четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:27

Мирослављево јеванђеље делило судбину народа

понедељак, 15.07.2019. у 14:16
Мирослављево јеванђеље (Фотодокументација „Политике”)

У „Политици” од 11. јула објављен је текст „Још се договара датум повратка листа Мирослављевог јеванђеља у Србију”.

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српскословенске писмености из 12. века. У њему су упоредо заступљена два ондашња српска правописа: зетско-хумски и рашки. Настало је 1185. године, по наруџбини захумског кнеза Мирослава (1168–1171), једног од четворице синова рашког великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањића (1113–1196), за потребе задужбине кнеза Мирослава и Епархије хумске Српске православне цркве. Представља превод грчког богослужбеног Јеванђеља цариградске цркве Св. Софије. Највећи део јеванђеља дело је преписивача Григорија Дијака, дворског писца кнеза Мирослава. Преписивање је трајало седам година, а Григорије је самостално написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима.

Руски архиепископ Порфирије Успенски, одушевљен Јеванђељем, исцепао је 1845. године 166. страницу (претходно је преписана) и однео је у Русију. Ова страница и данас се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.

Мирослављево јеванђеље од настанка до 1896. године налазило се у српском манастиру Хиландару, на Светој Гори, на грчком острву Атосу, кога су основали монах Симеон и син му Свети Сава 1198. године. Године 1896. поклоњено је краљу Александру Обреновићу (1876–1903) приликом његове посете Хиландару. Од тада, Мирослављево јеванђеље је пролазило кроз невероватан и загонетан пут и често било угрожено.

При повлачењу српске војске, краља Петра И и престолонаследника Александра Карађорђевића и Владе Србије ка југу Србије, због надирања непријатељске војске у Великом рату, понета је и дворска архива најважнијих књига, списа и других државних докумената које је требало сачувати. У Крушевцу, 5. октобра 1915. године, краљ Петар И наређује Добросаву Ружићу, сенатору и дворском библиотекару, да прегледа и издвоји најважнија документа из дворске архиве која су морала да буду сачувана по сваку цену. У једном дрвеном сандуку Ружић проналази Мирослављево јеванђеље и предаје га престолонаследнику Александру Карађорђевићу. Захваљујући томе, Мирослављево јеванђеље је проживело Албанску голготу као и српска војска. На Крфу је чувано у Главној државној благајни, до 1918. године. По завршетку Великог рата чувано је у Музеју кнеза Павла. Мирослављево јеванђеље данас се чува у Народном музеју Србије у Београду, а отцепљени лист у Библиотеци Санкт Петербурга.

Организација УН за образовање, науку и културу (Унеско) уврстила је 2005. године српско Мирослављево јеванђеље у своју Библиотеку 120 највреднијих дела која је створила људска цивилизација.

Љубомир Ив. Јовић,
правни саветник у пензији


Коментари14
eb6f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Dobra intelektualna diskusija ali od strane G. Lekica jer nudi cinjenice. Olujic (malo neozbiljan nadimak) nudi jednu te istu recenicu zasnovanu na?
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Marko, (da ne ulazimo u ozbiljnost nadimka koji nosim već 70 godina) ja samo pokazujem da „činjenice“ dr Lekića u originalima naprosto NE POSTOJE, tačnije da postoje kao nekoliko vekova kasnije/naknadno dodate, dopisane, upisane, lažno prevedene, lažno prepisane... u originale!
Препоручујем 0
DAN
Treba da kažete da je kralj Aleksandar Obrenović platio dugove Hilendara i da je kao zahvalnicu dobio Miroslavljevo Jevanđelje koje su hteli da kupe neki Ruski bogataši. Posle nekoliko godina je ubijen isto kao i njegov imenjak Karađorđević, kasnije, po primanju iste knjige !
др Милан Лекић
Српски народ у време када је настало Мирослављево јеванђеље (МЈ), није имао два правописа, већ један – српски. Стефан Немања је до 1166. био жупан Раса (најисточнија гранична српска провинција), а од 1166-1195. као велики жупан српски (потом и сви српски краљеви и цареви) владао је Далмацијом, Босном, Захумљем, Травунијом, Диоклијом, Расом и цијелим Илириком (Теодосије, изд. 1794., Беч). МЈ је писано средином 12в. у манастиру Св Петра и Павла у Поповом пољу код Требиња...
Dragomir Olujić Oluja
dr Lekiću, morate čitati ORIGINALE – kod originalnih Porfirogenita i drugih nema Srba i Srbije, ima Sclava i Sclavinije (u onovremenim prevodima Slovina, naroda Slovinskog, Slovinije), a Srbi, Srbija, Srpsko carstvo, srpske zemlje... se pojavljuju u mnogo kasnijim prepisima, „prevodima“, „kritičkim“ izdanjima...!
Препоручујем 0
др Милан Лекић
Госп. "Олујић" - Теофан, Нићифор, Порфирогенит, Скилица, Комнина, Хонијат говоре о Србима - морате читати. Неки српски романтичари, политичке коректности ради, и у 18в. и данас, поменуте Србе и Србију у византијским изворима преводе са Рас и Рашани. Очигледно нисте читали Liber Statutorum Civitatis Ragusii compositus anno MCCLXXII (имају га САНУ, Народна библ. Србије, Филозофски), зато не знате за "Закон о Србима" у њему. "Српској земљи" и Србима-Далматима Алексије III поклонио је ман. Хиландар.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља