субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

„Златна палма” француском филму „Између зидова”

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 25.05.2008. у 22:00
Лоран Канте (Фото АФП)

Од нашег специјалног извештача

Кан – Синоћ се догодило нешто незапамћено у историји светских филмских фестивала. Филм који је приказан буквално последњи, и то завршног фестивалског дана, освојио је „Златну палму”, па ће 61. канско издање остати заувек запамћено по „палми изненађења”.

Реч је о изврсном ангажованом филму „Међу зидовима” (енглески превод филма је „Разред”) француског редитеља Лорана Кантеа, који се у причи смештеној у један школски разред, у париском предграђу, бави међурасним тензијама, анализом породичног и социјално-друштвеног стања француске нације. У филму играју натуршчици, деца различитог порекла и корена (афричког,азијског, европског) која су заслужила признање за ансамбл–глуму. Вредности филма препозналису и публика и жири на чијем је челу ове године био амерички глумац и редитељ Шон Пен.

Тријумф Кантеа (један од три француска редитеља који су се такмичили ове године) сасвим је заслужан, а програмирање приказивања његовог филма на самом фестивалском крају представља један од лукавијих и едукативнијих потеза фестивалског челника Тијерија Фремоа који као да је желео да докаже свим незадовољним редитељима досадашњим програмским распоредом да и последњи приказани филм може да победи.

На овогодишњем фестивалу тријумфовали су и Италијани. Фестивалски Гран при освојио је (помало ипак изненађујуће) Матео Героне за филм „Гомора” о напуљској мафији, рађен према истоименом бестселеру Роберта Савијана, док је његовом колеги Паулу Сорентину припао PrixduJury за изврстан филм „Il Divo”, комично-фарсичну хронику о личном и политичком успону и паду италијанског премијера Ђулија Андреотија.

Награда за најбољу режију заслужено је отишла у руке турском сценаристи и редитељу Нурију Билге Чејлану за изврстан поетски филм „Три мајмуна” који је био приказан првих дана фестивала.(/slika3)

Наградаза најбољу мушку улогу очекивано је и заслужено припала Бенисију дел Тору за тешку и сложену улогу Ернеста Че Геваре у епском филму „Че” Стивена Содерберга, док је награда за најбољу женску ролу припала глумици Сандри Корвелони за улогу мајке у филму „Linhadepasse” (фудбалска игра коју ми зовемо коцкице) бразилског редитељског пара Валтер Салеш и Данијела Томас.

Награда за најбољи сценарио припала је белгијској браћи Жан-Пјеру и Луку Дардену, двоструким добитницима „Златне палме”, за причу из филма „Лорнино ћутање” у којем је сјајну улогу остварила албанска глумица из Приштине Арта Доброши, док је специјална награда жирија 61. канског фестивала почасно припала Катрин Денев и Клинту Иствуду.

„Златну камеру” за најбољи дебитантски филм освојио је британски редитељ Стив Меквин за „Глад” као и награду критике за најбољи филм у програму „Известан поглед”, док је млада руска редитељка Валерија Германика добила специјално признање за дело „Све је умрло а ја остадох”.

Награда за најбољи кратки филм отишла је у руке румунском редитељу Маријану Крисану за „Мегатрон”, док је победник „Синефондасиона” филм „Анатема” младог израелског редитеља Елада Кеидана.

Иначе, још јуче су проглашени добитници награда за најбољефилмове у програму „Известан поглед”, о чему је ове године одлучивао жири предвођен турским редитељем Фатихом Акином. Победници у овој селекцији су казахстански филм „Тулпан” Сергеја Дворцевоја и јапански филм „Токијска соната” Кјоши Куросаве.Мађарски редитељ Корнел Мундруцо за филм „Делта” освојио је награду жирија критике за најбољи филм у главном програму.

У самој фестивалској завршници био је приказан и нови филм Вима Вендерса „Снимање у Палерму”, посвећен Антонионију и Бергману, поетско-оноричка расправа о смрти и променама у самој природи фотографије и филма, нестанку филмских анђела. (/slika2)

На 61.канском фестивалу као највољенији филм остаће запамћен „Вики Кристина Барселона” Вудија Алена (приказан ван конкуренције), највећу медијску пажњу и обожавање публике без сумње су освојили Анђелина Џоли, Марадона и Тајсон, који су бацили у сенку чак и легендарне Харисона Форда, Спилберга, Клинта Иствуда, Шерон Стон и Мадону.

Филм Емира Кустурице „Марадона”, који је био приказан ван конкуренције у главном програму, побрао је овације, изазвао највеће контроверзе и један је од филмова који се најбоље продавао на канском маршеу на којем су ове године веома лоше прошли, невероватно али управо, амерички филмови. То многи виде као добар знак будућих репертоарских промена на глобалном биоскопском плану.

У мору нових филмских дела из читавог света доминирали су они са изузетно снажним социјалним ангажманом, који су сведочили о огромним класним разликама и сиромаштву које влада данашњицом. Зато је на фестивалу парадоксално било гледати светски џет-сет, филмске и привредне тајкуне, звезде, политичаре и медијске магнате, како одевени у смокинге и скупе хаљине са отвореним леђима, по прилично свежем и кишном времену, улазе преко гламурозног црвеног тепиха у дворану у којој их очекује филм о социјалној беди, расним и друштвеним тензијама на Сицилији, Филипинима, у Белгији, Француској, Турској, Израелу...

Свечаном доделом награда и пројекцијом комичног филма „Шта се управо догодило” Берија Левинсона с Робертом де Ниром и председником жирија Шоном Пеном, о бахатости холивудских продуцената и њиховој вези с Каном, синоћ је завршен 61. кански фестивал.

По свеукупном квалитету виђених филмова било је ово једно од његових берићетнијих и „револуционарнијих” издања.


Коментари1
e3573
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan iz Pariza
... Scenarista je bivsi profesor, i bivsi komunista, pardon socijalista, a ti su najgori. Covek je imao obraz da kaze "da je ponosan sto u njegov cas nema ni jednog francuza" u stilu da je ponosan sto francuska nacija polako ali sigurno nestaje u korist musliamanske-africke imigracije, ..."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља