Изјава председника Француске Емануела Макрона током посете Београду да постоје неке спољне силе које не желе постизање споразума Београда и Приштине и констатација да онај ко воли Европу не може да прихвати да њоме „управљају силе које нису европске”, подигле су прашину. Одмах потом уследиле су поруке високих америчких званичника да улога САД на Балкану мора бити све већа, тачније суштинска. Истог дана кад је Макрон одлетео, на београдски аеродром је слетео главнокомандујући НАТО снага у Европи генерал Тод Волтерс. Након састанка с нашим државним руководством, у разговору за ТВ Прва, Волтерс је поручио да је „Србија поносна, паметна, посвећена безбедности, миру и сама ће донети одлуку којој организацији ће припадати”.

Порука Волтерсовог колеге Бена Хоџиса много је директнија. Бивши командант копнене војске САД за Европу без увијања је поручио да би улога САД на Балкану требало да буде већа, односно водећа, а не епизодна. „Не можемо рећи – организујмо конференцију о томе, а онда одмах пређимо на нешто друго”, изјавио је Хоџис за „Глас Америке”. САД, поручио је, мора пружити помоћ да би Александар Вучић и Хашим Тачи постигли коначан договор. Хоџис је отишао корак даље и нагласио да би требало „помоћи Србији да се одупре притисцима Православне цркве везане за Русију”.

Није изненађење ни то што се у истом маниру обратио и Филип Рикер, вршилац дужности заменика државног секретара САД задуженог за Европу и Евроазију. Рикер је поручио да су САД спремне да се укључе у дијалог и да је о томе недавно разговарао са првим човеком Стејт департмента Мајком Помпеом.

Сви ови високи званичници послали су исту поруку, која подразумева да би наше руководство требало све мање гледа на исток и да савезнике тражи у западним земљама. И док Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), каже за „Политику” да ЕУ и САД на овом простору имају велики утицај, који ипак мора да јача, бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић тврди супротно. Позиви да се Америка укључи у дијалог, како нам каже Јовановић, представљају признавање немоћи ЕУ која се суочава са својим великим проблемима, попут брегзита, мигрантских криза, тероризма...

Јелена Милић сматра да сви последњи догађаји, попут посете високих страних званичника и куповине наоружања, потврђују да ЕУ и САД имају своје интересе на западном Балкану. Додаје да су односи са Кином и Русијом на високом нивоу и да је време да унапредимо односе са западним партнерима. Веома је важно, наглашава, да Србија рачуна на помоћ САД око постизања компромиса у вези са Косовом. „Тренутно је веома добра ситуација по Србију. Генерал Тод Волтерс је похвалио улогу припадника Војске Србије у међународним мисијама, Србија је купила ракете ’мистрал’ од Француске, а недавно и хеликоптере. Такође, Волтерс је изрекао велику похвалу на рачун нашег руководства кад је рекао да је Србија била изузетно смирена током провокација од стране Приштине”, наглашава Милићева.

Објашњава да је Рамуш Харадинај већ реаговао на све побројане чињенице затраживши да се наоружавају и косовске безбедносне снаге. Такође, током јучерашњег састанка са Тодом Волтерсом у Приштини Харадинај је затражио од НАТО-а додатну помоћ у „професионализацији косовских безбедносних снага”. Милићева додаје да је подршка САД Србији видљива и кроз изјаву америчког амбасадора на КиМ Филипа Коснета да је апсолутно неприхватљиво вандализовање 30 српских споменика на гробљу у Липљану, што, како каже, у Србији нико није осудио. „Веома је добар тренутак за Србију, а изјавом да купује оружје Харадинај може само да обмањује јавност, јер то не може да уради тек тако, на своју руку”, наставља Милићева.

Подсећа да је Тод Волтерс у свим јавним наступима говорио о односу Хашима Тачија и Александра Вучића, што није случајно, већ је јасно да западни савезници фаворизују Тачија, а не Харадинаја. Оцењује да тренутна глобална безбедоносна ситуација није повољна, да су САД у затегнутим односима са Турском, али и Русијом, и да су очигледно одлучили да немају више времена да седе и чекају.

Уколико би се САД, или било ко други, укључиле у Бриселски дијалог, истиче Живадин Јовановић, то би био ћорсокак. Питање КиМ, наглашава, требало би да буде враћено под окриље Уједињених нација. „Суштински, ЕУ је немоћна да заустави раст Русије и Кине и тражи подршку САД. Због тога их позивају да се врате на Балкан у пуном капацитету. Многи мисле да су САД и даље највећа европска сила, али ситуација данас није иста као деведесетих година. Ниједан међународни проблем не може бити решен без партнерског односа свих глобалних фактора. У последње три године шефови три нуклеарне силе су посетили Београд. Председници Кине, Русије и Француске разговарали су о решавању судбине КиМ, што говори довољно о интересовању”, каже Јовановић за наш лист. Подсећа да Кина и Русија имају велика улагања у Србији и наглашава да ове силе неће дозволити да Запад доминира на овом простору.