– Од 1. јануара је планирано да отпочне нови модел финансирања науке. Међутим, ту се мора свакако радити постепено. Биће потребно време да се институције прилагоде новом режиму пословања, да се припреме подзаконска акта, да се уради каталог радних места... Практично, почетком рада Фонда за науку нови модел је већ стартовао, али ће тачка на досадашњи систем финансирања бити стављена коначним завршетком текућег пројектног циклуса – каже за наш лист др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и професор београдског Машинског факултета.
Које су најважније новине Закона о науци и истраживањима који је управо ступио на снагу?
Просветне власти су одлучиле да спроведу комплетну реформу система финансирања научних истраживања јер су се нагомилали проблеми, уз чињеницу да је велика већина истраживача била незадовољна постојећим законским оквиром. Имали смо систем у коме нико није до краја задовољан, а понајмање држава. Овим законом је, заједно са Законом о Фонду за науку, предвиђен прелазак с некомпетитивог пројектног финансирања на институционално и суштински компетитивно пројектно финансирање. Истраживачи неће да зависе, као до сада, од тога да ли су прошли на неком пројекту или не, што је већ дуго захтев научне заједнице. То никако не значи да ће истраживачи добијати средства, а да за њих неће морати да остварују резултате.
Омогућено је финансирање научноистраживачког рада акредитованих високошколских установа чији је оснивач држава, што обухвата средства за материјалне трошкове истраживања, укључујући и трошкове везане за опрему, обухвата кроз различите програме и плате истраживача који нису у настави. Системски и униформно је дефинисано ангажовање студената докторских студија у свим акредитованим научноистраживачким организацијама, и то како оних који су тренутно у систему, тако и оних који ће тек бити укључени у њега.
Хајде да ставимо тачку на најчешће недоумице у јавности. Да ли ће млади истраживачи остати без посла и шта се дешава ако њихов ментор не добије пројекат?
Више од 1.100 младих истраживача који су током претходне године укључени на текуће пројекте Министарства ће имати миран период финансирања од практично пет година, под условом да испуњавају своје обавезе на докторским студијама. А све то време ће моћи и да конкуришу на пројекте Фонда за науку. Предвиђени су и индивидуални грантови за докторанде, где они неће зависити од тога да ли је њихов ментор добио пројекат.
Позив за изврсне пројекте младих истраживача је отворен до 2. септембра. Радионице су биле изузетно посећене, што показује глад младих да покажу шта знају и могу. Које су биле најчешће дилеме учесника?
Питања су углавном била базирана на томе ко има право да учествује, као и на финансијска ограничења. ПРОМИС је позив отвореног типа, без стриктних правила. Отворен је за све научне области. Важно је и да истраживачи разумеју да не морају да се искључе из текућег пројектног циклуса да би учествовали у овом позиву. Све у свему, нико ништа не губи, а може пуно да добије. Додатно, истраживачи морају да се уче да праве и финансијске планове пројеката, то иначе раде сви истраживачи у државама које имају развијену науку.
Да ли је тачно да постоји старосна граница од 40 година, то је једна од недоумица које смо видели у расправи на „фејсбук” групи „Наука без цензуре“?
Моја је обавеза и да пратим друштвене мреже. Уважавам мишљење ове групе у којој сам позитивно оцењен. Ево да појасним: ПРОМИС је припремљен по угледу на престижне позиве Европске комисије и намењен је оним истраживачима који нису били у прилици да буду руководиоци пројеката у претходних скоро 10 година. Не постоји ограничење које дефинише старост истраживача, ограничење је везано за број година који је протекао од одбране докторске дисертације (до 10 година). Могуће је учешће на овом позиву и једног броја старијих истраживача. До краја године се могу очекивати још два мања позива. Током јесени ће бити припремљени и позиви који ће бити намењени свим истраживачима.
Научници страхују да неће бити довољно времена да се уради категоризација до 1. јануара, питају се када ће бити нови велики позив...
Слажем се да су истраживачи „заглављени” у категоријама, које ћемо овом реформом потпуно редефинисати. Истраживачи ће код институционалног финансирања бити разврстани кроз каталог радних места према научним звањима, али и према резултатима у претходном периоду. Биће направљен поједностављен систем вредновања, по принципу како се то ради у ЕУ и где ће се узимати пет до 10 најбољих референци сваког истраживача.
ПРОМИС је мали позив, с ограниченим бројем учесника по пројекту, до шест. Права шанса за све истраживаче ће бити регуларни позиви, од којих ће први бити кроз програм Идеје. И неће више постојати термин „велики” позив, јер желимо да навикнемо истраживаче на перманентно отворене позиве, са сталном шансом за нову прилику.
Велики је проблем и тај што истраживачи не добијају на време опрему и хемикалије, предуго чекају на ремонт уређаја... Да ли ће се ту нешто променити сада када имамо и краће, рецимо ове двогодишње, пројекте за младе?
Основна идеја позива које ће расписивати Фонд за науку су много већа средства за истраживања по сваком пројекту. Пројектна средства неће у највећој мери бити намењена за плате истраживача. То ће се већ видети кроз ПРОМИС. Средства која се сада пласирају за директне материјалне трошкове истраживања су на потпуно незадовољавајућем нивоу. Имаћемо и позиве кроз програм Инфраструктура, који је програм подршке формирању, изградњи, одржавању и унапређењу институција и лабораторија од стратешког значаја.
Прошле су три године од буне научника која је завршена поништавањем конкурса за пројекте и променом министра просвете. Ако бисте упоредили тај период и овај данас, по чему је сада бољи положај научника у Србији?
Поверење се лако губи, а тешко стиче. Верујем да смо у претходне три године доста учинили да вратимо то поверење. Било је много јавних расправа, трибина, округлих столова. Слушали смо глас научне заједнице, и то сматрам кључним. Разговарали смо са свим утицајним групама у заједници. И тако ћемо наставити и даље, јер не желимо било шта да кријемо од истраживача. Велики број истраживаче је укључен у разна тела и радне групе за израду законских и подзаконских аката.
Све то не би било могуће да ову реформу не прати и повећано улагање. Укупно су средства која се улажу у науку, од 2015. до 2019, увећана за 35,8 одсто, а преговара се о додатним средствима за Фонд за науку кроз ИПА фондове (то су бесповратна средства) и кредитну линију Светске банке.
Ускоро оснивање нових института
Предвиђено је оснивање нових института, претпостављамо да то показује да је Србији потребно још више научника?
Тако је. Већ је пре неколико недеља основан Институт за информационе технологије при Универзитету у Крагујевцу, у оквиру кога ће бити ангажован велики број истраживача овог универзитета који нису ангажовани у настави. Сматрамо да није добро да нам велика већина научних институција буде смештена у Београду. Парадоксално је да је број института јужно од Београда мањи од пет, а да у Нишу и Крагујевцу нисмо имали ниједан институт. На пример, у Војводини не постоји нити један институт у комплетном пољу друштвено-хуманистичких наука. Има и простора и потребе за оснивањем нових научних институција, што смо такође омогућили кроз нова законска решења. Због пропадања у претходне три деценије неколико великих производних система, њихови научни институти су се угасили. Стога у области целог технолошког развоја има пуно празног простора за нове научне институције. Успех Института „Биосенс” је најбоља потврда претходне тврдње.
