недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Бањалука одбија закон о негирању геноцида

Српске представнике увредио став Валентина Инцка да неће обићи српска стратишта док у РС не признају да се у Сребреници догодио најстрашнији злочин против једног народа
Аутор: Младен Кременовићуторак, 16.07.2019. у 11:03
(Фото EPA-EFE/Fehim Demir)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – И овог јула је обележавање годишњице страдања у Сребреници било повод за политичка превирања. Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко је на комеморацији у Поточарима најавио да ће се залагати за то да се у Парламенту БиХ донесе закон о забрани негирања геноцида. Оценивши да ћемо „идуће године сигурно имати такав закон” јер се на томе већ ради, Инцко каже како „неки желе да није било геноцида”. „Тога нема у цивилизованом свету”, каже он.

Почетком године Република Српска установила је међународну комисију која би до наредне године требало да истражи страдање свих народа у Сребреници и око ње за време рата. Званичници из Бањалуке подсећају на то да у РС нико не спори да се у Сребреници десио страшан злочин. Као разлог за успоставу комисије, сем нових сазнања, навели су то да претходни извештај Владе РС, који је поништен, није у обзир узео српске жртве, већ само бошњачке.

Бањалучки медији преносе став Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ да ће озбиљно почети размишљати о томе да своје присуство на комеморацијама невиним српским цивилним жртвама у Подрињу подигну на виши ниво када се „за то створе услови”, то јест „када поједини говорници престану негирати да се геноцид десио у Сребреници, глорификовати ратне злочинце, ширити говор мржње, те говорити против БиХ”.

„Пијетет се одаје жртвама, а не зато што су неки политичари овакви или онакви”, прокоментарисао је за „Евроблиц” Ненад Стевандић, посланик у Парламенту БиХ. Подсетио је на то да су српски председници, из Србије и РС, долазили у Сребреницу.

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик у свему томе види намеру да се минимизирају српске жртве и да се фаворизирањем приче о страдању Бошњака у Сребреници, тиме што се говори да је то геноцид, створи мит који треба да изгради идентитет тог народа.

„Сада и Европа тражи забрану негирања геноцида зато што нису сигурни да чињеницама то могу да покрију”, рекао је Додик за „Глас Српске”. Српски делегат у Дому народа парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је да представници међународне заједнице треба да знају да постоје разлози из којих српски представници у институцијама БиХ никада неће моћи прихватити закон о забрани негирања геноцида и истиче да ту одредбу у своје законодавство нису увеле многе земље, међу којима ни Велика Британија, Француска, Данска, Ирска и Шведска.

„Најбоље је о томе рекао португалски генерал Карлос Мартинез, који је био заменик шефа мисије војних посматрача у БиХ и Хрватској. Он каже да није било геноцида у Сребреници јер није било предумишљаја јер, да је постојала геноцидна намера, Војска РС би затворила сребреничку енклаву тако да нико не може побећи, а уместо тога остављени су коридори за повлачење Бошњака”, оцена је Мајкићеве.

Високи представник у БиХ Кристијан Шварц Шилинг наметнуо је 2007. године закон који је дефинисао да ће Меморијалним центром у Поточарима код Сребренице управљати БиХ. У једној од политичких акција, бошњачки одборници Скупштине општине Сребреница су неколико месеци пре тога резолуцијом усвојеном без српских одборника затражили издвајање те општине из РС.


Коментари14
27ef4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стојан Протић
НИЈЕ било геноцида!?!
Београђанин
Колико је Срба страдало у Јасеновцу а колико Муслимана у Сребреници? Колико је Срба страдало на Косову и Метохији а колико Муслимана у Сребреници? Колико је укупно Срба убијено током рата а колико је Муслимана у Сребреници? Колико је Срба убијено у Републици Српској Крајини а колико је Муслимана у Сребреници? Над Србима се и даље одвија процес геноцида, можда не више директног али дефинитивно индиректног. А свако ко хоће да забрани негирање геноцида значи да има нешто да сакрије.
zoran
Republika Srpska treba da donese pod hitno Zakon o zabrani spominjanja Srebrenice! Uvesti kaznu strogog zatvora i novcanu kaznu od 100000 km i sav novac usrerediti na odrzavanje groblja palih u selu Kravica i cele Bratunacke teritorije!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Тражиш им лепо да се изјасне о томе како је "хрватско цвијеће" клало под усташким симболом све српско од 1941-45, како су клали по српским селима у Подрињу 1992, шта је са Казанима..., па да онда видимо шта ћемо са "законом". Ништа више у рукавицама!
Леон Давидович
У Другом светском рату убијене стотине хиљада Срба од предака неких данашњих Бошњака. Бројна места у окружењу тадашњих муслимана остала без и једног Србина. И то није било довољно да се прогласи геноцид над Србима. Цела регија западне Б. Крајине 1995. остала без Срба и то није довољно да се прогласи етничко чишћење Срба. Убиство више хиљада Бошњака у великом злочину по оном што је дефиниција геноцида не може имати размере геноцида већ великог злочина.
Mehmed Rakovac
Znao sam pročitati komentare koji su jako dobri a vi ste potpisnik. Preporučujem vam knjigu Vladimira Dedijera - Genocid nad Muslimanima. Ako ovo, što vi pokušavate opravdati, nije nastavak događaja iz navedene knjige, ne znam koji intelektualni nivo treba dostići da se objasni ISTINA. Naša zajednička prošlost na Zapadnom Balkanu je, izuzimajući period 1946-1991.godine, strašno krvava. Prošlost ne možemo mijenjati ali možemo sankcionisati ubice koji se kreću i žive među nama.
Препоручујем 0
Trifun
@милутин Када је 1945. решавано национално питање у Југославији pitali su se Brozovi komunisti.Najvecu izdaju svog naroda pocinili su srpski komunisti.Pristali su na maksimalisticke ciljeve Hrvata,Slovenaca,muslimana,Crnogoraca,Albanaca..Sve na stetu Srba,koji su dali najveci doprinos pobedi i cije su zrtve bile najvece.Zato se raspadom SFRJ otvorilo srpsko nacionalno pitanje.Svi,osim Srba,su zadovoljni AVNOJevskim granicama:Ostvarili su svoje maximalne nacionalne ciljeve,pomognuti sa "zapada"..
Препоручујем 38
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља