субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28
СЛАБ РОД ПШЕНИЦЕ НА СЕВЕРУ БАЧКЕ

Сушна сетва – мршава жетва

Од прошле јесени до касног пролећа готово да није било кише, што је утицало на значајно мање приносе пшенице. У откупну цену пшенице није урачуната акумулација – упозоравају привредници
Аутор: Александра Исаковпетак, 19.07.2019. у 08:25
(Фото Никола Тумбас)

Суботица – У суботичком атару готово је завршена жетва пшенице, стручњаци процењују да је остало да се са њива скине још десет одсто од око 20.000 хектара, колико је посејано хлебним зрном. Међутим, већ сада је јасно да пожњевена пшеница неће напунити силосе, род је значајно мањи него претходних година и креће се између 4,5 до 5,5 тона по хектару.

„Сејали смо у прашину, од септембра до Нове године пало је свега три литре кише”, каже за „Политику” Павле Кујунџић, земљорадник, објашњавајући због чега је низак принос. Откупна цена пшенице је 18 динара, плус ПДВ, али Кујунџић каже да је то ниска цена и страхује да даље ће падати. „За сада пшеницу откупљују само млинари, када они попуне своје потребе, престаће откуп, а трговци су нашли јефтинију пшеницу у околним земљама.”

Пољопривредни комбинат „Равница” у Бајмоку, који је у оквиру компаније „Матијевић” под пшеницом имао 1.830 хектара и спада у овдашње највеће произвођаче. У њиховом случају, на појединим парцелама приноси су готово преполовљени, некада су вршили преко осам тона по хектару, сада на појединим парцелама око 4,5 тоне. „Суша и предусеви значајно су утицали на висину приноса. Тамо где је претходно на парцели била шећерна репа, она је сабила земљиште и додатно исцрпла влагу”, каже нам Бранко Сувајац, агроном који управо на њиви прати комбајнирање преосталих парцела под пшеницом.

„Сваке године се помало смањује величина парцела под пшеницом, а сада имамо и мањи род”, каже Невен Орчић, агроном у Пољопривредној стручној служби, који каже да је узрок слабе жетве тешка сетва. „Због изостанка зимских и пролећних падавина, пшеница се није бокорила, након тога су је напале гљивичне болести, када чак ни третмани нису помагали. Осим што је, у просеку, род око 4,5 тоне, оно што брине је и да зрно има малу хектолитарску тежину.”

Прве најаве откупне цене пшенице кретале су се око 14 динара, да би на почетку жетве она била 18 динара. Регионална привредна комора на седници Одбора сектора пољопривреде утврдила је цену коштања у распону од 19,1 до 26,3 динара, а због најава да ће тржишна цена пшенице бити нижа, привредници Севернобачког округа траже од Привредне коморе Србије да се обрати Влади Србије како би контролисала откупљиваче пшенице и тако спречи стварање картела и договора око формирања цене пшенице.

Регионална привредна комора први пут се огласила саопштењем у којем је изнета рачуница производње пшенице, али и упозорење да откупна цена не обухвата и акумулацију.

Цена коштања по једном хектару јесте 105.120 динара, у шта спадају и фискални трошкови, попут пореза, али и осигурања усева. Уколико произвођач има трошкове и закупа државног земљишта или према кредиторима, његова производња кошта 136.320 динара по хектару.

У комори истичу: када се утврђује цена коштања производње пшенице, нико не урачунава акумулацију, већ само трошкове настале током производње. Због тога је неопходно да у откупну цену пшенице буде урачунато и два динара по килограму на име акумулације. Тврде да са ценом од 19,1 динар за килограм, с просечним приносом од 5,5 тона по хектару пољопривредницима не остаје финансијска залиха с којом могу да започну наредну сетву.


Коментари3
e1366
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дом престарелых
Ukrajina sve konkurentnija na tržištu žitarica, Rumunija postavlja novi rekord u izvozu suncokretovog ulja - naslov u jednom poljoprivrednom portalu. Ovde su počele zlatne godine i može nam se da uvozimo i žito i sve drugo...
starasabla
več su japanci u osamdestima prošlog veka bili impresionirani vojvodinom, koja bi mogla da bude žitarica cele evrope . a umesto da snabdeva sa pšenicom in ostalim kulturama "sebe i pola evrope", srbija mašta s400, bombe i tenke i uništava ili barem ignorira sobstvene bogate prirodne resurse. da se investira u navodnjavanje, subvencionira poljuprivrednike itd, danas bi susjedi kupovali u Srbiji. A zna se, ko ima hranu, ima moč i suverenitet. A u Srbiji kad tad, da brašno doće izvana...ludo.
Ljubica
Srbija je iza Albanije po povrsinama koje navodnjava.Zato placamo danak svake druge godine.Vaznije su fontane,fudbalski stadioni,gondole...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља