али Новак се никада не сме отписивати. Чак ни када не игра добро, чак ни када је његов противник ближи тријумфу.

Једноставно, његова одлучност да не изгуби меч је невероватна и граничи се с епским јунаштвима. Једно је сигурно, свет није видео оваквог тенисера и ово је велики Новаков корак ка статусу најбољег свих времена. Јер сада не само да је смањио заостатак за Федерером на четири гренд слем титуле, него има и три мање у вимблдонском салду. Додајте томе да је шест година млађи и јасно је какве су његове шансе да га претекне у оба ова сегмента.

У петом сету Централни терен Вимблдона достигао је тачку усијања. Делиријум домаће публике када је Федерер освајао поене, достизао је невероватну климакс, али Ђоковића све до самог краја ништа није могло да поремети. Његови нерви су били од челика. Федерер ноћима неће моћи да спава после овог финала. Највећу шансу је испустио на 8:7 у петом сету, када је после брејка два пута сервирао за тријумф (40:15). У првом делу је водио са 5:3 у тај-брејку, а у трећем имао сет поен на 5:4 и Ђоковићев сервис.

Није ово први пут да се Ђоковић на овакав начин извуче из Федерерових руку, слично је било у полуфиналу Ју-Ес опена почетком деценије. Швајцарац је био сушта супротност победнику. Стално је био бољи, али када год је требало материјализовати квалитет победом, нешто му је недостајало. Или је сам грешио или га је Новак надиграо.

– Ако није било најузбудљивије финале у коме сам играо, онда је сигурно једно од три најбоља, поготово јер сам играо против једног од највећих тенисера свих времена кога много поштујем – истакао је Ђоковић после победе. – Нажалост, неко мора да изгуби. Обојица смо имали своје шансе, делује нереално да сам спасао две меч лопте. Добио сам сва три тај-брејка, трудио сам се да дођем до њих – насмејао се Ђоковић.

Новак је сада стигао Борга по броју титула у Вимблдону.

– Већ сам то рекао, али кад сам био дечак и маштао да будем тенисер, ово је увек био турнир на коме сам хтео да једног дана победим. Правио сам пехаре од различитих материјала и надао се да ћу овде бити с мојим сином и породицом – показао је на Стефана, који се као и прошле године појавио после меча у ложи. – Моја супруга и ћерка су овде, у Лондону.

Такво финале никад није виђено, спектакл нерава, фантастичних потеза, преокрета, Федерер је био бољи у већем делу меча, али је Ђоковић одбијао да изгуби. Такву челичну вољу нико нема.

Федерер: Покушаћу ово да заборавим

Федерер је после меча био слика и прилика великог разочарења.

– Покушаћу ово да заборавим. Био је велики меч, дугачак, драматичан. Задовољан сам због свог тениса, али Новаку честитке. Ово је било лудо финале.

Нашалио се Швајцарац на рачун својих година.

– Дао сам шансу људима да верују да ни са 37 година није касно за највеће успехе. Дао све од себе, још стојим тако да се добро осећам за моје године.

Породица и деца су били на додели трофеја.

– Неће бити задовољни мојим пехаром, али имали смо сјајно време овде.

Јонас Бјоркман: Сензационално

Јонас Бјоркман, бивши број 5 светске листе, није крио колико је импресиониран игром у финалу.

– Сензационално! Два велика шампиона који су се борили скоро пет сати. Готово да желите обојица да победе, јер не желите да неко пати после овакве игре. Али неко мора да изгуби. Иако је Новак имао брејк у петом сету, Роџер је имао меч лопте и њега ће то болети више.

Швеђанин је истакао:

– Тај-брејкови су одлучили, Федерер је био нешто бољи, али је Новак у њима био фантастичан. Федерер је превише грешио у у сва три тај-брејка.

Може ли Ђоковић да надмаши Роџера у броју гренд слемова па чак и вимблдонских пехара?

– Могуће је, ови момци су тако добри, тако доминантни. Три момка који су фаворити на сваком слему. Ноле је најмлађи од њих и имаће прилику да игра дуже и то ће му дати шансу да их претекне обојицу

Себастијан Грожан: Историјски

Себастијан Грожан, некада 4. на свету а сада селектор Француске у Дејвис купу, овако је оценио финале:

– Историјско! Невероватно, прво 13:12 на Вимблдону. Ниво игре невероватан од обојице, играли су најбоље што могу. Новак је био бољи у тај-брејковима. У кључним поенима је био бољи, мало сам био изненађен како је одиграо други сет. Али требало је борити се с феноменалним Федерером, навијачима. Било је веома узбудљиво финале које је имало све што се може замислити.

Може ли Новак да претекне Федерера у броју највећих пехара?

– Све је ближе и ближе. Сада је два иза Рафе и четири иза Роџера. Он то жели, баш како и рекао. Жели и рекорд у броју недеља на броју 1. Млађи је од њих. Сваки пут када они играју све је боље иако је то готово немогуће замислити.

Најдуже финале

Вимблдонски рекорд финала од четири часа и 48 минута из 2008, када је Надал савладао Федерера, јуче је оборен. Новак и Роџер су на терену провели пет сати и два минута. Иако завршено са 13:12 у петом сету, ово није најдуже финале Вимблдона у броју гемова. Та част припада дуелу Федерер–Родик из 2009, када је Швајцарац победио са 5:7, 7:6, 7:6, 3:6, 16:14. То је уједно најдуже гренд слем финале.

Најдуже гренд слем финале по времену је дуел Ђоковића и Надала у Мелбурну 2012, које је трајало пет часова и 53 минута.

Пешке на тренинг

Ђоковић је на загревање за финале дошао пешке, јер живи у кући удаљеној неколико минута хода. Редари су му, наравно, проверили пропусницу, поздравивши га и пожелевши му успех. Понудили су му и да му помогну око торбе с опремом, али је наш ас то љубазно одбио.

Загревање с Анчићем

Новак је за загревање пред финале позвао Марија Анчића, бившег полуфиналисту Вимблдона из Хрватске. Њих двојица су овде играли 2006. и Анчић је победио у осмини финала.

Гренд слем трофеји

20 – Федерер

18 – Надал

16 – Ђоковић

14 – Сампрас

12 – Емерсон

11 – Борг и Лејвер

10 – Тилден

Титуле на Вимблдону 

8 – Федерер  

7 – Сампрас и Реншо

5 – Ђоковић, Борг и Л. Доерти

4 – Лејвер, Р. Доерти, Вајлдинг  

3 – Бекер, Мекинро

Остала финала

Мушки дубл: Кабал, Фара (2, Колумбија) – Мау, Вазлен (11, Француска) 6:7 (5:7), 7:6 (7:5), 7:6 (8:6), 6:7 (5:7), 6:3.

Женски дубл: Хсије (3, Тајван), Штрицова (Чешка) – Дабровски (4, Канада), Ксу (Кина) 6:2, 6:4

Микс: Додиг (8, Хрватска), Чан (Тајван) - Линдштет (Шведска), Остапенко (Летонија) 6:2, 6:3

Јуниорке: Снигур (Украјина) – Ноел (10, САД) 6:4, 6:4,

Јуниори: Мочизуки (8, Јапан) – Химено (Шпанија) 6:3, 6:2