субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Међу одликовањима САНУ и „Политикина” награда

Најмлађа ризница Архива САНУ чува више од хиљаду домаћих и страних ордена, медаља, споменица, плакета, значки, повеља...
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 15.07.2019. у 12:44
(Фотографије А. Васиљевић)

Дошли сте у прави час да сликате примопредају, рекао је екипи „Политике” Борко Масалушић, историчар-архивиста, пожелевши нам добродошлицу у Збирку одликовања Архива Српске академије наука и уметности. Потрефило се да ту, на улазу, затичемо академика и сликарку Милицу Стевановић у својству дародавца, док збирци предаје своја знамења и признања, као и одличја свог оца Борислава, психолога, који је такође био академик.

Накнадним увидом ће се испоставити да је међу Миличиним признањима и награда „Политике” за сликарство „Владислав Рибникар”, која јој је додељена седамдесетих година прошлог века. Тако је и диплома најстаријег листа на Балкану постала део најмлађе ризнице Архива САНУ, заједно с више од хиљаду домаћих и страних ордена, медаља, споменица, плакета, значки, повеља, награда и других одличја додељиваних Академији, њеним члановима и знаменитим личностима српске историје.

Стотинак предмета из збирке је од прошле године представљен у палати САНУ у Београду, на сталној изложби, чији су аутори Борко Масалушић и кустос Галерије САНУ Жаклина Марковић.

Највећи део поставке чини 18 знамења др Милана Јовановића Батута, који, занимљиво, није ни био члан САНУ. Међу њима је неколико ордена Белог орла, чехословачки Орден Белог лава трећег степена, али и Национални орден Легије части – најпознатије светско одликовање које је 1802. основао Наполеон. Масалушић открива да су Батутова одликовања деценијама чамила у неусловним просторима. Тек по преласку под окриље Архива САНУ су рестаурирана и данас су најстарија у збирци.

„По години уручења, најстарији је Орден књаза Данила Првог трећег степена, додељен Батуту приликом службовања у Црној Гори од 1880. до 1882. године. То је најпознатији црногорски орден, који је 1853. основао књаз Данило Први Петровић Његош. За време књаза Николе Петровића добио је коначни изглед. Додељиван је до 1916. а добили су га, између осталих, Вук Караџић, Никола Тесла, Николај Други Романов”, истиче Масалушић.

Ту је и Орден Светог Саве првог степена, додељен Батуту 1927. године. Историјат тог одличја, које је утемељио краљ Милан Обреновић 1883. године, сведочи о бурној прошлости нашег поднебља. Наиме, после смене династија 1903. с њега је „скинут” монограм краља Милана, а стављена је само година кад је установљен. Сличан, новији пример јесу два типа партизанске споменице. Први тип тог одликовања, додељен Владу Стругару, потпуно је другачији од другог, који је понео Бранко Ћопић.

„До 1946. партизанска споменица је израђивана у Москви. После сукоба Југославије и СССР-а се то променило, а усвојен је и њен нови изглед, чиме је и визуелно затрт траг одличјима израђеним у Москви. Зато је први тип изузетно редак”, објашњава Масалушић.

Знак првих чланова ЦКА, додељен 1937. године

Међу личностима чија су признања на поставци су и Данило Киш, Драгослав Срејовић, Владета Јеротић, Василије Крестић, Дејан Медаковић... Изузев највиших знамења Србије, југословенске монархије и социјалистичке Југославије, ту су и страна одликовања, попут оних додељених академику и светски чувеном хирургу Исидору Папу: Орден Британске империје другог степена, који му је уручила краљица Елизабета Друга, национална одличја Египта, Туниса, Марока и судански Орден Два Нила првог степена. Масалушић каже да је сређивање Паповог ордења за изложбу био посебан изазов.

„Без документације, односно повеља које обично иду уз ордене, нисмо знали о тим одликовањима чак ни њихов тачан назив, ни земљу порекла. Онда смо истраживали и дошли до тих информација, без којих би одличја била готово неупотребљива”, каже Масалушић.

Најбројнију групу чине признања додељена САНУ – медаље и плакете академија наука СССР-а, Шведске, САД, Индије, Словачке, Немачке, Универзитета „Ломоносов”, Карловог универзитета у Прагу... Најзначајнији је Сретењски орден првог степена, додељен 2017. поводом 175 година постојања САНУ. Ту су и знамења која је САНУ уручивала члановима, а прави раритет је „Знак правих чланова Српске краљевске академије”, додељен 1937. редовним академицима у част 50 година од оснивања. Ово одличје аутора Душана Јанковића је израђено у париској радионици „Артис Бертран” – једној од најцењенијих у Европи тога доба. И многа друга одличја из Збирке одликовања Архива САНУ су настала под ауторством домаћих и страних врсних вајара и архитеката, као што су Небојша Митрић, Михаило Валтровић, Јосеф Шејност, Пол Марсел Даман, Емилио Греко, Ханс Кутенсторфер... Захваљујући томе, ова ризница, осим историјске и културне, има и значајну уметничку вредност.

Kонзерваторско „лечење” предмета

Збирка одликовања Архива САНУ створена је 1997. на иницијативу његовог управника, академика Василија Крестића. Идеју су прихватили академици Дејан Медаковић, Александар Деспић, Мирослав Пантић и Војислав Ј. Ђурић. Тако је при Архиву основан Кабинет за медаље, који је, захваљујући дародавцима, прерастао у засебну збирку. Пре него што је део фонда освануо на поставци, на иницијативу генералног секретара САНУ академика Марка Анђелковића, целокупна ризница је сређена. Тај пројекат, који су извели Борко Масалушић, Жаклина Марковић и Мирослав Јовановић, подразумевао је каталошку обраду, груписање одликовања, конзерваторско „лечење” појединих предмета, њихово фотографисање... Том приликом је настао и сајт Збирке одликовања Архива САНУ – импозантна база података, чија је скраћена верзија доступна и у изложбеном простору, који је за посетиоце отворен радним данима од осам до 15 часова.


Коментари2
53115
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миле Станић
Лепо!
професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Предивна збирка која говори не само о историји САНУ него и о историји српског народа. Даће Бог да једног дана САНУ визуализује и организује поставку "Светска научна открића академика САНУ и виђених Срба". У том смислу сигурно ће бити начина да се српски народ одужи и арх. Пеђи Ристићу, који је при ископавању Лепенског Вира одбранио принцип кружног исечка и круга по којем су тадашњи житељи схватали свет (али и круг-вир као средство прелаза ДанВенијума/ДанУбиуса/ДунаВ-а) а и данас граде храм.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља