среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Има ли наде да Грчка добије немачку ратну одштету

Берлин је дужан да надокнади штету и преузме одговорност за дуг из Другог светског рата, сматра историчар Карл Хајдт Рот
Аутор: Ј. Павловић Стаменићпонедељак, 22.07.2019. у 16:00
Нова власт у Атини тек ће се изјашњавати о ратним репарацијама (Фото EPA/EFE/Orestis Panagiotou)

Од нашег дописника
Атина – Грчка има правну основу да тражи и добије ратну одштету од Немачке и за то не постоје никаква ограничења у међународном праву, тврди немачки историчар Карл Хајдт Рот. У интервјуу за „Везер курир”, како преносе овдашњи медији, професор тврди да су захтеви Атине оправдани на политичком и међународном нивоу, и то „без икаквих ограничења”.

„За Грчку је то принципијелно питање и Немачка је дужна да надокнади штету и преузме одговорност за дуг из Другог светског рата”, каже професор Рот и подсећа да у међународном праву нема ограничења, тако да није битна чињеница што је већ прошло 70 година.

„Немачка влада из другачијег угла гледа на проблем, сматра га правним, али и политичким, те после уједињења две Немачке искључује питање компензације. Међутим, иако се тврди да је после уједињења питање компензације дефинитивно регулисано, овакав став је без основе са становишта међународног права јер Грчка није потписивала ту конвенцију нити је била за преговарачким столом”, изјављује немачки историчар.

Професор Рот објашњава да Грчка, међутим, не може да рачун на суму од 280 милијарди евра, да мора да се узме у обзир и инфлација тако да би било реално да Атина потражује 190 милијарди. Истовремено, нереално је очекивати да ће јој Берлин такву суму исплатити јер би моментално и друге европске земље могле да затраже нереалне исплате.

„Сматрам да је неопходно да се две земље договоре око суме која би била прихватљива, рецимо 70 милијарди евра које би биле исплаћене у ратама у наредних 15 година”, каже Рот.

Овдашњи медији постављају питање рачунице на основу које се дошло до суме која је само једна трећина укупне ратне одштете за жртве и кредит који су окупатори узели за време Другог светског рата.

Професор Рот објашњава да Грчка да би добила компензацију мора, пре свега, да се придружи заједничком захтеву других оштећених земаља које врше константан политички притисак на Берлин, који ће једног дана морати да одустане од свог категоричког „не” када је у питању исплата ратне одштете.

„Немци су систематски крали и материјално уништили Грчку за време окупације од 1941. до 1944. године конфисковали имовину, фабрике, уништила три четвртине грчке трговачке флоте... Практично, уништили су инфраструктуру грчке привреде, убили су током окупације најмање 330.000 људи, 140.000 их је умрло од глади, 90.000 као заробљенике, 59.000 припадника јеврејске општине било је принудно расељено... Мислим да су ово довољни разлози да се питање ратне одштете поново стави на дневни ред”, закључио је немачки историчар Карл Хајдт Рот.

Готово свака грчка влада је током протеклих деценија мање или више гласно ово питање постављала на дневни ред скупштинске расправе, али и у сусрету са највишим политичким представницима Немачке. Одговор Атини је увек био негативан, као и пре непуних месец дана, када је пређашња влада Алексиса Ципраса,  Берлину поново упутила званични захтев и тражила исплату 290 милијарди евра ратне одштете. Порука Берлина је била кратка: „Ово питање је затворено чињеницом уједињења две Немачке.”


Коментари11
14b8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Los Angeles
@Srbijanac.To pitanje je "plava i bela ljubicica"-Tito resio za svog zivota. Nemcima, svojim saveznicima, je deo oprostio, svabe su primi milion Yugosa kao radnike, a dobio je pogolemu sumu u gotovu. ONA nikad nije objavljena, ali se zna da je na noj ziveo "komunisticki krem"-sljam, bas kao i na bogatstvu poubijanih i opljackanih Srpskih domacina. Da ON to nije resio, komunisti, koji sada vladaju Srbijom, TO ne bi ni trazili. To su "moji zapadni prijatelji"! 80% svih gubitaka, i materijalnih i ljudskih, bili su Srbski. Narocito je bilo velikih ljudskih zrtava. Streljano je 100 Srba za jednog ubijenog svabu, a 50 za ranjenog. Kocentracioni logori su punjeni iskljucivo Srbima, sto kao pripadnika Vojske Djenerala Draze, ali i sto je feldmarsal Kajtl tvrdio, da Srbe treba-Genetski unistiti, jer nikad nece prihvatiti nemacku dominaciju. Mnogo je Srpske mladosti stradalo na nepotrebnom Sremskom frontu jer su Rusi vec porazili nemce. Na tom frontu, 100% je bila Srpska mladost. Sada znate.
Boj
Dule, bravo i hvala! Hvala administratoru koji je objavio Duletov komentar.
Препоручујем 14
Gastarbajter
Grcka je jednom, jos 50-tih dobila odstetu od Nemacke a ovu dodatnu sto sad trazi, dobice na Kukovo leto, negde polovinom Limburga meseca.
Simić Dušan
Pa nećemo valjda od prijatelja da tražimo odštetu?
Nada
Grčka stalno ponavlja i obnavlja traženje ratne odštete, ali nema nikakve šanse da će dobiti. Mnoge zemlje su tražile, ali je to njemačka vlada još davno uspjela zataškati. Grci to obnavljaju i pokušavaju, ali nema vajde. Dobili su od EU tkz. pozajmice za saniranje privrede, koje nikada neće vratiti.
Srbijanac
Kada ce Srbija da trazi ratnu odstetu?
LogicA
Pa nije valjda za porediti Folsdojcere koji su saradjivali sa okupatorima sa genocidom koji su Nemci napravili posebno Srbima i Jevrejima u Jugoslaviji ?
Препоручујем 8
Gastarbajter
Mi smo, zajedno sa celom SFRJ, odbili da Folksdojcerima platimo za oduzetu imovinu. Onda se 60 i neke doslo do sporazuma da se ta imovina prebije za odstetu.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља