четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:45
ИНТЕРВЈУ: Славица Ђукић Дејановић, министарка у Влади Србије

Много изазова на путу ка здравој животној средини

Ако би требало да издвојим нешто по чему је Србија у региону специфична и представља пример добре праксе, то би могло бити родно одговорно буџетирање, које смо увели у јавне финансије још 2015. године
Аутор: Драган Вукотићсреда, 17.07.2019. у 13:29
(Фото кабинет министарке)

Цвет феникс, српска рамонда (Ramonda serbica), с особином да, и када изгледа као да је потпуно увенуо, у додиру с водом поново наставља да цвета – одабран је да буде симбол првог Добровољног националног извештаја о напретку Србије у остваривању циљева одрживог развоја Уједињених нација, који ће данас бити представљени у Њујорку. Обновљивост и одрживост, на коју сликовито указује српска рамонда, у суштини је свих циљева зацртаних у Агенди 2030, чији је мото да нико не заостане. Седамнаест циљева одрживог развоја (ЦОР) покривају широк спектар изазова, од борбе против глади и сиромаштва до обезбеђивања пристојних услова за рад и важности заштите природе, а ово је први пут да Београд на Ист риверу представља резултате постигнуте на том плану. „Политик”, као једини медиј из овог дела Европе који је постао члан глобалне Медијске иницијативе за ЦОР Уједињених нација, овог месеца читаоцима представља ЦОР број 17, који називају и својеврсном кичмом Агенде 2030: партнерство за остваривање циљева. Будући да је у Влади Србије за координацију напретка земље на овом пољу задужена проф. др Славица Ђукић Дејановић, а управо она ће данас представити извештај о напретку, питамо је колико уопште просечан грађанин Србије разуме важност Агенде 2030.

„Чини се да када просечном грађанину Србије кажете Агенда 2030 или циљеви одрживог развоја, ти изрази су за њега далеки, више апстрактни. Али, када дамо конкретне примере и објаснимо да је овде у ствари реч о томе да, на пример, треба да пијемо безбедну, незагађену воду, да имамо бољу здравствену заштиту и право на достојанствен рад, онда то постаје разумљивије и јасније”, објашњава министарка Ђукић Дејановић за „Политику”.

Уједињене нације овог месеца у фокус пажње стављају важност ЦОР број 17, то јест партнерског деловања ради остварења циљева одрживог развоја. Како бисте ви оценили његову важност?

Циљ 17 је заправо суштина разлике између миленијумских циљева, који су претходили циљевима одрживог развоја, и саме Агенде 2030, зато што су миленијумски циљеви били конципирани тако да влада буде покретач читавог низа активности, док је суштина ЦОР да владе буду обавезне да – на путу остварења свих 17 циљева и свих 169 потциљева – укључе све субјекте друштва и развијају партнерске односе. Ту се мисли на невладин сектор, привредне субјекте, академску заједницу, медије, али и појединце. Рекла бих и да циљ 17, на известан начин, обједињује све друге циљеве.

А колико је он остварен у Србији?

На националном нивоу је ЦОР 17 почео да функционише, али имамо и уско грло кад је у питању његово остваривање, и то најпре на нивоу јединица локалне самоуправе. Повезаност доносилацa одлука у градовима и општинама с невладиним сектором и привредним субјектима још увек није довољна и у том правцу ћемо усмерити наше будуће активности.

Будући да се данас у УН представља извештај о напретку Србије у остваривању циљева из Агенде 2030, можете ли да изнесете своје главне утиске о његовом садржају? Колико је Србија напредовала?

Ако би требало да издвојим нешто по чему је Србија у региону специфична и представља пример добре праксе, то би могло бити, рецимо, родно одговорно буџетирање које смо увели у јавне финансије још 2015. године. Родно одговорно буџетирање представља примену родне анализе на јавне буџете, то јест сагледавање ефеката расподеле буџетских средстава на животе жена и мушкараца. Овде се не ради о посебним буџетима за жене и мушкарце, већ о томе да постојећа прерасподела средстава одговара потребама жена и мушкараца у једној заједници. Дo краја 2020. године сви буџетски корисници на националном, покрајинском и локалном нивоу биће обавезани да примењују принципе родно одговорног буџетирања, то јест да приликом анализе буџета и дефинисања прихода и расхода узму у обзир родну перспективу. Поменула бих и индекс родне равноправности који смо увели 2016. године као једина земља ван ЕУ, а прошле године смо други пут израдили овај индекс. Овај инструмент мери родну равноправност на скали од 1 до 100 у области рада, новца, моћи, здравља, знања и времена које одвајамо за породицу и друштвене активности. За две године смо напредовали и у поређењу с европским просеком направили смо већи помак између два извештајна периода.

А у којој области је могуће направити највећи напредак? Где смо најспорији?

Чини се, када је у питању поље екологије, да постоји много изазова на путу ка здравој животној средини. Оно што радује јесте да млади широм света, па и млади у Србији, имају више осећаја за тему екологије и здраве животне средине, а они ће ускоро бити носиоци ових активности и у својим породицама и на нивоу заједнице и државе. Ту их свакако треба подржати и даље охрабривати.

Колико су ЦОР комплементарни са претприступним преговорима које Србија води с Европском унијом?

Уколико постоји неки фактор који убрзава процес остварења циљева одрживог развоја, онда је то у случају Србије свакако оно што смо урадили на путу евроинтеграција. Процес приступања Србије ЕУ и напредак ка остваривању циљева одрживог развоја садржаних у Агенди 2030 су неодвојиви.

Споменули сте да је локал понегде уско грло када је у питању остварење циља 17. А где су градови и општине када је реч о осталим ЦОР?

Велике средине, посебно универзитетски центри, испољавају интересовање за ЦОР и комуникација на универзитетском нивоу се сама по себи подразумева. Међутим, мање средине, а посебно оне депопулационе, и оне где је доминантно рурално становништво поприлично су далеко од сазнања да ће остваривање циљева помоћи пре свега њима у подизању квалитета живота. Због тога би одмах после овог извештаја локални медији и локални доносиоци одлука требало да добију подстицај и од Међуресорне радне групе на чијем сам челу да кренемо тим путем.

А када је реч о регионима Србије?

Трудимо се да ЦОР посматрамо као целину јер су они међусобно толико повезани да остваривање било ког циља утичe мање више и на остале. Било је занимљиво када се појавила дилема да ли у Србији постоји 17 или 16 циљева одрживог развоја, због циља 14 који се односи на мора и океане. Србија нема излаз нa мора и океане, али се наше реке уливају у мора, па смо према томе врло заинтересовани и за тај циљ. Дакле, нема циља који нам није битан и кроз њихово оствaривање ћемо обезбедити боље услове за живот свих грађана у Србији.

Имате ли омиљени циљ одрживог развоја?

Поборник сам става да су сви циљеви подједнако важни, а као жена можда бих могла да кажем да ми је близак ЦОР 5, о родној равноправности, са посебним освртом на жене и девојчице и њихову равноправност. Међутим, у самом корену извештаја који представљамо у Њујорку су ЦОР 16 – мир, правда и јаке институције, као и ЦОР 17. Наш извештај је мало авангардан и атипичан – поменули смо све циљеве, али смо акценат ставили на младе и на већ помињанe јединице локалне самоуправе. Изнели смо визију младих људи, оних до 25 година, јер ће управо они до 2030. године бити носиоци друштвених промена и носиоци друштвеног живота, а осим тога, нагласили смо и ставове Сталне конференције градова и општина.


Коментари2
82760
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
За почетак само једно питање. Колико градова, који су уз водотокове, има системе за прераду отпадних вода? Канализација је важна, јер септичке јаме, какве се код нас праве, загађују подземне токове. Земун је некад имао скоро на сваком углу бунар са пумпом и дворишта са бунарима, али када је први претворио бунар у септичку јаму загадио је и све остале. Таквих примера широм Србије има доста. И онда хоћемо здраву воду.
Zora Petrovic
Rodna ravnopravnost..hm..hm.a onda koliko mesta u Srbiji ne moze da pije vodu,kao na primer Zrenjanin,kome samo sto nije stigla voda zadnjih vise od 5 godina...a da mladi koji sad imaju 25 godina..su bitni,pa oni odlaze iz zemlje..o cemu ona to,nece u penziju doktorka ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља