петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Како да српска храна стигне на стране полице

Међународни сајам висококвалитетне хране ускоро ће у Београду окупити око стотину излагача. – Добра прилика да сагледамо где смо у односу на конкуренцију
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 18.07.2019. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

За већину произвођача хране у Србији међународни сајмови су превелики трошак, због чега је „Белгрејд фуд шоу”, који ће бити организован у октобру, велика подршка њиховом развоју, изјавио је секретар Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Вељко Јовановић, најављујући ову манифестацију.

Како је пренео Танјуг, домаћи произвођачи, као и они из региона, имаће прилику да представе своје производе иностраним купцима на овом међународном сајму висококвалитетне хране, који је први пут у главном граду био организован прошле године и окупио око 80 излагача. Реч је о јединственој храни, необичним комбинацијама традиционалних и иновативних производа, која је све траженија на светском тржишту.

Према најавама, на овогодишњој манифестацији очекује се учешће сто најбољих српских и регионалних произвођача хране високе вредности. Представник Асоцијације за промоцију српске хране Милош Пејчиновић рекао је на конференцији за новинаре да треба радити више на томе да се изгради бренд и имиџ Србије у овом сектору. – Постоје велики потенцијали који су неискоришћени. Један од таквих је потенцијал висококвалитетна хране. Много може да се уради на том пољу – истакао је Пејчиновић.

Резултати прошлогодишњег сајма, како истичу организатори, били су добри, одржано је 130 састанака на којима су постигнути договори који су допринели да се српски производи нађу на полицама иностраног тржишта. – Ове године очекујемо још боље резултате, више излагача, купаца и посетилаца – наводи Пејчиновић за ову агенцију.

Директор УСАИД пројекта за конкурентну привреду Александар Павловић рекао је да су овакви међународни сајмови изузетно важни за промоцију домаће прехрамбене индустрије, али и да се сагледа где се Србија налази у односу на светске трендове и тенденције у овој индустрији.

Иначе, Америчка агенција за међународни развој планира да, до 2021. године, у јачање прехрамбено-прерађивачке индустрије у Србији (кроз четворогодишњи пројекат) уложи око 12 милиона долара. До сада је, према незваничним информацијама, инвестирано око половина предвиђеног новца.

Према ранијим оценама ова индустрија у Србији изузетно је разуђена и има проблем са познавањем тржишта, идентификацијом купаца, трендова и усклађивањем са потребама тржишта.

Ипак, како је за „Политику” рекао Павловић од почетка спровођења овог пројекта доста је урађено тако да већ сада имамо фирме које су успеле да изађу на америчко и британско тржиште. Како истиче, највећи проблем је тај што нисмо добро интегрисани са тржиштем Европске уније које намеће трендове. Они су огромно потрошачко тржиште за специјализовану високовредну храну – „био”, „органска”, „функционална” храна, производи са интересантном амбалажом.

– То тржиште је најбрже растуће. Проблем је што немамо велики број произвођача хране који су велики извозници. Чак и највећи произвођачи имају проблеме и претежно раде за домаће тржиште – истиче наш саговорник. На питање које врсте производа види као нашу највећу шансу на страним тржиштима, он каже да је то искључиво оно по чему смо препознатљиви.

 – Србија је мала земља и не можемо да продајемо 70 различитих артикала. Наши адути су: воће, поврће, мед… Прерађевине од одређеног воћа. Рецимо, малина. Мед у малим теглицама а не у стандардној амбалажи. То су и производи који су се пробили на страна тржишта – каже Павловић.


Коментари3
6ecbf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
Рећи ћу оно што је тако познато да већ боли...а то је да прво морамо знати шта хоћемо од пољопривреде, па колико земљишта имамо за то, па ко ће је обрађивати или ко је обрађује. Ако је нама пољопривреда важна(наравно и ко је обрађује), е онда се према њој морамо тако и понашати. Ако нам није важна пољопривреда, е онда све забаталимо и пустимо да нам храну увози ко хоће и решено! Али након тога, немојмо постављати питања о квалитету хране и њеној цени, већ ће то решити тржиште и однос потрошача и продавца таквог увоза!
Ivan
Vrlo lako. Serbian Shops otvoriti gde je dijaspora.
Neko...
Aj prvo da srpska hrana stigne na domace police umesto ko zna koja i odakle... a lako cemo mi za preko...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља