недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:09

Вучић и Адер открили споменик Јанку Сибињанину

понедељак, 22.07.2019. у 11:25
Председници Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер (Фото Танјуг - З.Ж.)

Председници Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер, открили су данас споменик Јаношу Хуњадију, у српском народу познатом као Јанко Сибињанин, на Кеју ослобођења у Земуну.

Свечаној церемонији су присуствовали и министар спољних послова Ивица Дачић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, заменик градоначелника Горан Весић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, старешина Храма Светог Саве владика Стефан, као и велики број грађана.

Мађарски председник Јанош Адер данас борави у радној посети Србији, а заједно са домаћином, српским председником Александром Вучићем ће положити венце на спомен обележје Опсада Београда 1456 на Калемегдану.

Војсковођа Јанош Хуњади (1387-1456), у Србији познатији као Сибињанин Јанко, добио је споменик у Земуну на дан обележавања годишњице битке за Нандорфехервар, што је мађарски назив за Београд, против Отоманског царства 1456. године.

Аутор споменика је уметник из Будимпеште Иштван Мадараши, који је новинарима рекао да је тим делом „остварен сан” да се коначно обележи битка која је била значајна за целу Европу, јер је зауставила продор Турске у Европу.

Статуа Сибињанина висока је 2,3 метра, а изливена је од бакра.

„Међу средњовековним документима пронашао сам цртеж Хуњадија, а тај портрет послужио ми је као основа у креирању овог споменика”, навео је Мадараши.

На данашњи дан пре 562 године војска предвођена Хуњадијем победила је отоманску војску на Калемегдану код Сахат куле.

Три недеље после победе над Турцима, у околини Београда, у кампу његове војске завладала је епидемија куге од које је и сам оболео а касније и умро.

Војничку каријеру започео је у војсци деспота Стефана Лазаревића истичући се као најбољи војник, а убрзо је прешао у службу код угарског краља Жигмунда.

Немачки краљ Алберт II је 1438. године Хуњадију доделио титулу бана од Северина, а касније је од мађарског краља Владислава III добио управу над Београдом (титула кепетан Београда) и Трансилванијом (титула гувернер Ердеља).

Учествовао је у борбама за ослобођење Смедерева 1441. године, а следеће године је истерао Турке ван граница поверених му територија и повратио власт Мађарске над Влашком.

У походу на Балкану у борби против Турака освојио је Ниш и Софију, поразио тројицу турских паша и султана Мурата II.

Хуњади је као Сибињанин Јанко, чије име носе две улице у Београду, описан у многим српским епским песмама као један од највећих српских јунака, а као народног хероја славе га и Мађари и Румуни.

Скупштина града Београда усвојила је 20. априла 2017. године одлуку о подизању споменика, а на иницијативу Амбасаде Мађарске, како би се код грађана ширила свест и историјској повезаности два народа.


Коментари10
e29f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Oprez kao za spomenik"Čukur čessma"?
Kod nas ili nisu dobri propisi o prometovanju sekundarnih sirovana ( ovde imamo bakar )- ili se dobro ne primenjuju. Spomenik je već sada ugrožen ako se ne osvetli ili stalno ne snima.Neko će mu pod ovim uslovima rado "doći glave ". To će onda biti i problem za dobre odnose sa Mađarima . Kako je autor dela u drugoj državi to bi restauracija makar i dela spomenika bila ekstremno nezahvalan posao za Zemunce i svakog drugog. Nešto mora da se menja.
Saša
A 2019.godine u Zemunu otkriven je spomenik Asteriksu... Da li je bio problem da neko ode na Trg heroja preko puta naše Ambasade u Budimpešti i da vide kako izgleda Sibinjanin Janko ili Janjoš Hunjadi kako ga oni zovu na jednom monumentalnom spomeniku? Dokle bre blamiranje sa spomenicima, da li bre neko može jedan dobro zamišljen projekat da završi do kraja kako treba?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Цео споменик од бакра? Уууууу, неће да ваља... Каблови су већ покрадени, па...
Bole
Spomenik kao simbol veze dva naroda.
Hana
Srbija i Mađarska su dobar primer kako se grade dobrosusedski odnosi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља