среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:07

Тероризам, бескућници и успон деснице

На српском је објављен први део трилогије „Вернон Тродон”, у којој ауторка Виржини Депент кроз сатиру и мрачан хумор приказује модерну Француску, сукобљену изнутра до ивице експлозије
Аутор: Гордана Поповићуторак, 23.07.2019. у 21:00
Виржини Депент (Фото: ЕPA/Andreu Dalmau)

Тероризам је неизбежна тема у савременом француском роману, као и избеглице, бескућници и успон деснице, каже француска списатељица Виржини Депент, чија је трилогија „Вернон Тродон” постигла велики успех, не само у Француској, а била је и у најужем избору за награду Мен Букер 2018. Први део трилогије недавно је објављен и код нас у издању „Буке” у преводу Новака Голубовића, а из ове издавачке куће кажу да ће други део бити објављен у новембру, док је трећи планиран за мај следеће године.

Критика ову трилогију назива моћном фреском савременог француског друштва, пореде је чак с великим романима 19. века јер Виржини Депент овде кроз сатиру и мрачан хумор приказује модерну Француску, сукобљену изнутра до ивице експлозије, и обрађује бројне контроверзне теме попут мизогиније, расизма, порнографије, ЛГБТ тема, алкохола и дроге, породичног насиља, асимилације Арапа у француско друштво, јачања деснице… Кроз љуту беседу бескућника напада све оно „што карактерише добровољно ропство” – администрацију, банке, кодове, послодавце, станодавце, ограничења, понижења, евиденцију, надгледање...

Роман је пун ликова с маргине који ударају по „нацији фрустрираних послушника” у земљи у којој „за оне који стварно шљакају” нико никад не брине, у којој су државне болнице „окупирали сви илегални имигранти света који знају да је Француска право место где би се требало населити”, у којој је сиротиња осуђена на румунско месо „маторог коња разваљеног од хормона или пилета које је закачило беснило”, док јапији себи купују органско месо... И као што каже продавац који црнчи у робној кући „Ејч енд ем”: „Није више време ни за нихилизам, ни за цинизам. Требало би бити спреман на борбу.” Док други констатује да „у владајућој елити изгледа нико не схвата да би се под хитно требало вратити на прави пут”. „Напротив, рекло би се да раде све што је до њих да се дубље потоне, што је брже могуће.”

Виржини Депент у трилогији прати причу бившег продавца плоча који остаје без своје радње услед појаве модерних технологија. Вернон Тродон је „остао заглављен у прошлом веку, кад се још увек трудио да се претвара да је бити важније од имати”. „И није то увек било лицемерје. Провео је живот с девојкама које није било брига што су му рачуни блокирани.” Али у новом веку чак се и тинејџерке ишчуђавају и смеју што нема чиме ни кафу да плати и Вернон Тродон схвата да живи у новом свету у коме не само да нема жељу да се прилагођава него то и не уме, те завршава прво на социјалној помоћи, а потом и као бескућник. Нису сви у овом роману с маргине, али су подједнако несрећни: поп звезда Алекс Блич, који ће „остати напуштен и у смрти” или Кико, чији је мозак „џиновска петља”, који баснословно зарађује, маштајући о скраћеном радном времену да би тај новац могао да списка.

Кроз лик Патриса, који „воли да се бије по баровима”, али и код куће, где је жртва његова жена, Виржини Депент слика породично насиље. Патрис завршава на групној терапији, којом је наравно незадовољан јер су, по његовој процени, сви који ту завршавају „кретени који су тукли своје жене, али се зато многи од њих нису усуђивали да ударе мушкарца”. „Патрису би се реално могло свашта замерити, али не и да је селективан. Тукао је све живо.” Кроз лик Хијене, која за „неколико стотки” помоћу својих лажних идентитета на друштвеним мрежама, на захтев, упропасти „тог и тог уметника, предлог закона, филм или електробенд”, упућује на нову професију данашњице. „Сама самцата, за четири дана, наступа као војска. Уништи те на мрежи за 48 сати.”

Роман је пун ликова с маргине који ударају по „нацији фрустрираних послушника” у земљи у којој је сиротиња осуђена на румунско месо „маторог коња разваљеног од хормона или пилета које је закачило беснило”, док јапији себи купују органско месо

Кроз лик младе Арапкиње Ајше дотиче проблем асимилације Арапа у француско друштво: „Француска је њеног оца убедила да ће га, ако прихвати њену универзалну културу, дочекати широм отворених руку, као и било које своје дете. Лепа лицемерна обећања, али Арапи дипломци остали су ’чамуге’ републике које, дискретно, држе на дну лествице.” Млади десничари, бесни на све, пресрећу бескућнике и прете им. Буржујка Силви ишчуђава се кад јој син постане десничар да би се „коначно помирила с тим да млади људи нису више нужно левичари”.

Виржини Депент (1969) сматра се једном од најважнијих модерних феминистичких ауторки. Дебитовала је на књижевној сцени 1993. романом „Кресни ме”, по коме је снимљен и филм, који је једно време у Француској био забрањен, али се тек каснијим делима наметнула као озбиљан аутор у књижевности, да би за роман „Apocalipse bébé” (2010), после номинације за награду „Гонкур”, добила такође једну од угледних француских књижевних награда „Ренодо”. Често је била прозивана због бестидности, али је с трилогијом „Вернон Тродон” добила статус „рокенрол Золе”.

Рођена у Нансију, у левичарској породици, Виржини Депент је због бунтовништва већ с 15 година против своје воље била смештена у психијатријску установу, а са 17 је преживела силовање. За књижевност и панк музику показивала је интересовање још за време школовања, имала је проблема с алкохолизмом, а касније се бавила разним пословима, укључујући и добровољну проституцију.

„Много сам се променила као особа. Данас више не осећам толику количину беса и страха као раније”, рекла је у једном интервјуу прошле године.

У трећем делу трилогије Виржини Депент говори о променама с којима се суочава Француска после терористичких напада 2015. и 2016. године, стога је он снажније политички обојен. Но њен стил писања је у сва три дела подједнако духовит, суров, циничан, без милости, као када једна од јунакиња коментарише то што је Жерар Депардје добио руско држављанство: „У праву си, душо, за твог сина наркомана много би се боље побринули у диктатури.”


Коментари3
242dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Betty Boop
Branka Katic je odlicna glumica. Jedina koja zaista igra u stranim filmovima. Gledala sam je u nekoliko engleskih serija i bila je super. Igrala je i u hrvatskoj seriji "Novine" glavnu zensku ulogu. Uvek je odlicna. Na zalost ne igra vise u nasim filmovima. Zasto?
Zika
Branka Katic bi mogla da je igra na filmu.
Pera
Bogami Virzini je lepsa, a i pametnija.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља