уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:00
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Политички коректно васпитање

Погрешно је родитељима забранити да онда када друкчије не иде телесно казне дете, а они који усвајају законе требало би да се одупру идеолошким притисцима да се свако телесно кажњавање прогласи насиљем
понедељак, 22.07.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Општепознато је да је начин васпитавања детета повезан са његовим будућим карактером, структуром његове личности. До поласка у школу, дакле до шесте, седме године, родитељи као главни носиоци васпитања имају најзначајнији утицај на развој дететових психичких структура.

Детету су потребни показивање љубави и дисциплиновање. Када му родитељи показују љубав оно развија позитивну слику о себи и осећање личне вредности.

Уз „не” и „мораш” учи се допуштено

Када га дисциплинују говорећи му „не” и „мораш”, уз повремену негативну последицу када дете неће да послуша, родитељи га уче шта је допуштено, а шта није, као и шта су његове обавезе. За разлику од пружања љубави, дисциплиновање подразумева конфликт између дететове воље и воље родитеља. То је заправо неизбежни конфликт између биолошких импулса који управљају дететом и друштвених захтева које намећу родитељи.

Управо кроз процес дисциплиновања дете изграђује своју унутрашњу моралну структуру познату као суперего или унутрашњи родитељ. На основу родитељског односа према детету оно изграђује свој однос према себи: пружање родитељске љубави води до самољубави, а дисциплиновање води ка самодисциплини.

У односу на пружање љубави и дисциплиновање разликујемо три поједностављена модела васпитања. Када родитељи оптимално пружају и љубав и дисциплину резултат ће бити довољно социјализована личност. Када родитељи пружају дисциплину без показивања љубави њихово дете ће израсти у претерано социјализовану личност која ће се цео живот трудити да живи у складу са родитељским упутствима како би доказала да ипак заслужује љубав. Када родитељи пружају љубав без успешног дисциплиновања дете ће израсти у самоуверену, али недовољно социјализовану личност која се неће подређивати ни друштвеним нормама ни ауторитетима. Управо међу несоцијализованима ће касније бити највећи проценат делинквената, узимаоца дрога и слично.

Када у све то укључимо статистику, можемо видети како се у различитим државама у релативно кратком року од неколико деценија смањује проценат родитеља који васпитавају на један начин, а повећава број оних који васпитавају на други начин. У складу са тим мења се и слика „патологије” међу децом и младима.

Када сам пре десетак година у разговору са мојим аустријским колегама образлагао на основу искуства дугогодишњег супервизора васпитача у словеначким поправним домовима да се државе на погрешан начин мешају у васпитавање деце тако што родитељима одузимају и ауторитет и моћ, и да ће то довести до дугорочних негативних последица, већина се није сложила са тим. Били су веома поносни што је Аустрија родитељима забранила свако, па и најмање телесно кажњавање деце. Недавно је објављена статистика о малолетничкој делинквенцији која је веома забринула аустријске политичаре. У групи деце делинквената испод десет година старости регистровано је 990 деце, што је пораст од 30 одсто у односу на 2017. Једногодишњи пораст укупне малолетничке делинквенције је шест процената. Као и обично, уместо да се проблем сагледа шире и дубље, полемика се тренутно води око кажњавања: да ли кажњавати родитеље или спустити границу кажњивости деце са 14 на 12 година.

Срам те било” психичко насиље

Повремено је у васпитању деце потребно применити силу или претити применом силе. Они који прецизно размишљају знају да примена силе није што и насиље, да се насиље дефинише као нелегитимна примена силе. Зато би они који усвајају законе требало да знају да је погрешно родитељима забранити да онда када друкчије не иде телесно казне дете и да се одупру идеолошким притисцима да се свако телесно кажњавање прогласи насиљем.

У Француској, у којој донедавно родитељима није било забрањено да по дупету ударе властито дете, донет је нови закон који се до те мере меша у однос родитељ-дете да прописује шта родитељ не сме да говори свом детету. Према извештајима медија, у „психичко насиље” над децом спадају и реченица „срам те било” у случају дететовог лошег успеха у школи или негативно поређење са бољим ђацима. У закону је потпуно изједначено „физичко насиље” са „психичким насиљем”, тако да прекршиоцима прети казна до 75.000 евра и до 15 година затвора.

Да ли ће и код нас озаконити „политички коректно васпитање” зависи и од способности наших родитеља да препознају опасност тоталитарне државе.


Коментари44
cc08b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Osvrni obrni,iz komentara se vidi da je Srbija(na zalost)nasilnicka zemlja.Ocinstvo se potvrdjuje dobrom sljagom umesto kupovinom sladoleda na ovu vrucinu.U tom pitanju kaskamo i za Turcima.S tom razlikom sto nasi ''pedagozi'' koriste svoje znaje(obrazovanje)da opravdaju svoje neznanje-nasilnistvo!!!
Bojan Bojanić
Ljubav, bez uspešnog disciplinovanja, to je to. Sve se uklapa sa ovim što se danas dešava.
Саша Микић
Својевремено су у ''Забавнику'' објављиване приче читалаца под насловом ''Батине које памтим''. Како ли би прошле, у данашње време, новине, уредништво, а и родитељи оних који су писали своје прилоге? Ја имам троје деце и свако дете је личност за себе. Оно што је успевало у васпитавању једног није код другог. Некад, без обзира на љубав и подршку, коју показујете мора постојати и адекватна казна. Данас сви се позивају на права, а сва права морају да проистичу из испуњених обавеза. То треба научити
Olja
Istinski veliki čovek, Hrišćanin i stručnjak, dr Svetomir Bojanin, kaže: "o svakom šamaru koje je primilo, dete može roman da napiše". I: "batina je iz raja izašla - da je valjala, tamo bi i ostala". Dragi čitaoci "Politike", čitajte prave knjige i verujte završenim stručnjacima, dr psihijatrije. Topla preporuka - dr Svetomir Bojanin.
Miloš
@Boško ne znam kako sa vašom decom, ali sve mi miriše da ih vaspitavate da budu razmažena. Decu treba voleti, ali nikako poštovati, jer ona to moraju osećati prema nama. Deci treba i ustrojstvo, kao i pravila šta može i šta ne može,. U suprotnom, sledi kazna. Vi ako mešate bespredmetno nasilje sa "bijenjem" nemoćnih ne znam šta da vam kažem. Ako vaša deca imaju više od 12 godina, zabrinuo bih se da sam na vašem mestu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља