четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Београђани одлучују о судбини Старог савског моста и наследнику „Стакленца”

За уређење две локације – дела Трга републике и будућег парка од Бетон хале до Панчевачког моста и о зеленом мосту преко Саве гласаће житељи престонице у анкети коју ће следећег месеца организовати град
Аутор: Д. Мучибабић, Д. Алексићпонедељак, 15.07.2019. у 13:00
Тржни центар на Тргу републике биће порушен (Фото А. Васиљевић)

За три градска пројекта следећег месеца биће организоване три анкете. О судбини Старог савског моста, локацији на Тргу републике коју заузима тржни центар „Стакленац” и садржајима који ће оплеменити будући линеарни парк изјашњаваће се Београђани и њихове жеље неће бити игнорисане, тврди Марко Стојчић, градски урбаниста. Гласање ће бити спроведено или на порталу града или на наменски направљеној страници на Фејсбуку, а учесници анкете осим питања имаће и графички приказ и оријентациону вредност сваког пројекта.

– Грађани ће одлучити да ли ће трамвајски мост бити пресељен у Блок 70 као веза са Адом Циганлијом или ће хтети да га изместимо на Ушће и користимо као скулптуру у којој ће се наћи угоститељски и културни садржаји. Ако буде на Ушћу, градићемо пешачко-бициклистички мост у Блоку 70 у продужетку Омладинских бригада и испод дела те улице била би подземна гаража. У анкети на Тргу републике понудићемо 10 културних намена за објекат који би требало да се гради. Пет идеја са највише гласова наћи ће се у будућем здању. Београђани ће изабрати 10 садржаја за линијски парк, простор између Бетон хале и Панчевачког моста, а десет архитектонских тимова који буду пројектовали тај парк мораће да уваже предлоге грађана – објашњава Стојчић.

Београдски линеарни парк требало би да буде сличан Зарјадје парку у Москви и Хај лајну у Њујорку (Фотографије сајт „Дилер Скофидио и Ренфра”)

Укључивање грађана у процес урбанистичког планирања на овај начин може се читати као одговор градских власти на бројне притиске и протесте махом житеља Старог града незадовољних ширењем пешачке зоне и обновом парка на Топличином венцу. Овај помак имаће смисла једино уколико буде обавеза без преседана – да сваки инвеститор пре него што почне градњу о томе обавести своје комшије и затражи њихово мишљење. А не да градилишну таблу крије као змија ноге или је чак и фалсификује, зида без дозволе, због нестручног извођења радова оштећује имовину суседа, пројекат мења у ходу грувајући више спратова него што план за тај део града дозвољава...

„Стакленац” привремено три деценије

„Стакленац” је подигнут на основу привремене грађевинске и употребне дозволе са роком трајања од десет година као замена за друге привремене објекте – металне киоске који су до 1988. године били на том месту. У то време реконструисано је и Народно позориште јер је требало улепшати град за самит Покрета несврстаних 1989. године. Изградња ТЦ „Трг републике” поверена је „Енос Енергопројекту” који је финансирао тај посао, био извођач и пројектант објекта са стакленом фасадом. Локали су продавани за по 4.000 тадашњих немачких марака. Годинама се наговештавало рушење „Стакленца”, а да власници локала, како тврде, никада нису добили званично обавештење да ће он бити сравњен са земљом. Званична потврда да ће стаклене ноге тржног центра попуцати стигла је пре четири године победничким решењем урбанистичко-архитектонског конкурса за уређење Трга републике које на том месту предвиђа културно здање од око 15.000 квадрата са галеријама, књижарама и салама за конференције, док би испод њега требало да буде гаража са 500 паркинг места. Без обзира на то што архитекте на тој локацији нису предвиделе оперу или балет, у августу 2017. тадашњи градски урбаниста Милутин Фолић наговестио је да су у игри „опера, балет и галерија па чак и комбинација неких од тих садржаја. Та вест тада је обрадовала заговорнике иницијативе старе пола века да се на том месту нађе баш такав објекат. За то се борило и Удружење „Опера на Тргу републике” са Живаном Сарамандићем на челу. Оно је прихватило пројекат архитекте Милана Палишашког који је на Платоу Зорана Ђинђића предвиђао и галерију и оперу. Здање опере, према његовој замисли, имало би сцену, гледалиште и гардеробу и било би повезано подземним пролазом са Народним позориштем. Новије амбиције за простор данашњег Платоа Зорана Ђинђића и „Стакленца” у фокус су ставиле галерију за коју је пре 16 година организован конкурс, а опера је одбачена јер се сматрало да је простор недовољно велик за такву зграду. Победнички рад подигао је медијску прашину и сукобио архитекте и зато не чуди што се решење за тај део Трга републике тражи дуже од шест деценија.

Овај помак у урбанистичком планирању имаће смисла једино ако буде обавеза без преседана – да сваки инвеститор пре него што почне градњу о томе обавести своје комшије и затражи њихово мишљење

Линеарни парк и надметање домаћих бироа

Америчка компанија „Дилер Скофидио и Ренфра” која је почетком године била у игри за израду мастер плана за будући линеарни парк од Бетон хале до Панчевачког моста могла би да буде консултант, али не и главни играч у послу, сазнаје „Политика”. Пројекат од 47 хектара биће подељен на десет целина и сваку од њих разрађиваће 10 српских бироа са архитектама млађим од 40 година. Донираће га Новак Ђоковић, Милан Беко, Светска банка и УНДП (Програм Уједињених нација за развој). Интерес да учествују у овом послу најпознатији српски спортиста и бизнисмен имају јер Ђоковић поседује Тениски центар „Новак” на траси будућег парка, а Беко Луку Београд чију трансформацију годинама најављује и не може да започне док не оконча спор око власништва над земљиштем који води са градом.

Нови лучни мост спојиће леву и десну обалу Саве

За сређивање око пет километара уз обалу Саве и Дунава град није расписао конкурс, али својеврсна утакмица биће организована када је реч о избору домаћих бироа који ће оплеменити будућу рекреативну и забавну зону.

Београдски линеарни парк требало би да буде сличан „Хај лајну” у Њујорку који су потписали „Дилер Скофидио и Ренфра” претварајући у парк напуштену деоницу централне њујоршке пруге на западној страни Менхетна у дужини од око три километра, а годишње га посети неколико милиона људи. Тај архитектонски биро, између осталог, реконструисао је и „Зарјадје” парк у централном делу Москве.

Од спратног озелењеног моста до селидбе на нову локацију

Селидба Старог савског моста и градња новог и већег лучног на његовом месту неће бити овог лета иако је прошле године најављивано да ће тај посао почети чим се успостави трамвајски саобраћај преко Моста на Ади. Од градње новог моста се није одустало, али она као и селидба Старог савског моста неће почети пре 2020. Подизање новог лучног моста са више саобраћајних трака финансираће предузеће „Београд на води”. Израда планског документа, техничке документације за нови мост и реконструкцију старог је у току, што такође финансира „Београд на води”.

Да ће Стари савски променити изглед, односно да ће он бити „обнављан” постало је извесно 2016. када је тадашњи градоначелник Синиша Мали, инспирисан посетом Техерану, најавио да ће попут Моста природе у главном граду Ирана преуређени лучни Савски мост имати два нивоа, више трака и да ће бити озелењен. Мали је тада уверавао да ће бити сачуван препознатљив зелени лук и да ће обнова моста почети 2017. Али уместо тога, померани су рокови за почетак радова и мењани планови.

Стари савски мост (Фото Д. Јевремовић)

Почетком 2017. јасно је било да ће бити уклоњен стари мост и да ће се градити нови на његовом месту. Тада је и најављено да ће стари бити исечен и пресељен у деловима на нову локацију – Земун или Аду Циганлију. Градски оци наводили су да је градња новог моста неопходна јер су стубови старог подигнути на дрвеним шиповима, а споран им је био и пловни пут. Стручњаци, чије су сугестије надлежни игнорисали, указивали су да је и Венеција подигнута на таквим стубовима па није потонула, као и да челични мостови могу лако да се проширују. У међувремену, град је организовао изјашњавање грађана о томе где би волели да се стари мост пресели. Одлука је, према тврдњама градских отаца, била најближа томе да он буде веза Новог Београда и Аде Циганлије.

Почетком 2018. најављено је и да ће ЦИП до краја те године завршити идејно решење за нови мост, али и да ће у међувремену да утврди најбољи начин за демонтажу Старог савског моста, његово чување и пресељење.

У више наврата 2018. неуморно се причало да ће селидба старог моста и почетак радова на новом кренути чим се Мост на Ади оспособи за трамваје. Рок за завршетак трамвајских шина на најмлађем савском мосту је испоштован, али уочи завршетка тих радова постало је извесно да ће се још сачекати са градњом новог лучног савског моста и селидбом старог.


Коментари9
65ca8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihailo
Ne dirajte most ! To je jedini sačuvan most koji je izgradio Wehrmacht, i samim tim je od velike istorijske i kulturne važnosti
Priznanje učitelju Zariću kao i M.Pupinu
Gde god da most bude prebačen zaslužuje da ponese ime " Most učitelja Zarića " ili neki sličan naziv koi sadrži ovo prezime i direktno asocira na podvig tog čoveka ( ovako predloženo moguće je da izgleda i najjednostavnije?) . Govorilo se od zlonamernih, da okupatorima u Bgd u drugom ratu nije pretila nikakva opasnost. Ovaj Beoograđanin spasao je most po cenu ugrožavanja sopstvenog života od miniranja snaga III Rajha u povlaćenju.
Београђанин, један од многих
Одлучивао сам да ли ћемо Савски Амфитеатар поклонити арапима, као и ПКБ. Одлучивао сам да ли ћемо аеродром поклонити французима. Одлучивао сам да превоз у Београду наплаћују турци, а метро граде французи. Одлучивао сам да се између Калемегдана и приватног тржног центра гради жичара. Ако сам у свему овоме учествовао, мртав трезан, а нисам то сањао, ред је да учествујем и у одлучивању о старом мосту и кокошињцу на тргу.
Milos
Ali nisi nista po tom pitanju uradio a sve te stvari koje si nabrojao su se raspadale i trunule, a ti se nisi ni jednoga trenutka zapitao, zasto nam decenijama zvrji prazan Prokop, Savski amfiteatar ruglo , metrou ni traga ni glasa, prevoz raspadnut sistem. Nego ste se sada svi nasli iznenadjeni, uh kako to? E pa tako. Neko nesto radi, a ti se i dalje cudi. I aerodrom nije poklonjen kao ni PKB. Neistina. I to je tvoj stav, ne mnogih. I proveri malo svoj pravopis. Savski amfiteater.
Препоручујем 2
Ja
A niste pitali sta mislimo.o pesackoj zoni i ukidanju trolejbusa?
Bane M.
Gospodo iz gradske vlasti - OKANITE SE BRE VIŠE OD UŠĆA !!! Pa zar ga niste dovoljno unakazili sa nepotrebnim betoniranjem i preširokim stazama. Kakav bre most na ušću i to još da se pretvori u nekakve kafančine. Pa zar Beograd nema dovoljno kafana, splavova itd. itd.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља