недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42
ИНТЕРВЈУ: проф. др ВЛАДИМИР ПОПОВИЋ, државни секретар у Министарству просвете

Од 1. јануара нови модел финансирања науке

Убудуће много већа средства за истраживања по сваком пројекту. – Млади истраживачи заштићени наредних пет година
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 22.07.2019. у 22:55
(Фото Н. Марјановић/С. Печеничић)

– Од 1. јануара је планирано да отпочне нови модел финансирања науке. Међутим, ту се мора свакако радити постепено. Биће потребно време да се институције прилагоде новом режиму пословања, да се припреме подзаконска акта, да се уради каталог радних места... Практично, почетком рада Фонда за науку нови модел је већ стартовао, али ће тачка на досадашњи систем финансирања бити стављена коначним завршетком текућег пројектног циклуса – каже за наш лист др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и професор београдског Машинског факултета.

Које су најважније новине Закона о науци и истраживањима који је управо ступио на снагу?

(Фото приватна архива)

Просветне власти су одлучиле да спроведу комплетну реформу система финансирања научних истраживања јер су се нагомилали проблеми, уз чињеницу да је велика већина истраживача била незадовољна постојећим законским оквиром. Имали смо систем у коме нико није до краја задовољан, а понајмање држава. Овим законом је, заједно са Законом о Фонду за науку, предвиђен прелазак с некомпетитивог пројектног финансирања на институционално и суштински компетитивно пројектно финансирање. Истраживачи неће да зависе, као до сада, од тога да ли су прошли на неком пројекту или не, што је већ дуго захтев научне заједнице. То никако не значи да ће истраживачи добијати средства, а да за њих неће морати да остварују резултате.

Омогућено је финансирање научноистраживачког рада акредитованих високошколских установа чији је оснивач држава, што обухвата средства за материјалне трошкове истраживања, укључујући и трошкове везане за опрему, обухвата кроз различите програме и плате истраживача који нису у настави. Системски и униформно је дефинисано ангажовање студената докторских студија у свим акредитованим научноистраживачким организацијама, и то како оних који су тренутно у систему, тако и оних који ће тек бити укључени у њега.

Хајде да ставимо тачку на најчешће недоумице у јавности. Да ли ће млади истраживачи остати без посла и шта се дешава ако њихов ментор не добије пројекат?

Више од 1.100 младих истраживача који су током претходне године укључени на текуће пројекте Министарства ће имати миран период финансирања од практично пет година, под условом да испуњавају своје обавезе на докторским студијама. А све то време ће моћи и да конкуришу на пројекте Фонда за науку. Предвиђени су и индивидуални грантови за докторанде, где они неће зависити од тога да ли је њихов ментор добио пројекат.

Позив за изврсне пројекте младих истраживача је отворен до 2. септембра. Радионице су биле изузетно посећене, што показује глад младих да покажу шта знају и могу. Које су биле најчешће дилеме учесника?

Питања су углавном била базирана на томе ко има право да учествује, као и на финансијска ограничења. ПРОМИС је позив отвореног типа, без стриктних правила. Отворен је за све научне области. Важно је и да истраживачи разумеју да не морају да се искључе из текућег пројектног циклуса да би учествовали у овом позиву. Све у свему, нико ништа не губи, а може пуно да добије. Додатно, истраживачи морају да се уче да праве и финансијске планове пројеката, то иначе раде сви истраживачи у државама које имају развијену науку.

Да ли је тачно да постоји старосна граница од 40 година, то је једна од недоумица које смо видели у расправи на „фејсбук” групи „Наука без цензуре“?

Моја је обавеза и да пратим друштвене мреже. Уважавам мишљење ове групе у којој сам позитивно оцењен. Ево да појасним: ПРОМИС је припремљен по угледу на престижне позиве Европске комисије и намењен је оним истраживачима који нису били у прилици да буду руководиоци пројеката у претходних скоро 10 година. Не постоји ограничење које дефинише старост истраживача, ограничење је везано за број година који је протекао од одбране докторске дисертације (до 10 година). Могуће је учешће на овом позиву и једног броја старијих истраживача. До краја године се могу очекивати још два мања позива. Током јесени ће бити припремљени и позиви који ће бити намењени свим истраживачима.

Научници страхују да неће бити довољно времена да се уради категоризација до 1. јануара, питају се када ће бити нови велики позив...

Слажем се да су истраживачи „заглављени” у категоријама, које ћемо овом реформом потпуно редефинисати. Истраживачи ће код институционалног финансирања бити разврстани кроз каталог радних места према научним звањима, али и према резултатима у претходном периоду. Биће направљен поједностављен систем вредновања, по принципу како се то ради у ЕУ и где ће се узимати пет до 10 најбољих референци сваког истраживача.

ПРОМИС је мали позив, с ограниченим бројем учесника по пројекту, до шест. Права шанса за све истраживаче ће бити регуларни позиви, од којих ће први бити кроз програм Идеје. И неће више постојати термин „велики” позив, јер желимо да навикнемо истраживаче на перманентно отворене позиве, са сталном шансом за нову прилику.

Велики је проблем и тај што истраживачи не добијају на време опрему и хемикалије, предуго чекају на ремонт уређаја... Да ли ће се ту нешто променити сада када имамо и краће, рецимо ове двогодишње, пројекте за младе?

Основна идеја позива које ће расписивати Фонд за науку су много већа средства за истраживања по сваком пројекту. Пројектна средства неће у највећој мери бити намењена за плате истраживача. То ће се већ видети кроз ПРОМИС. Средства која се сада пласирају за директне материјалне трошкове истраживања су на потпуно незадовољавајућем нивоу. Имаћемо и позиве кроз програм Инфраструктура, који је програм подршке формирању, изградњи, одржавању и унапређењу институција и лабораторија од стратешког значаја.

Прошле су три године од буне научника која је завршена поништавањем конкурса за пројекте и променом министра просвете. Ако бисте упоредили тај период и овај данас, по чему је сада бољи положај научника у Србији?

Поверење се лако губи, а тешко стиче. Верујем да смо у претходне три године доста учинили да вратимо то поверење. Било је много јавних расправа, трибина, округлих столова. Слушали смо глас научне заједнице, и то сматрам кључним. Разговарали смо са свим утицајним групама у заједници. И тако ћемо наставити и даље, јер не желимо било шта да кријемо од истраживача. Велики број истраживаче је укључен у разна тела и радне групе за израду законских и подзаконских аката.

Све то не би било могуће да ову реформу не прати и повећано улагање. Укупно су средства која се улажу у науку, од 2015. до 2019, увећана за 35,8 одсто, а преговара се о додатним средствима за Фонд за науку кроз ИПА фондове (то су бесповратна средства) и кредитну линију Светске банке.

Ускоро оснивање нових института

Предвиђено је оснивање нових института, претпостављамо да то показује да је Србији потребно још више научника?

Тако је. Већ је пре неколико недеља основан Институт за информационе технологије при Универзитету у Крагујевцу, у оквиру кога ће бити ангажован велики број истраживача овог универзитета који нису ангажовани у настави. Сматрамо да није добро да нам велика већина научних институција буде смештена у Београду. Парадоксално је да је број института јужно од Београда мањи од пет, а да у Нишу и Крагујевцу нисмо имали ниједан институт. На пример, у Војводини не постоји нити један институт у комплетном пољу друштвено-хуманистичких наука. Има и простора и потребе за оснивањем нових научних институција, што смо такође омогућили кроз нова законска решења. Због пропадања у претходне три деценије неколико великих производних система, њихови научни институти су се угасили. Стога у области целог технолошког развоја има пуно празног простора за нове научне институције. Успех Института „Биосенс” је најбоља потврда претходне тврдње.


Коментари12
1d1dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nina Japundzic
Bilo bi uljudno da se ljudi koji kritikuju ne sakrivaju iza pseudonima.
Leon
Pseudonim jer nase drustvo nije sazrelo jos u drustvo gde se otvoreno i bez ostrascenosti moze govoriti o problemima. Komentar nije usmeren ka Vama vec kao celom procesu negativne slekcije koji postoji na fakultetima a gde prednjaci Medicinski. Radio neko ili me dobija ogromne pare, kriterijumi pri izborima u nastavna znanje nisu naucni rad i rezultati bec licne simpatije i veze. Prvo toga da se resimo i svi drugi problemi bi bili minorni. U suprotnom sve dalje i dalje cemo propadati.
Препоручујем 5
Nina Japundzic
Srbija je siromasna zemlja gospodo ministri. Srbija moze da osniva fakultete ali ne i nepotrebne institute. Fakulteti formiraju istrazivacki kadar kroz doktorske studije i vecina treba da razvija industriju, a ne da radi u institutima. Ne mogu da shvatim da niste uocili da na EU,UK i USA fakultetima/univerzitetima postoje 3 pravca u akademskoj karijeri: predavaci-lecturers/readers, profesori i istrazivaci. Pa prebacite istrazivace na fakultete, ukljucite ih u doktorske studije i svi srecni
Leon
Jeste a da pri tome za profesore se biraju oni sa vezom i oni kojima su mame i tate profesori i nastancaju im prosek 10.00 a da kvalitetni i koji nemaju veze i ne pripadaju klanovima idu u industriju i u inostranstvo. Lepo ste to zamislili profesorko Japundzic.
Препоручујем 14
Радојко
Средства за младе истраживаче су врло мала, на конкурс их се јавило тако мало да је конкурс морао бити понављан. Приватне компаније познатих власника се убрзано промовишу у статус у коме могу трошити средства намењена науци. По новом закону, држава ће за администрирање узимати проценат значајно већи него у свету. Све у свему, нето средства за науку се заправо смањују. Наука је "пуштена низ воду", држава бојадише сиву слику да не буде штете на следећим изборима.
Bojan
Nisu istraživači zaglavljeni u kategorijama već ste ih vi nesposobni zaglavili. Niste u stanju 10 godina da uradite evaluaciju istraživača. Verovatno da oni koji su bliski Ministarstvu ne bi izgubili kategorije jer nisu radili ništa godinama.
Branislav
Pored “dopisivanja autora” na radovima, problem je i objavljivanje radova u časopisima gde je uslov objavljivanja da se plati tzv. Article processing charge. Ovakvih časopisa ima mnogo, značajan broj njih je na SCI listi, proces recenzije traje najčešće 3-5 dana, a cene se kreću do 1800 CHF. Bilo bi dobro da Ministarstvo napravi analizu koliko novca je plaćeno za objavljivanje radova naših “naučnika” u ovakvim časopisima, i da se radovi u ovim časopisima ne uzimaju u obzir prilikom evaluacije.
Препоручујем 10
Naucni savetnik
Evaluacija istrazivaca na nacin na koji je sprovedena je u velikoj meri uticala na slab i neadekvatan razvoj nauke u Srbiji. Ona je inspirisala veliki deo naucne zajednice da posegne za neetickim i krajnje nemoralnim postupanjima (neodmereno koautorisanje tj. "potpisivanje" na radovoma) koja su dovela do potpunog unistenja vrednosnog sistema u nasoj nauci. (ova tema zahteva mnogo vise karaktera od ponudjenog broja)
Препоручујем 11
Прикажи још одговора
Stefan
Državni sekretar opet nije odgovorio šta će biti sa studentima doktorskih studija-istraživačima kada doktoriraju?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља