субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Бициклом и преко границе

Стазама за двоточкаше биће повезани Бачки Виногради и Келебија с насељима Томпа и Ашотхалом у Мађарскојм у оквиру прекограничног пројекта ЕУ
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 22.07.2019. у 16:09
(Фото А. Исаков)

Суботица – Предузеће ПТП „Дубрава” из Бајмока одабрано је на тендеру да од јула до септембра ове године изгради 7,9 километара бициклистичких стаза у оквиру пројекта „Опти бајк”. Уговор је вредан 64,8 милиона динара, без ПДВ-а, у име града Суботице потписао је Акош Ујхељи, члан градског већа, али и менаџер пројекта „Опти бајк”, што подразумева изградњу бициклистичких стаза у пограничној зони, насељима Бачки Виногради и Келебија.

Стаза за двоточкаше гради се у оквиру Интерег прекограничног пројекта ИПА који носи назив „Оптимизација саобраћаја у пограничној зони – планирање и изградња бициклистичких стаза”, што значи да стаза бициклисте неће зауставити код границе, већ се истоветне граде и с мађарске стране, у насељима Томпа и Ашотхалом. Уосталом, они који су ових дана прелазили границу код Келебије могли су да се увере да се на путу до првог пограничног насеља Томпа увелико изводе радови на изградњи бициклистичке стазе. С ове стране, према најавама из градске управе, радови би требало да почну до краја јула ове године.

Прецизно, ради се о изградњи три километра бициклистичких стаза у насељу Келебија и 4,9 километара у насељу Бачки Виногради, два погранична села на истоку и западу од Суботице. „Верујем да ћемо овом изградњом унапредити бициклистичких туризам у пограничној зони и у области регионалног развоја ово је битан пројекат”, рекао је Ујхељи.

Пројекат „Опти бајк” је укупне вредности 2,5 милиона евра, од чега се на Суботицу односи 810.000 евра. Од тог износа, осим изградње 7,9 километара бициклистичких стаза, овај новац биће искоришћен и за израду планске документације за додатних 22 километара бициклистичких стаза у Суботици.

На тај начин, уз помоћ овог прекограничног пројекта готово би могао да се удвостручи дужина бициклистичких стаза у Суботици. Нико још није избројао бицикле који учествују у градском саобраћају, али као изразито бициклистички град, није погрешно закључити да у Суботици број бицикала далеко надмашује број аутомобила којих је, како се процењује, између 35.000 и 40.000. Нема куће без бицикла, па ипак, у граду је тек 39 километара бициклистичких стаза, што је премало за разуђену Суботицу чији атар лежи на хиљаду квадратних километара. Према подацима ЈП за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање у свега три градске улице постоје бициклистичке стазе у оба смера, све остале подразумевају да се једна стаза користи „и тамо и назад”.

„Европска унија изузетно воли бициклистичке стазе, а за Суботичане је ово значајно због рекреативаца, због очувања животне средине и због повезивања места у Србији и Мађарској”, рекао је републички посланик Балинт Пастор на представљању пројекта „Опти бајк”.

Од почетног зазирања када је атлетичар Михаљ Вермеш у 19. веку протерао први велосипед кроз центар града, становништво је брзо схватило да се окретањем педала најлакше и најбрже повезују како град, тако и удаљени салаши. У односу на број корисника, бициклистички саобраћај ретко избија у први план, као што је то сада случај с пројектом „Опти бајк”. Пре десетак година урађена је једна од ретких студија на ову тему. Студија „Пруге и бицикли за одрживи саобраћај у Суботици”, чији су аутори Ана М. Плестовић и Пера Марковић, констатује да „бициклистички саобраћај у Суботици до сада није добио подршку града каква му је потребна. Бициклистичке стазе изграђене уз главне саобраћајнице заправо су подршка моторном саобраћају јер су услови за вожњу бицикла једнако непријатни као да нема стаза”. Суботица је спада у градове где није потребно „наговарати” становништво да вози бицикл, али чини се да тај капацитет још није довољно искоришћен. Уосталом, урбанисти нису чак ни модернизовали ретке држаче за бицикле по граду. „Мој избор је да немам аутомобил и да бициклом долазим на посао већином месеци у години”, каже нам Хајналка Илеш, која из јужног предграђа Александрово стиже на посао у центар града. „Имам своје руте, бирам мање прометне улице, а у делу где постоји стаза, она је заиста у лошем стању и требало би је обновити. Оно што ми недостаје су посебне саобраћајнице за бициклисте, безбедни паркинзи и више толеранције од возача.”


Коментари2
cd917
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prometej
Postoji i staza od granice kod Đale, vodi preko Srpskog krstura do Novog Kneževca. Deonica od SK do NK još nije završena, čini mi se.
Piglet
Civilizovanij deo nase zemlje...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља