среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Човек као модел света

Цртеж „Витрувијев човек” био је најважнији експонат на изложби у галерији академије у Венецији, поводом пет векова од смрти Леонарда да Винчија
Аутор: Биљана Лијескићсреда, 17.07.2019. у 20:00
Цртеж „Витрувијев човек” из 1487.

Специјално за „Политику”
Венеција – Издвојен у посебној витрини полукружног облика, дискретно осветљен и заштићен стаклом, „Витрувијев човек”, оригинални најпознатији цртеж Леонарда да Винчија, настао 1487. године, доминирао је у галеријској сали 23 у Академији лепих уметности, смештеној на каналу Гранде, у Венецији. Ово велико дело по значају, малог формата, власништво академије, на поставци „Леонардо да Винчи: Човек као модел света”, деловало је крхко и прозрачно. Управо зато брижљиво се чува и излаже искључиво у специјалним приликама, баш као и овог пута, када је од априла до 14. јула, поводом обележавања пет векова од смрти Леонарда (1452–1519), сликара, вајара, градитеља, изумитеља, било најважнији експонат. Бројни туристи из свих делова света су се тискали да виде оригинална остварења, а обезбеђење није дозвољавало посетиоцима не само да употребе мобилни телефон већ ни да га држе у рукама.

Академија је представила овим поводом око двадесет пет аутографских листова Да Винчија, цртеже који документују његова научна истраживање с проучавањем пропорција људског тела, ботанике, оптике, физике, механике, оружја и скица за неке слике, као што су студије за чувену битку код Ангијарија или „Света Ана, Богородица и дете”. Обухваћене су битне фазе стваралаштва ренесансног уметника и његових ученика, почевши од две студије пастира из младости до три женске фигура које се приписују француском периоду и крају Леонардовог животног пута. Већина експоната је власништво академије, а неки у мањем броју позајмљени су из иностраних институција.

Венецијанска академија с најавом изложбе посвећене Леонарду (Фото: Б. Лијескић)

Зашто је „Витрувијев човек” добио централно место објашњавају и кустоскиње Аналиса Периса Торини и Валерија Полето, истичући да је управо у овом делу Леонардо показао своје схватање човека као „огледала универзума”, природе, света и изразио тежњу за савршенством и хармонијом.

У овом цртежу је Леонардо успео да обухвати математику, религију, филозофију, архитектуру и уметност, искористивши идеје славног римског архитекте Витрувија из 1. века пре н. е. како би решио проблем квадратуре круга, метафорично користећи мушкарца као површину за оба облика. Тушем на папиру нацртао је фигуру мушкарца у два положаја који се преклапају, с раширеним рукама у једном и раширеним рукама и ногама у другом положају, око којих су описани кружница и квадрат. Тако је створен чувени цртеж који се још назива „Закон пропорције”. Уметник је покушавао да пронађе савршену везу између човека и природе и то се види у његовим анатомским цртежима. Веровао је да састав људског тела одговара саставу свемира.

– Ко не познаје врхунску извесност коју нуди математика, храни се збрком – говорио је Леонардо. А потом је на „Витрувијевом човеку” показао како би требало да изгледа тело мушкарца. Рецимо, човеков длан има ширину четири прста, стопало ширину четири длана, висина човека износи четири корака односно 24 длана, а дужина човекових раширених руку једнака је његовој висини.

Најпознатија Леонардова дела су „Мона Лиза” и „Тајна вечера”, а заступао је у сликарству технику „кјаро-скуро” која је одражавала посебан однос светла и сенке.

Ове године читав свет обележава 500 година од смрти Леонарда, а у Италији се посебно у већим центрима попут Рима, Милана или Фиренце одржавају изложбе у његову част. И у мањим италијанским градовима су организоване поставке које се односе на историјски тренутак у ком је славни уметник стварао. Бурна је била историја италијанских република и грофовија у току ренесансе и она је веома утицала на Леонардов живот. Када су Французи збацили Лудовика Сфорцу, војводу у Милану, уметник је морао да оде у Венецију, затим у Фиренцу, где је био у служби Чезара Борџије као војни архитекта, потом у Рим, био је и у служби краља Франсоа Првог, а преминуо је у Француској у граду Амбоаз.

У тим периодима радио је на системима стварања барикада како би се заштитили градови, на систему промене тока реке Арно, покушао је да конструише машине које лете. Направио је нацрт моста за султана Бајазита Другог, који га је одбио сматрајући немогућим уметников план. Једна таква поставка с историјском тематиком и посебним освртом на Леонардове нацрте заштите и одбране градова одржана је у Монфалконеу у општинској галерији под називом „Lungo le rotte della Serenissima”, која говори о утицајима Венецијанаца, Хабзбурговаца и Отомана у Фурланији Јулијској крајини и пројектима које је Леонардо у тим превирањима стварао. Многи његови изуми, несхваћени од савременика, данас се користе у модерној технологији, а до наших дана сачувано је око седамдесет слика овог ренесансног ствараоца.


Коментари10
f0dbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ante Suklepina
Glupo je pozivati se na nauku i univerzitete kao da je to tada postojalo u današnjem obliku.Lekari su tada više ubijali ljude lečeći ih.(čitajte Paracelzusove opise lekara).
Dragoljubpašta
Da li možda,znaš,slučajno, kako se u stvari sada ispituju novi lekovi i koliko ljudi to ne preživi ili ostane....možda ? Koliko se,sada,operacija, bezuspešnih,obavi da bi se uvela neka nova metoda-možda.Da li svi "ispitanici" znaju da su zamorčići?-to je neophodno u medicini.Od tadašnjih univerziteta nastali su ovi sada. Tačan položaj unutrašnjih organa utvrđen je kada je seciran pokojnik koji je prethodno zamrznut-tada! Tada je secirano i zamrznuto oko... u načelu, hvala im.
Препоручујем 0
Sasa Trajkovic
Renesansa ( preporod ) je posebna epoha u istoriji i umetnosti koja je ne samo u lik. umetnostima već i u književnosti ( humanizam) okrenuta NE bogu već čoveku. U Renesansi procvetala je i nauka oslobođena stega religije- dogme. Renesansni umetnik je (homo univerzales) dakle umetnici poput Leonarda ili Mikelanđela oprobali su se u različitim sferama slikarstvo, skulptura, arhitektura čiji je osnov u aritmetici, geometriji i matematici. Dakle delo Leonarda ne treba tumačiti van konteksta vremen
pragmatičar
U svoje vreme Leonardo je bio poznat samo kao ambiciozni vajar( ni to nije odradio kako treba) i konstruktor ratnih mašina, samo to. Slava u drugim oblastima došla je posle nekoliko vekova.
zoran stokic
Renesansni umetnici-inženjeri bili su društveno korisni kao vizionari, sanjari a ne kao oni koji su svoje vizije pretvorali u tehničke naprave. Ustalom takav je on bio i u slikarstvu; bio je član slikarskog ceha 47 g i uradio samo 17 slika (5 nedovršene), on je bio sinonim za umetnika-inženjera koji odugovlači i ne završava započete poslove. Leonardovi rukupisi pokazuju da su sociološki razlozi, nije imao fakultetsko obrazovanje, bio je samouk, bili ti koji su ga onemogućili da da bilo kakav doprinos nauci. Ni talenat, ni hrabrost, ni vrednoća, ni jaka volja ne mogu nadoknaditi zakasnelost u obrazovanju. Umesto naučne epistemologije (bilo koje) umesto naučnim dokazima on se koristi mešavinom objašnjenja i slika. Na 500 strana beležaka iz, na pr, statike nalaze se brojni antiteorijski nesistematski praktični recepri šta i kako uraditi. Iako je govorio da "nema sigurnosti tamo gde se ne može primeniti neka od matematičkih nauka" on se matematikom (osim četiri operacije) nije koristio.
Dragoljub
Zanimljiv opis. Da nije možda, to gledište mastera po bulonjskom receptu? (nije greška bulonjski!)Pa, čoveče, zahvaljujući takvima svet ide napred. Koliko je dela inspirisao Žil Vern, a po nekima je samo "trabunjao".
Препоручујем 1
zoran stokic
Neko iznese empirijisku činjenicu (da Leonadro nije studirao, premda su novi fakulteti već oko 300 god postojali u gradovima Evrope), vama se ta empirijiska činjenica ne dopada i vi tog sagovornika nazovete "stokom" i to u prostoru za "kulturu"! Vas očito umetnost, pa ni Leonardova, nije oplemenila, tužno našta ličimo i u 21 veku...
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Cane
Leonardo! Kakav je to blistav um bio. Najbolji crtac ikada, velicanstven i neprevazidjen. Uvek kad gledam njegove crteze, pa cak i reprodukcije, podidje me jeza ushicenja i radosti. Nemam reci da to opisem, njegovi crtezi su jednostavno velicanstveni. A kad gledam “Vitruvijevog coveka” oci mi zasuze...Najbolji crtez najboljeg crtaca. Taj velicanstveni crtez je bio, sada je i bice uvek malo parce papira koje predstavlja prozor u nepojmljive, velicanstvene tajne ljudskog postojanja kroz vekove..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља