среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Преминуо академик Никола Хајдин

среда, 17.07.2019. у 16:45
Фото А.Васиљевић

Дугогодишњи председник и члан Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години после краће и тешке болести, саопштила је САНУ.

Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник у три мандата - од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.

Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.

Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.

Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.

Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).

Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана „Глажње” у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

Добитник је бројних признања и награда.

„Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији”, истакли су из САНУ, преноси Танјуг.


Коментари6
69919
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milovan Savija
Večna slava,,i vi ćete ostati večni ..Kao profesor i kao čovek ...
klofuta vid
Nikola I Georgije HAJDIN....dva moja profesora davne 1974 godine.
Nenad
Večna Vam slava i hvala dragi Profesore. Imao sam sreću da uz Vašeg brata pok.Nikolu naučim puno korisnih stvari . Počivajte u miru Božijem
vojislav
Slava ,jednom od najvecih srpskih a i svetskih gradjevinskih strucnjaka.Pocivaj u miri.
Popovic Zoran
Dragi profesore, bio si legenda Gradjevinskog fakulteta zajedno sa svojim bratom Nikolom. Neka ti je laka zemlja.
Dragan Djordjevic
bratom Georgijem
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља