среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
У ЗЕМУНУ

Обновљен јединствен барокни иконостас у Николајевској цркви

Један од најбогатијих и најлепших иконостаса после 257 година поново засијао. – У доњем делу смештене су четири иконе јединствене за Београд, али и за окружење. – Николајевска црква најстарији је сакрални објекат у коме се одржавају богослужења
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 22.07.2019. у 22:00
(Фотографије Небојша Марјановић)

Иконостас Николајевске цркве у Земуну, најстаријег храма у Београду, где се и данас одржавају богослужења, заблистао је сјајем какав је имао 1762. године када је и освештан. Обнова  јединственог високог барокног иконостаса, једног од најбогатијих и најлепших у српској уметности 18. века, трајала је неколико месеци, али посао у овој цркви још није завршен. Скеле на средини храма и радници у дворишту и цркви доказ су послова чији се крај очекује у децембру.

Од почетка фебруара сређена је фасада, припрата, уређују се хорски и олтарски део, конак... У току је и обнова зидног сликарства из 1848. године земунског сликара Живка Петровића.

Николајевска црква по много чему се издваја од других храмова у престоници. У њој се чувају делови моштију Светог Андреја Првозваног, првог Исусовог апостола и рођеног брата апостола Петра, Светог Николаја, Свете Петке, Светог Нектарија и Светог Стефана. У цркви се налазе и честице Часног крста, има предикаоницу одакле се читало Јеванђеље, док се у ризници чувају богослужбене књиге из доба руске царице Катарине Велике.

Посебан део храма у уметничком смислу представља иконостас. Радио га је познати мајстор из доба барока Димитрије Бачевић.

–  Он је осликао око 80 икона, о чему постоји сведочанство изнад царских двери где пише да је иконостас, рад Аксентија Марковића, освештан 1762. године. Стил којим је рађен назива се украјински барок. То је прелаз из српско-византијског представљања светитеља у барокни који је више реалистичан. Иконостас се убраја у прворазредно ликовно остварење у Српској православној цркви – каже јереј Владимир Пражић, парох при храму Светог оца Николаја.

Бачевић је у Земун, највероватније, стигао из Сремских Карловаца. Њему је била поверена израда икона за иконостас, проповедаоницу која и данас стоји у цркви, певнице. Бачевић у Земун није дошао сам, већ са помоћником Василијем Остојићем, угледним српским сликаром.

Оно што Бачевића издваја од осталих уметника тог времена јесте утицај такозваног украјинског барока који је у српској средини заживео почетком четврте деценије 18. века.

Иконостас који и после 257 година својим изгледом плени све вернике и посетиоце овог храма издваја се од осталих цркава још по много чему.

У соклу, односно доњем делу, смештене су четири иконе јединствене за Београд, али и за окружење. На њима су Христове параболе, односно поређења које се јављају као симболи милосрђа, љубави, моралних врлина. С лева надесно приказана су поређења – О трну и брвну, О сејачу, О убогом Лазару и О Митру и Фарисеју.

Ове иконе у соклу потпуно је 1847. године пресликао сликар Живко Петровић, али се претпоставља да су биле заступљене и код Бачевића.

Несумњиво је да је Бачевић био творац представе Недремано око. Ова композиција приказује Христа као дечака који лежи на крсту положеном на земљу и тако симболизује своју невиност и предсказује будућа страдања.

У Николајевској цркви налазе се и у српској уметности најстарији очувани прикази Христовог пута до Голготе и његових мучења, али и јединствене фреске литургичара смештених у олтару – Светог Јована Златоустог, Светог Василија, Светог Григорија и Светог Јакова. Свака фресака заузима простор од око три метра.

Црква је више пута обнављана. Уместо прозора са решеткама од кованог гвожђа 1933. године уграђени су витражи са ликовима светаца. Израђени су у чувеној сомборској радионици мајстора Стевана Станишића. Пре само неколико година те витраже обновио је његов унук, такође Стеван. Од 2000. године наставило се са обновом храма, али се сада ради баш темељна реконструкција.

Како је остало још доста да се уради да ова најстарија сакрална грађевина сачувана на подручју града добије изглед који залужује, свака помоћ је добродошла.

Црква има две парохије. Старешина храма је протонамесник Драшко Тепавац, а други парох је јереј Владимир Пражић.

Храм посвећен преносу моштију Светог оца Николаја

Николајевска црква подигнута је у подножју Гардоша, недалеко од обале Дунава. Спомиње се у списима немачког проповедника Стефана Герлаха из 1578. године где се наводи да су Срби у селу Земуну имали црквицу делимично покривену сламом и даскама. Црквене власти почеле су изградњу 1717. године па је до 1731. на овом месту саграђен скроман храм посвећен оцу Николају.

Године 1745. добијена је дозвола за зидање нове богомоље и она је највероватније завршена 1752.

У порти је смештен парохијски дом, изграђен на месту где је 1745. основна прва српска школа на овим просторима у којој је почетком 19. века службовао Јоаким Вујић.

Храм носи име по Светом оцу Николају, заштитнику морепловаца.

– Црква је посвећена преносу моштију Светог оца Николаја који се обележава 22. маја. Тог датума су због најезде муслимана 1087. године мошти Светог Николаја из града Мира у Ликији пренесене у Бари у Италији који је тада био православан – прича јереј Владимир Пражић.


Коментари5
f86c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
А шта ће им "барокни", ШВАПСКИ? Зашто га не замене ПРАВОСЛАВНИМ?
Бранислав Станојловић
Сви ти западни стилови не одговарају Православљу пошто приказују ОБИЧНЕ, а не ПРЕОБРАЖЕНЕ ликове. И архитектура саме цркве не одговара Православљу.
Препоручујем 0
Владимир
@Бранислав Станојловић Овај иконостас је потпуно православан Браниславе. Једно је стил, а нешто друго су канони и правила како се нешто слика или израђује за православни храм. И да, барок је пореклом италијански, док је готика "швапска"...
Препоручујем 12
Bozidar
Lepo da je neko primetio da traje obnova najstarije crkve u Beogradu. Ikonostas je radila jedna ekipa ljudi,zidno slikarstvo i freske radi druga,odn.zena koja je poznata kao jedna od retkih koja sanma radi,oslikava ili restaurira crkve. Radila je Zicu,hram Preobrazenja na Vozdovcu,a Nikolajevsku u dva navrata 2008,09,10 i sada. Napravite i o njima nesto. Hvala za tekst.
dragana ivanisević
Divno napisano, i opisano, ali naslov teksta je trazio objasnjenje ili bar informaciju ko je uradio restauraciju tako znacajnog ikonostasa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља