уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:47

Стари студенти траже да заврше факултет по старом закону

После неколико продужавања рока да студије приведу крају, бруцоши који су индекс добили пре увођења Болоње желе да им се дозволи да диплому стекну када буду могли без икаквог ограничења
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпонедељак, 22.07.2019. у 17:00
(Фото А. Васиљевић)

Око три хиљаде такозваних старих студената који су индекс добили пре увођења Болоње потписало је петицију која је предата Народној скупштини и у којој траже да студије заврше по некадашњем програму, који је важио у време када су били бруцоши. У прошли понедељак су, како наглашавају неки од тих старих академаца, њихови захтеви стигли у кабинете председника, премијерке, председнице Народне скупштине и Министарства просвете.

Када је 2005. године донет Закон о високом образовању старим академцима је дат први рок од две године да стекну диплому према старом програму, или ће морати да пређу на болоњски систем и прихвате, како кажу, за њих веома неповољне услове. Рок им је последњи пут продужен до 1. октобра текуће године, али неколико хиљада њих сматра да имају право да „студије заврше по закону према ком су започели јер се нови законски акт не може спроводити ретроактивно” и тврде да им то гарантује и Устав Републике Србије.

Поред враћања на ниже године студија, иако су одавно апсолвенти, обавезних предавања које су давно одслушали, додавања испита за које тврде да су их већ положили, само су у болоњском програму названи новим именом, огромних трошкова, стари академци највише се жале што би им степен образовања био смањен са звања изједначеног са мастер дипломом, које добијају по старом програму, на диплому основних студија. То за већину, како објашњава Верица Ивановић, студент Историје на београдском Филозофском факултету, значи да би морали завршавати мастер студије, не би ли се запослили у струци. Одлуку о потписивању петиције, каже, донели су академци окупљени на фејсбук страници „Стари студенти свих факултета – заједно до циља”, која броји око 5.000 чланова.

– Свесни проблема који би настали примењивањем новог закона, чланови скупштинског Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво, са проф. др Љубомиром Стојмировићем, замеником председника, продужавали су нам крајњи рок што је давало значајне резултате. Али продужење није решење без обзира на сву добробит коју је донело. Закон по ком смо уписали студије није нас временски ограничавао, нема потребе одобравати годину за годином, већ само поштовати закон који се на нас односи. Годинама се спинује да је реч о вечитим студентима. Напротив, сви ми смо академци са високим просеком, већина има породице, посао и низ других обавеза које су их спречиле да заврше студије у року. Али ми смо и рачунали на то да ћемо моћи да студирамо темпом који можемо да ускладимо са обавезама. Због нас се нико додатно не ангажује, а програм студија је свим професорима и асистентима добро познат – нагласила је Ивановићева и додала да су неговање тешко оболелих родитеља, рођење детета и посао разлози што она годинама није успела да положи два обимна преостала испита.

Већина потписника петиције спремна је да тужи факултете и позива се на примере Словеније која је по уласку у Европску унију старим академцима дала рок од 12 година да заврше студије. Наводе и пример Марка Дуила, загребачког студента права, који је по уласку Хрватске у ЕУ и наглог пресецања могућности старим академцима да заврше факултет према закону по коме су га започели, тужио државу и добио је на суду.

Зукорлић – резервисан, Стојмировић – уз студенте

Седница скупштинског одбора за образовање на којој би се расправљало о новом продужењу рока за завршетак студија старим студентима може бити заказана тек када стигне предлог из Владе Србије, односно Министарства просвете, нагласио је председник тог тела др Муамер Зукорлић.

Он је за Танјуг рекао да је резервисан по питању продужења рока студентима који су послали петицију на више адреса. Његов заменик Стојмировић, међутим, за Бету наглашава да верује да је грешка одбора и скупштине што су у неколико наврата рок продужавали за једну или две године.

– Сматрам да студентима треба дозволити да заврше факултете у складу са законима који су важили када су се уписали, а према којима није постојало никакво временско ограничење за студирање – рекао је Стојмировић и додао да ће се заложити за укидање ограничења за студенте „предболоњце”.

Правници помињу „општи интерес”

Адвокат Милица Чворовић нагласила је да у 197. члану Устава стоји одредба да „закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство”.

– Исти члан, међутим, прописује да у изузетним случајевима само поједине одредбе законског акта могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Последњи Закон о високом образовању усвојен је 2017. и ако је држава тада прописала да је прелазак свих старих студената на Болоњу општи интерес, иза ње стоји Устав Републике Србије – објашњава Милица Чворовић.

Потписници петиције наводе да укидање права старим академцима да заврше факултет према програму по ком су почели не иде у прилог држави, јер га онда већина неће завршити, а интерес Србије је да достигне просек ЕУ од 35 одсто, јер је далеко испод њега.


Коментари67
9fb6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
Ako je opsti interes da toliko ljudi ostane bez diplome, ukinimo ministarstvo i to moze biti opsti interes, smanjivanje troskova drzave.
Jovic Milan
Mi samo trazimo postovanje Ustava i Zakona i nista vise od toga. Nije mi jasno,zasto se uporno govori na nasu temu,da nam nadlezni izlaze u susret,to je klasicna zamena teza.
Aleksandra
Problem je što se fakulteti ne interesuju za te studente, ne pokazuju volju da im pomognu i ubrzaju njihovo diplomiranje.
Megableja
Umesto da se prebace na Megatrend, polože neku minornu razlikicu ispita tako što par puta bace pogled na skriptu od 15 strana... ili da se "dogovore" sa profesorom koja pitanja će da izvuku... ljudi hoće pošteno da nauče i polože preostale ispite na državnim fakultetima koje su upisali. Bez prečica, bez mahinacija. Sada je samo pitanje: ko ih u tome podržava a ko želi da ih sapliće, i zašto?
zemunac
Posto mladi begaju iz zemlje ne vidim sta je problem da za koju godinu imamo veci broj starih diplomaca, oni iz Srbije da odu nece (mnogi imaju porodice i rade) dakle zemlja bi od toga samo imala benefit. Pri tome to nista ne kosta plus puni kasu faksovima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља